Ilić: Tenzije između Beograda i Prištine posledica razgradnje dijaloga

Trenutni odnosi Srbije i Kosova su samo posledica, jer je briselski dijalog potpuno stao pre nekoliko godina, a sada počinje i da se razgrađuje, ukazao je Ilić.
Kako je ocenio, oni prvi tehnički razgovori, kako smo ih zvali, a ništa u tome nema tehničkog, sve je politika, ti prvi dogovori sada se razgrađuju, jer su i jedna i druga strana došle do maksimuma onoga što su bile spremne da ponude u dijalogu i sada nema više prostora da se sklapaju novi sporazumi.

Mislim da nas čeka proces koji će trajati i izgledati ovako makar sledećih nekoliko godina, predvideo je Ilić i naglasio da posle ratnih sukoba u regionu nikada nije došlo do zarastanja svih tih rana, koje su konstantno otvorene.

Prema njegovom viđenju, Srbija zbog svoje veličine i pozicije, ima veoma veliki uticaj na BIH, Crnu Goru i kompleksne odnose sa Kosovom i svaki put kada dođe do nekih političkih sukoba ili kampanja, uvek postoji mogućnost da se takvi sukobi razgore.

Nećemo skoro videti rešavanje tih sukoba, procenio je Ilić, jer je za to potrebno više decenija, verovatno smena generacija i potpuno drugi pristup u odnosima za zemljama u regionu.

Kako je protumačio, Srbija je u odnosu prema nekim evropskim državama, poput Nemačke, bila dosta pouzdan spoljnopolitički partner i držala se svojih reči po pitanjima zaštite stranih investicija, briselskog sporazuma i odnosa prema migrantima.

Srbija postala neprijateljska prema EU

Kada je u pitanju odnos prema EU, međutim, bili smo dosta nepouzdani partner i tu se vidi da se Srbija ne ponaša u skladu sa onim očekivanjima na koja je sebe obavezala zato što želi da postane članica EU, objasnio je Ilić.

On bi rekao da se u tim narativima i retorici koja se proteklih godina mogla čuti, Srbija otklanja od EU, da bi od početka 2020. godine postala i neprijateljska prema Uniji.

Srbija zastaje u evropskim integracijama. Mi imamo trenutno najsporiji proces integracija. Samo u poređenju sa Turskom, koja je potpuno stala, nijedna druga država koja je bila kandidat nije ovako sporo otvarala poglavlja, predočio je Ilić.

Sa druge strane, kako je naveo, u evropskim javnim mnjenjima ne postoji jasno izražena želja da se EU širi na Zapadni Balkan i Srbija, zajedno sa Severnom Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom, jednostavno nije percipirana kao kandidat koji će uskoro postati član EU.

Kada je reč o odnosima Srbije prema Rusiji i Kini, Ilić je rekao da je Srbija polje na kojem se sukobljavaju interesi EU, Rusije i Kine, dok zvanični Beograd pokušava da pomiri i uskladi te interese, pošto nije snažno orijentisan u jednom, drugom ili trećem pravcu.

Odličan primer zaokreta koji je nastao je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma, ilustrovao je on, ali se samo nekoliko meseci kasnije ispostavilo da je to bilo jedno zapravo šuplje obavezivanje.

Pobeda SPD u Nemačkoj - potres za zemlje Zapadnog Balkana

Ilić prognozira da će posle izbora u Nemačkoj pregovori o novoj koaliciji trajati i smatra da najslabiji rezultat hrišćanskih demokrata (CDU) od Drugog svetskog rata predstavlja veliki potres za evropsku politiku.

On je uveren da to predstavlja potres naročito za zemlje Zapadnog Balkana, jer su Angela Merkel i CDU, kroz Evropsku narodnu partiju, bili najveći "sponzori", Srpske napredne stranke i drugih vladajućih stranaka u regionu.

Zapravo, već sa najavom povlačenja Merkel iz političkog života, u Srbiji je vladajuća stranka počela da pravi zaokret u neuobičajenom pravcu i traži nove sponzore u EU, ocenio je Ilić, što je najbolje moglo da se vidi na demografskom forumu u Budimpešti.

Tamo je do punog izražaja došlo to koliko se Vučić poistovećuje sa Orbanovom retorikom i kako je EU nazvao "liberalnim političkim marksizmom", zaključio je Ilić.