Samoubistvo u Laktašima i internet nasilje: Koliko naša deca znaju o mrežama?

Vesti 31. okt 202218:18 5 komentara

Sedmoro od 10 dece misli da je sve što objave društvene mreže apsolutna istina, 70 posto njih misli da influenseri govore samo stvari u koje duboko veruju, kaže psihologica Ana Mirković, ukazujući na naivnost dece. Kako navodi, oni takođe ne prepoznaju govor mržnje, čak ga smatraju poželjnim jer će ih to, kako kažu, ojačati za život, "život ih neće maziti"... A precenjuju svoje znanje o internetu. "Deci je dat jedan snažan uređaj u ruke i ceo svet na dlanu - a zaista toliko malo znaju, toliko su naivni, psihološki i kognitivno", kaže. Za slučaj samoubistva mladića iz Laktaša kaže - saučesnici u zločinu su i oni koji dele, ružno komentarišu i nisu ništa učinili da takav sadržaj prijave. "Porodica je stub svega lošeg i dobrog", kaže gošća Dana uživo.

Motiv samoubistva mladića iz Laktaša Mladena Dulića nije poznat, pretpostavlja se da je u pitanju internet nasilje kojem je bio izložen, a šokirani korisnici društvenih mreža zahtevaju da se ovaj slučaj u potpunosti istraži. On je sniman kamerom tokom prijavljivanja na posao, nakon čega je snimak objavljen na društvenim mrežama, i neki korisnici su ga ismevali. U Republici Srpskoj se najavljuje donošenje oštrijih zakona u sankcionisanju internet nasilja. Pravnici i mediji iz RS to i traže – Mladenov zakon. Dve osobe iz Laktaša uhapšene su zbog sumnje da su na benzinskoj pumpi neovlašćeno snimale 22-ogodišnjeg mladića iz Laktaša, koji je nedugo nakon toga izvršio samoubistvo.

Na pitanje šta se može preduzeti, psihologica kaže da postoje stvari koje mogu da predizmu pojedinci, ali da bi bilo lepo da živimo u uređenom društvu u kom pojedinac ne mora da rešava tu vrstu problema, tu traumu, taj teret… „I nemoguću životnu jednačinu iz koje mladi izađu ili sa pokušajem suicida ili sa teškom depresijom ili sa najgorim scenarijom koji se sada desio… Posredi je jako nizak koeficijent digitalne i medijske pismenosti – ljudi ne prepoznaju šta je privatnost, šta su podaci o ličnosti – šta smeju, a šta ne smeju da objave na internetu“, naglašava sagovornica N1.

S druge strane, ljudi vape za tuđom pažnjom. Kako kaže Mirkovićeva, i ovo je krenulo iz neke namere da se impresionira društvena mreža i došlo je na Tiktok gde su uglavnom mladi ljudi. Konstatuje da to nije bilo smešno, a neko je platio i glavom.

Ona navodi da svi oni koji su videli taj video, koji su se podsmevali, ružno komentarisali ili delili, i koji su ga videli a nisu ga prijavili kao sadržaj koji je kompromitujući, uznemirujući, agresivan za pojedinca –  takođe su saučesnici u zločinu.

„Ja ne želim uopšte da kažem da su ti odrasli ljudi nevini – oni moraju da znaju posledice svog neodgovornog ponašanja. I etički i kulturološki i komunikacijski – to zaista nije jedan zreo odnos – podsmevati se jednom dečaku koji je došao da traži posao, na taj način dovoditi u pitanje njegov psihoseksualni identitet, nisu mu se obraćali ni kao čoveku. Ali odgovornost delimo i svi mi koji smo videli, a nismo reagovali. Kada se desi digitalno nasilje, najčešće jedna do dve osobe vrše nasilje i najčešće jedna osoba trpi. Ali svi mi koji gledamo i ne radimo ništa da zaštitimo žrtvu – i mi učestvujemo u tom procesu zlostavljanja“, naglašava gošća Dana uživo.

Ako mi ne reagujemo, nije kriv pojedinac – krivi smo svi i koji su ćutali, dodaje.

Potrebna je samo jedna osoba…

Društvene mreže imaju obavezu da po prijavi uznemirujući sadržaj proanaliziraju, ali, kako podseća gošća N1, to radi veštačka inteliggencija i u takvim okolnostima nekad je teško utvrditi kontekst, jer je nekad problem – u tonu poruke.

Kaže da joj deca na radionicama prijavljuju da su trpela digitalno nasilje, pa kažu – ja imam TikTok i objavljujem sadržaje, a oni su oni su mi pisali „ugasi se“… Društvena mreža to neće shvatati kao neki oblik nasilja, ali ako dete to doživi na način da izgubi samopouzdanje i samopoštovanje, to jeste nasilje, dodaje.

Kako navodi, važno je da osvestimo da je osobi koja se bori sa nekim vidom digitalnog nasilja potrebna najčešće jedna osoba koja je razume, podržava i koja će joj pomoći da se s tim izbori.

