Ilić: Sve više političkog dijaloga, a način kojim se razgovara sve gori i gori

"U proteklih nekoliko godina smo imali dosta dijaloga. Imali smo unutrašnji dijalog, dijalog o normalizaciji, međustranački dijalog, imamo i (predlog) ministarstva za dijalog, ali što više imamo tih dijaloga, zapravo vidimo da je način kojim se razgovara između političkih opcija sve gori i gori. Saziv ove skupštine je takav da gotovo da nema opozicije, ali to ne sprečava poslanike koji sede u njoj da zloupotrebljavaju zaštitu koju imaju", navodi Ilić.
Dodaje da poslanici zloupotrebljavaju poslanički imunitet, kao i da bez odgovornosti napadaju političke protivnike i "sve aktere u društvu koji se ne uklapaju u sliku koju oni žele da predstave o Srbiji".

"Ukoliko ste kritični prema vlasti, bez obzira da li ste deo akademske zajednice, da li ste deo civilnog društva ili medija, vlast će iskoristiti ogromne resurse koje ima na raspolaganju i svu silu usmeriti na vas. A to nije način na koji se odvija dijalog u demokratskom društvu", napominje on.

On pozive predsednika Srbije Aleksandra Vučića poslanicima SNS da ublaže retoriku smatra "pomalo dvoličnim".

"Svi znamo da je SNS centralizovana stranka, i sumnjam da postoji bilo kakva ozbiljna inicijativa koja ne dolazi sa vrha. Odluke se donose na samom vrhu. Veoma mi je teško da poverujem da predsednik stranke ne može da kontroliše ponašanje poslanika. To vide i građani Srbije koji velikim delom ne veruju da poslanici vrše kontrolu izvršne vlasti. Kod nas je situacija suprotna. Izvršna vlast kontroliše skupštinu u našoj zemlji", naglašava Ilić.

Govoreći o istraživanju koje je sprovela CRTA, on kaže da naši ljudi već veoma dugo loše ocenjuju rad Skupštine Srbije.

"U oceni rada tih najvažnijih demografskih institucija izvršne i zakonodavne vlasti, nešto su bolje ocene vlade nego skupštine, ali čim pitate ispitanike o nekim konkretnim stvarima, tipa da li skupština nadzire rad vlade,  vidite da su ocene veoma loše. I to je ono što je posebno zanimljivo. Očekivano je da su ispitanici koji su bliži vlasti bolje ocenjuju rad vlade, ali tu ocene nisu sjajne. A najveći deo ispitanika, koji nisu politički opredeljeni, takođe loše ocenjuju rad skupštine, naročito ponašanje poslanika", rekao je Ilić.

Komentarišući međustranački dijalog, on je naveo da je uprkos tome što Kodeks ponašanja poslanika usvojen prošle godine, ali da je po nastupima nadležnog za njegovo sprovođenje - Aleksandra Martinovića, vidljivo da nikada nije bila intencija da taj Kodeks zaživi.

"Skupština zapravo nikada nije želela da koristi taj Kodeks, i zato vidimo ovakve reakcije", smatra Ilić.

Ocenjuje da je međustranački dijalog u "velikom problemu", kao i da se "ne kreće u dobrom pravcu".

"Ne postoji spremnost da se uđe u dijalog o izbornim uslovima", upozorio je on.

Ilić je govoreći o opoziciji napomenuo da je ona imala probleme da se koordiniše oko početnih zahteva koji bi se iznosili u međustranačkom dijalogu, kao i da sve ukazuje da ipak neće doći do usaglašavanja stavova unutar nje.

Odgovarajaću na pitanje o efektima međustranačkog dijaloga, on odgovara: "Po dobroj praksi koju je kodifikovala Venecijanska komisija i na koju se Srbija obavezala, jeste da se izborne promene ne dešavaju u godini pre izbora. To se pre svega odnosi na promene izbornog sistema, a videli smo prošle godine da to nije poštovano od strane vlasti. Tako da mislim da se približavamo nekom sličnom scenariju. Verovatno će pred sledeće izbore, koji će se , makar neki, održati popčetkom sledeće godine, predstavnici vlasti uraditi neke promene za koje će moći da koriste kao argument da su radili na izbornim uslovima".

"Opet, moramo da se vraćamo na najveće probleme izbora u Srbiji. To su neravnopravnost učesnika, zloupotrebljavanje javnih resursa od strane partija koje su na vlasti, medijska neravnopravnost i pritisci na birače", istakao je Ilić.

On je pomenuo i funkcionersku kampanju, u kojoj funkcioneri zloupotrebljavaju svoje funkcije i resurse koji imaju uz to.

"Oni kada obilaze lokalna mesta obećavaju neke stvari, i na taj naćčin zloupotrebljavaju svoju funkciju.To je pogotovo vidljivo kada se održavaju izbori u nekoliko opština, onda vidite kako se ne samo partijska, već i državna mašinerija koncentriše na jedan veoma mali prostor. Ti mali lokalni izbori predstavljaju u stvari pokaznu vežbu da se vidi kako se održavaju opšti izbori", napominje Ilić.

Istakao je da su izbori u Beogradu posebno specifični.

"Tu je raspoloženje takvo da postoji mogućnost da dođe do nekih izbornih promena. Ali, šanse su veoma male, i iz dana u dan se smanjuju. Ali, sa druge strane pretpostavljam da će oni biti održani sa drugim izborima, ali da će im prethoditi neki izbori na kojima će dominacija dominacija vladajuće stranke ipak prvo doći do izražaja", rekao je Ilić.

"Postoji veoma velika polarizacija u društvu. Stavovi građana o političkim pitanjima i učešću u demokratskom procesu su u vezi u tome da li su bliži vlasti ili opoziciji. Ili su bliski trećoj, najvećoj grupaciji, koji nisu bliski ni strankama na vlasti, ni strankama u opoziciji. To nije dobro za demokratiju u Srbiji", zaključio je Ilić.