(INTERVJU) Biljana Stojković: Vučić je prestravljen, zna da ovo više nije narod kog je uspevao da drži u podaništvu

"Očekivano je za jednog autokratu" da posegne za, kako je istakla profesorka Biljana Stojković, nasiljem kada shvati da je njegova vlast na izdisaju. Stojković je navela i da je izgleda bilo potrebno da nam režim "napadne decu da bismo se probudili iz bunila".

"Nije Vučić maštovit i kreativan tip – on samo ponavlja radnje iz priručnika svih diktatora", poručila je ona.

Stojković je ocenila da je Vučić "prestravljen, jer su mu sve lađe potonule", zbog čega mora "i sebe i svoje pristalice da sokoli kako zna i ume".

"Biće potrebno više godina da se oporavi flora Pionirskog parka od - deponije"

Na pitanje koliko će biti potrebno da se Pionirski park oporavi nakon što se uklone šatori, profesorka Biološkog fakulteta navodi da će biti potrebno više vegetacijskih sezona (godina) da bi se flora tog parka oporavila od deponije u koju je pretvorena.

Ulazimo u 2026. godinu, kako biste sumirali prethodnu? Kakva su Vam očekivanja od 2026?

U protekloj godini vreme se zgusnulo, svaki dan je bio dramatičan, emocije su se mešale toliko da nismo znali da li ćemo uveče zaspati puni nade ili strepnje, često nismo ni išli na spavanje jer smo boravili na ulicama, pa se sve spojilo u dugi neprekinuti kontinuitet. Mogu reći da je to bila godina u kojoj dan i noć, dani u nedelji, meseci i godišnja doba nisu značili baš ništa. Bila je to i godina velikog psihičkog iscrpljivanja, kao nekakav roler-koster sa ogromnim amplitudama ushićenja i besa, ljubavi i mržnje, odlučnosti i straha, nade i strepnje. Ipak, dominantno osećanje, ali i racionalno sagledavanje stvari, pokazuju mi da smo nepovratno krenuli u oslobađanje. Studenti su izazvali revoluciju u kolektivnoj svesti o tome u kakvom užasu živimo i pokrenuli su proces, evoluciju ozdravljenja društva i države. Najbolji sumarni opis svega toga dali su moji studenti Biološkog fakulteta svojim transparentom: "Bez revolucije nema evolucije".

Predsednikova izjava o tome da će dati izbore kad god ih budu tražili nedavno je izabrana u anketi Istinomera za najveću laž godine. Kako vidite to da predsednik države koji je tokom svih ovih godina vlasti više imao vanrednih nego redovnih izbora, a sada okleva da ih raspiše i govori o nekom kraju 2026? Čemu tolika nesigurnost i strah od izbora?

Strah od izbora, koji Aleksandar Vučić jasno pokazuje, jeste pravi dokaz da smo kao društvo prešli granicu trpljenja i da nema povratka na stanje apatije i osećaj bespomoćnosti. Izgleda da je bilo potrebno da nam režim napadne decu da bismo se probudili iz bunila. Sada je svestan Vučić, njegova mafijaška družina, ali i svi mi, da je snaga na našoj strani, da smo brojniji i da nas više ne može uvući u svoje manipulacije. Medijske slike države koja napreduje u svakom smislu, toliko su se udaljile od realnog života u Srbiji da čak ni radikalski mediji ne uspevaju da prekriju zjapeći jaz između radikalskih fantazija i stvarnosti. Dramatično je smanjen broj ljudi koji mogu da progutaju "pilule sreće" kojim ih je Vučić drogirao duže od decenije. Ne postoji način da radikali pobede na budućim izborima, čak ni uz ogromnu krađu. Dodatno, da bi imao makar malo šanse da pobedi, Vučić će morati da krade više nego ikada, ali se onda suočava sa probuđenim narodom koji je spreman da brani svoju volju. Nije ovo više onaj narod kog je uspevao da drži u podaništvu. Sve se promenilo i on to dobro zna. Nekadašnje nadobudno nuđenje izbora, Vučićeve obožavane prakse zbog dodatnih prilika da se neprekidno i svuda prikazuje, da hvali sebe preko granice svakog ukusa, sada se preobratilo u karikaturalne scene jednog nesigurnog i oronulog lika koji emituje nemoć. Ne pomažu mu više ni kineske table za ispisivanje svetle budućnosti, ni 400 pojavljivanja na televizijama, niti pokušaji okupljanja svojih pristalica - provaljen je i sada ga građani većinski vide u istinskom ruhu ispraznog siledžije željnog moći i bogatstva.