Najdepresivnije je što najčešće izostaje i pomoć te jedne osobe, naglašava Mirkovićeva i dodaje: „Da li zato što ne traže pomoć roditelja – na radionicama mi govore najčešće – zato što to roditelje ne zanima ili imaju strah od kazne i zabrane… Ne znamo da li je taj dečko imao s kim o tome da razgovara, ali važno je da neko iz realnog sveta zagrli tu osobu i da kaže – hej ti si meni važan, to su neki nepoznati ljudi“.

Naša deca precenjuju svoje znanje o internetu

Psihologica konstatuje da naša deca precenjuju sopstveno znanje o internetu, jer su rezultati istraživanja pokazali da 70 posto njih misli da influenseri govore samo stvari u koje duboko veruju. To je, kako kaže, ta naivnost dece, oni polaze od toga da oni govore ono u šta duboko veruju, pa misli da tako svi.

„Zatim, deca ne prepoznaju govor mržnje – čak ga smatraju poželjnim jer će ih to, kako kažu, ojačati za život, „život ih neće maziti“…  To govori koliko je agresivno okruženje u kom naša deca odrastaju“, naglašava.

Dalje, kako prenosi sagovornica N1, 30 posto dece kaže da niko nije kažnjen – a ako niko nije kažnjen, onda je to društveno prihvatljivo. Socijalna psihologija kaže da u grupi inteligencija malo i opadne, i onda smo spremni da radimo nešto što kao individue i ne bi, i ako vidimo da stotine ljudi piše gadosti i piše „haha“, onda će i oni da stave neki lajk, navodi psihologica.

Ocenjuje da mora da se radi sa decom od vrtića, da prepoznaju nasilje i da grade empatiju, da im se postavlja pitanje – kako bi se ti osećao da se ovo tebi desi.

Vraćajući se na reakcije društvenih mreža na prijavljivanje, Mirkovićeva navodi da i ako društvena platforma skine nešto tako, mi nikada ne znamo da li je ostao neki screenshot i sl. Taj sadržaj je van naše kontrole i to je užasno za žrtvu, zato je važno raditi sistematičnu edikaciju o tome, naveo je.

„Nemamo znanja, mi smo jedna kultura neznalica, a i u svetu situacija nije drastično različita. Međutim, u uređenijim državama radi se na edukacijama“, navodi.

„Porodica je stub svega lošeg i dobrog“

Gošća N1 kaže da su deca svesnija i radoznalija od odraslih i da na njena predavanja dođe na stotine njih i da često ne može da dođe do reči jer oni svi nešto žele da kažu. „Ako oni meni – nekoj nepoznatoj Ani, govore sve svoje tajne dileme, kako bi sa vama razgovarali samo da otvorite taj kanal komunikacije… Nije samo obrazovni sistem – porodica je stub svega dobrog i lošeg“, naglašava gošća N1.

Kaže se da se ne ponašamo isto na interetu kao u realnom životu, a trebalo bi – jer naše reči prave štetu ako nisu pažljivo odabrane, dodaje. Ako uživo kažete nešto tako, neko može da pomisli – nisam dobro čuo, ali ako zapišete, ta osoba se vrati više desetina puta da to pročita, ukazuje psihologica.

Sedmoro od 10 dece misli da je sve što objave društvene mreže apsolutna istina. Taj Mladen kada sada sve to čita, on veruje da je apsolutna istina, da njegov život nema smisla, da ne vredi, da on nije prihvatljiv, i da njegova zajednica njega neće prihvatiti i da se to neće promeniti, kaže dodajući da mnogo štete nanosimo nepromišljenim gestovima, a sve radimo iz neznanja.

„Deci je dat jedan snažan uređaj u ruke i ceo svet na dlan – a zaista toliko malo znaju, toliko su naivni, psihološki i kognitivno, oni ne znaju ni logički da zaključuju, promišljaju, ne znaju konsekvence svog ponašanja“, naglasila je Ana Mirković.

Na pitanje koliko je moguće pooštriti sankcionisanje, kako traže pravnici u Republici Srpskoj, kaže da je moguće, da se mnoge stvari poslože. „Na primer – ne možete da objavljujete materijal ni o kome na društvene mreže, ne mogu ni blurovane fotografije. U biznisu je striktno definisano šta je nečije pravo i intelektualna svojina. To bi moglo da se definiše“, ocenjuje.

O pornografskim sadržajima

Veći deo digitalnog nasilja, ukazuje sagovornica N1, nastaje tako što sama osoba podeli sadržaj o sebi.

Mladi ljudi u vezi u inboks šalju poluerotske ili erotske sadržaje da bi dokazali ljubav, ali taj sadržaj je van njihove kontrole, i kad ta vezica prestane, i kod odraslih, to postane neretko predmet ucene, navodi.

Izlaganje pornografskom sadržaju je užasno uznemirujuće za decu, kaže gošća Dana uživo. Navodi da osmoro od 10 njih gleda pornografski sadržaj do 14, što, kako ističe – potpuno boji njegov psihoseksualni identitet, boji njihove odnose sa parnerima, promiskuitet, očekivanja od veze…

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare