Direktor Instituta IFIMES: Janša ne može da zameni Srbiji ono što je bio Viktor Orban

Bećirović je za N1 rekao da, nakon formiranja Vlade na čelu sa Janezom Janšom, u Sloveniji dolazi do dodatne polarizacije političke scene, te da nema naznaka da može doći do normalizacije.

“Vidim da se priprema vruća jesen i koliko se sa ovakvim tempom i ovakvom polarizacijom nastavi, moglo bi doći do masovnih demonstracija u Sloveniji. Tu su već prve naznake, zato što to pratimo iz njegovih prethodnih mandata. Međutim, on (Janša) je iskusan političar, ja se iskreno nadam da je iz svega toga naučio da kod Slovenaca ništa ne ide na silu, da ne ide preko noći, i da na onim greškama koje je imao u prethodnim mandatima to ne ponovi”, naveo je on.

Govoreći o tome šta povratak Janeza Janše znači za region, i pre svega Srbiju, s obzirom na to da je poznato da ima dobre odnose sa Aleksandrom Vučićem. Bećirović kaže da Janša ne može da zameni Srbiji ono što je bio Viktor Orban.

“Viktor Orban je jedinstvena pojava, to je jasno apsolutno svima. Druga stvar - Slovenija ima kritičnu masu, i treća stvar - Janez Janša, u stvari, nema većinu. To je u osnovi manjinska vlada, mada po ustavu manjinska vlada bi se morala formirati tek u trećem pokušaju, ali faktički je manjinska vlada zato što zavisi od pet glasova poslanika Zorana Stevanovića (predsednik Skupštine Slovenije). To je vrlo jedna klimava podrška, i ukoliko se nastavi polarizacija u slovenačkom društvu, moglo bi se i to ugroziti, jer za pojedine stranke, svako približavanje Janezu Janši značilo bi gubitak podrške u vlastitom biračkom telu”, objašnjava sagovornik N1.

Stevanović, predsednik je antisistemskog pokreta „Resni.ca” (Istina), protiv je otcepljenja Kosova, Vučića naziva sposobnim političarem, a podržao je Dodika kada su mu uvedene sankcije. Bećirović ističe da njegova stranka ima presudan uticaj jer omogućava većinu stranci Janeza Janše.

“Bez podrške njegovih pet poslanika, Janez Janša sasvim sigurno ne bi mogao formirati vladu. I naravno, ovde jedan pravni vakuum postoji. On je predsednik parlamenta, ali njegova stranka nije deo vladajuće koalicije i on sebe smatra opozicijom, što je dovelo do problema u dva odbora, odnosno dve komisije - to su nadzor budžeta i nadzor tajnih službi, gde većinu ima opozicija. I kako sada njega uvrstiti da bude i vlast i opozicija istovremeno? Ali u svakom slučaju, radi se o jednom živopisnom političaru, sa mnogo kontroverzi, sa mnogo amplituda u ponašanjima, u stavovima”, kaže on.

Osvrćući se na to što se Stevanović trenutno nalazi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Srbiji, Bećirović kaže da se u Sloveniji njegov odlazak u Beograd tretira kao međustanica ka putu u Moskvu.

“Formalno veza sa Moskvom nema, međutim smatra se da su mu pomogli da dođe na vlast. Mi znamo kako ide to u evropskim državama, pogotovo Moskva ima interes da hibridno deluje unutar Evropske unije i pogotovo da podržava one koji narušavaju jedinstvo unutar Evropske unije, a pogotovo u vezi severnoatlantskog savezništva, odnosno NATO-a. A Zoran Stevanović je najbolji primer takve politike, zato što se on javno zalaže da Slovenija napusti NATO", navodi.

Kako dodaje, "naravno Slovenija neće napustiti NATO, niti Zoran Stevanović ima političku moć, ni njegova stranka, da bi do toga doveli", ali je dovoljno da pravi probleme, da talasa tu scenu i da u stvari podstiče druge ka tome i sličnim razmišljanjima.

"I to je onda najveći uspeh Ruske Federacije, da ima takve pojedince”, kaže direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane Zijad Bećirović.