Tokom letnjih meseci bili smo svedoci policijske brutalnosti i nasilja. Kako vidite tu situaciju da je vlast radije posegnula za tim da gledamo scene nasilja umesto da krizu rešava izborima i demokratskim putem?

Očekivano je za jednog autokratu da posegne za nasiljem kada shvati da je njegova vlast na izdisaju. Nije Vučić maštovit i kreativan tip – on samo ponavlja radnje iz priručnika svih diktatora. Svakom ko je dolazio na proteste jasno je da je nasilje fokusirao na studente, grupaciju koje se najviše plaši. Politička karijera je Vučića naučila kako se treba ponašati i igrati sa opozicionim političarima, ali ne zna šta da radi sa autentičnom i iskrenom mladalačkom žudnjom za pravdom i slobodom. Pokušao je da fizičkim nasiljem i hapšenjima zastraši i studente i njihove roditelje, potpuno zanemarivši činjenicu da napad na decu može samo povećati bes i otpor. Kada nas pozovu studenti, svi se odazovemo. Veliki broj ljudi dolazi da bi branio decu, drugi deo građanstva želi da ih nahrani i ugreje, a treći dolaze kako bi se napunili nadom koju oni isijavaju. Da li mislite da će mladi ikada više ostati sami u svojoj borbi? Okupljeni oko njih setili smo se solidarnosti i kolektivnih emocija. Zbog toga je Vučić unezveren i zna da je gotov.

Plašite li se da bi kriza mogla da eskalira tokom ove godine ili očekujete da dođe do raspleta?

Ubeđena sam da je ovo godina raspleta i završetka radikalske vlasti. Međutim, plašim se da to podrazumeva i eskalaciju nasilja i društvene krize. Režim se priprema za tu situaciju – načelnike i komandire u policiji zamenili su apsolutno poslušnim ljudima, obračunavaju se sa tužiocima i ostacima profesionalnog pravosuđa, žele da ugase poslednje slobodne medije. To su usaglašavanja koja su im potrebna da bi u mraku premlaćivali i hapsili demonstrante. Na našoj strani su masovnost i probuđena solidarnost, a to se ne može pobediti. Dodatno, međunarodna zajednica je okrenula reflektore prema Srbiji zbog čega Vučiću neće biti lako da vrši represiju bez posledica po sebe.

Kako vidite nedavnu akciju studenata "Raspiši pobedu"? Mislite li da je to ponovo pokrenulo građane i da je ponovo vratilo energiju, pošto je delovalo poslednjih meseci da se stvar "primirila"? Kako komentarišete tvrdnju Vučića da nisu sakupili ni sedam odsto od broja potpisa koji su studenti objavili da su sakupili?

U evolucionoj biologiji postoji razlika između sagledavanja procesa u dugim vremenskim periodima i onih na kratkim vremenskim skalama. Ako proučavate evoluciju neke vrste, npr. nekih insekata, iz generacije u generaciju, tokom nekoliko desetina godina, vidite koliko je proces dinamičan i uočite svakakve, i najsitnije promene. S druge strane, upoređivanjem fosila od pre više miliona ili stotina hiljada godina sa današnjim vrstama, možete konstatovati samo krupne i konzistentne trendove. Iz te perspektive ja posmatram događaje tokom prošle godine. Ponekad nam izgleda da se sve ubrzalo, ponekad da smo zastali i izgubili energiju, što svakako pokazuje da fluktuiramo u intenzitetu događaja. Ipak, kada se malo udaljite od dnevnih događaja, jasna je neminovnost radikalske propasti. Za mene je skupljenih 400.000 potpisa za deset sati studentske akcije upravo pokazatelj tog trenda. Svi probuđeni ljudi su tu, nigde nisu nestali, a najveće bitke nam tek predstoje. Moram opet da primetim da je Vučić toga veoma svestan, verovatno mnogo više od nas. Zbog toga se desetinama puta osvrtao na studentsku akciju i toliko lagao o broju potpisa građana. Razumem odavno da u njemu nema ni traga od nekakvog državnika, ali ovim lažima se srozao do neslućenih razmera. Prestravljen je, sve su mu lađe potonule, zbog čega mora i sebe i svoje pristalice da sokoli kako zna i ume. Da se radi o bilo kome drugom, bilo bi mi i žao što mora toliko da se bruka.

