Bandović: Vlast morala da izmeni zakone, jer je bila egzistencijalno ugrožena - a mislim da više nije

Ministar pravde Nenad Vujić, koji je nedavno bio u Briselu na sastanku sa komesarom za pravosuđe u vezi sa pravosudnim zakonima, izjavio je izmene nisu nazvane "korak unazad" već "mogući korak unazad".

To je u suprotnosti sa onim što je konkretno rekla Marta Kos - "ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije". Komesar za pravosuđe je takođe rekao da su izmene "ozbiljan korak unazad".

Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da su odnosi Srbije i Evropske unije u krizi koja traje još od nerešavanja pitanja REM-a, a ovo je samo njeno produbljivanje.

Već živimo posledice te krize i činjenice da ne napredujemo na evropskom putu, dodao je - novac koji je namenjen Zapadnom Balkanu nama se "daje na kašičicu".

"Izmene ovih zakona vode uništenju reforme pravosuđa, koju je sponzorisala Evropska unija, onda kad smo promenili Ustav. Ovo je verovatno vrhunac zarobljene države, jer se zakoni menjaju zato što bi određeni ljudi možda mogli da se nađu u zatvoru", rekao je on.

EU traži reviziju, vlast kaže da će izmene zakona naknadno poslati Venecijanskoj komisiji.

"Međutim, dovoljno je da njihova primena traje npr. tri meseca, jer neće Venecijanska komisija tako brzo reagovati. A u međuvremenu može da se dogodi da TOK ostane bez tužilaca ili bude sa nekim drugim tužiocima. (Priča o Venecijanskoj komisiji) je spin vlasti, koji je dosta efikasan", priznaje on.

Bandović je mišljenja da su tzv. "Mrdićevi zakoni" bili iznuđen potez vlasti nakon optužnica protiv aktuelnih ministara.

"Mislim da je tu zavladala panika šta će da se dogodi. Slika ministara koji dolaze i sud i sedaju na optuženičku klupu ne odgovara nijednoj vlasti, pa ni ovoj. Ova 'reforma' je, s jedne strane uništenje svega što je učinjeno u oblasti reforme pravosuđa, a u suštini se radi o vrlo konkretnim slučajevima, sa vrlo konkretnim posledicama", ocenio je on.

Upitan da li će ovi zakoni na kraju pretrpeti određenu reviziju, odgovara - efekat je postignut danas, kada su stupili na snagu.

"Posledice toga će biti jako loše za pravosuđe i ovo društvo. Uveren sam da je to bio cilj. Šta će se dogoditi kasnije, da li će oni biti revidirani - mislim da će šteta već biti naneta. Vlast je izmene zakona usvojila, po cenu problema i sa Evropom, i sa unutrašnjim akterima, jer je bila egzistencijalno ugrožena. Sada vrlo verovatno više neće biti", rekao je on.

Cena u Evropi

Smatra da će Evropska unija mnogo strože gledati nazadovanje ove vrste nego stagnaciju.

Podsetio je na nedavno posetu delegacije Evropskog parlamenta, koji su situaciji u Srbiji analizirali iz političke perspektive i o tome će debatovati u EP.

"Ovo je nešto gore od toga. Ovo je mandat Evropske komisije. Kad Komisija kaže da je ovo korak unazad, to će biti jako, jako debelim slovima podvučeno u godišnjem izveštaju koji nama sledi u aprilu", kazao je.

Upitan šta bi mogla da bude konkretna posledica u odnosu Brisela prema ovdašnjoj vlasti, pretpostavlja manje novca.

"Proći će nekoliko meseci pre nego što će Savet EU zasedati. Tada možemo očekivati ne sankcije, ali zamrzavanje pregovora. Onda to znači povlačenje para, investicija, verovatno će neki bilateralni donatori povući novac, kako je to već uradila Švedska. Onda ostajemo praktično sami", rekao je on.

Komunikacija bi tada, predviđa, mogla da ostane na bazičnom nivou.

"Ali Evropska unija možda da postavi pitanje koji je cilj ovih zakona. Onda je to narušeno poverenje. Ono nije bilo narušeno, jer je dugo godina samo jedan čovek odavde bio sagovornik Evropske unije. Tek su se 2025. pojavili procepi da je neko drugi mogao da razgovara", kazao je.

Smatra da se pitanje alternativnog sagovornika postavlja u Evropskoj uniji.

"Rekao bih da vrše procenu. Jedan se deo opozicije opredelio proevropski, civilno društvo je generalno proevropsko. Čekaju se studenti i njihovi stavovi, tj. da li je evropska perspketiva stabilna u ovoj zemlji, da li je u jednom ili više frontova", kazao je.