Ispred Skupštine Srbije vlast je odlučila da ukloni šatore i famozni Ćacilend pretvori u božićno seoce. Ipak deo šatora je ostao u Pionirskom parku, mislite li da će vlast zaista u potpunosti ukloniti Ćacilend? Mislite li kao i pojedine Vaše kolege iz opozicije da su šatori uklonjeni zbog predstojeće specijalne misije Evropskog parlamenta?

Veoma bih se iznenadila kada bi šatori u Pionirskom parku bili uklonjeni. Tu se nalazi jezgro paravojnog kampa i sedište kriminalaca unajmljenih da štite mafiju u okolnim institucijama, posebno u zgradi Predsedništva. Plašim se da su u tom parku sakrili sve i svašta za okršaj sa građanima. Pored toga što je prljavština Ćacilenda prava slika moralne bede ove kriminalne klike na vlasti, mislim da im je i nasušna potreba zbog straha od građana, kao poslednja linija odbrane. Uklanjanje šatora sa ulice možda i jeste posledica dolaska misije Evropskog parlamenta, ali više od toga, to je otvorena slika propasti jedne vladavine koja se svela na vašarske šatore, fantomke i kupljene građane, zbog čega je i Vučiću jasno da mu sve to više šteti nego koristi.

"Pravi heroji nastavnici u školama"

Osvrnimo se na prosvetu i akademsku zajednicu. Ove godine bili smo svedoci ogromne represije nad prosvetnim radnicima i generalno obrazovanjem...

Istaknutu borbu prosvetnog sistema protiv radikalske vlasti posmatram kao prirodnu posledicu anti-intelektualne suštine radikalske vlasti. Prosvećivanje građana je neprijatelj autokratskim tendencijama. Obrazovanje formira građane koji misle, a misleći ljudi bolje razumeju svet oko sebe i zapažaju društvene devijacije. Ova pravilnost je toliko jednostavna da ni najmanje ne čudi proces uništavanja prosvete od početka radikalske vladavine. Značajno pre otvorenog sukoba režima sa prosvetarima tokom 2025. godine, događalo se postepeno slabljenje autonomije školstva. Paket obrazovnih zakona iz 2017. legalizovao je dominaciju vlasti u obrazovnom sistemu, a pokušaj da se izmeni Zakon o visokom obrazovanju, pre blokada fakulteta, podrazumevao je prikriveno uništavanje državnih univerziteta za račun privatnih. Studentske blokade fakulteta probudile su i one profesore koji su dugo ćutali, iako su dugo svedočili urušavanju akademske zajednice. Moram reći da sam bila razočarana odustajanjem mnogih kolega u trenutku kada nam je režim uskratio plate. To ne znači da su prestali da podržavaju studente, samo su se ipak sramno povukli u druge redove. Pravi heroji su nastavnici u školama koji su oduvek bili manje zaštićeni od univerzitetskih profesora, a ipak su išli do kraja u svojoj podršci pobuni. Heroji su i kolege iz DUNP-a jer su znali da je njihova pozicija ugrožena, ne samo zbog akademske borbe već i iz političkih razloga u sredini koju je režim, po potrebi, koristio kao bure baruta.

Očekujete li nastavak represije nad obrazovanjem? Kolika je šteta naneta srpskom obrazovanju potezima vlasti?

Otvorena represija nad univerzitetima se nastavlja. Antiustavna uredba koju zovemo "uredba 5/35", a na osnovu koje su nam plate po kazni bile svedene na 12,5 odsto, nije ukinuta, već samo "zamrznuta" i biće aktivirana kada ponovo pokažemo neposlušnost. Takođe, uvođenje sistema SPIRI, koji podrazumeva centralizovano finansiranje visokog obrazovanja i nauke na fakultetima, tj. novac za univerzitete stavlja u ruke Siniše Malog, daje mogućnost režimu da nas ugasi kada ne budemo poslušni. Praktično će nam biti ukinuta autonomija. Članovi akademske zajednice, okupljeni u Pobunjenom univerzitetu u Beogradu i Slobodnim unverzitetima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru, boriće se protiv ove nove režimske batine. Važno je da nas bude dovoljno za nastavak borbe za autonomiju i slobodu. Šteta je svakako već naneta, ne samo univerzitetima već i školama i obrazovanju u celini, ali ja stvarno verujem da ništa od toga nije nepovratno. Kada zlo ode sa vlasti, sigurna sam da obrazovanje neće biti samo oporavljeno nego i unapređeno.