Diplomata i nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić i Nemanja Todorović Štiplija iz European Western Balkans saglasni su da je za Rusiju bitnije da Srbija ne uvede sankcije, nego što je to Uniji bitno da naša zemlja to uradi. Na pitanje šta je razlog pojačanog prisustva ambasadora i davanja intervjua, Đukić kaže da je to evropski sporazum "i pokušaj Rusije da minira taj sporazum". Štiplija misli da to pomalo dolazi i zbog narativa u medijima bliskim vlasti poslednja dva meseca, a u kojima se više piše o partnerstvu sa SAD.
Ruski ambasador u Srbiji poziva zvanični Beograd da odbaci evropski plan za normalizaciju odnosa sa Prištinom. Uveren je i da će konačan status Kosova biti definisan okončanjem rata u Ukrajini, kad Rusija pobedi. Ovo nije prvi put da zvaničnici Moskve povezuju rešavanje pitanja Kosova sa ratom u Ukrajini. Svi se sećamo i izjave predsednika Vladimira Putina koji se u slučaju Krima i ruske intervencije u Donbasu pozvao na kosovski presedan.
Danas je sastanak ruskog ambasadora i predsednika Srbije. Đukić kaže da će sigurno jedna tema na današnjem razgovoru biti sporazum sa Kosovom i druga – podrška dalje Rusiji i neuvođenje sankcija.
„Za Rusiju pozicija Srbije u Evropi ima izuzetan, krunski značaj. Ona nema nijednu drugu zemlju u Evropi koja joj je ostavila otvorena vrata i to je politički kapital koji se ne može platiti ni sa čim“, kaže gost Novog dana.
Povezano:
Na pitanje da li je važnije Rusiji da Srbija ne uvede sankcije, ili EU da ne uvede, Đukić navodi da „ako je meriti, daleko je značajnije Rusiji da ne uvede“. „Evropskoj uniji to praktično ne igra neku posebnu ulogu, jer ona objektivno igra na drugu kartu – rešavanje kosovskog problema“, kaže Đukić navodeći da je to prva stvar na agendi EU.
Štiplija ocenjuje da je Uniji na simboličkom nivou važno da Srbija uvede sankcije Rusiji. „Za Rusiju, kao što se vidi iz intervjua amnbasadora, deluje kao da je za njih Srbija najvažniji igrač i sa njihove strane je mnogo važnije da Srbija ne uvede sankcije“, saglasan je sa Đukićem Štiplija.
Upitan šta je razlog pojačanog prisustva ambasadora i davanja intervjua, Đukić kaže: „Razlog je sporazum i pokušaj Rusije da minira taj sporazum, nema diskusije“.
Sam ambasador se poziva na ono što je čuo od predsednika, Rusija se tu postavlja kao naš saveznik, kaže o intervjuu Štiplija i dodaje da Rusija jaše na temi nerazumevanja pozicije Srbije od strane zapadnih partnera godinama. „U poslednjih nekoliko meseci, možda dva, mediji koji podržavaju vlast imaju priču partnerstva sa Amerikom, da smo ne znam koliko bliski i da nas podržava oko ZSO i razgovoru s Prištini“, navodi on dodajući da se primećuje da se ruski uticaj gubi, pa se, kako ocenjuje, pomalo i zato ambasador angažuje.
Đukić kaže da to pojavljivanje treba staviti u širi kontekst, jer dolazi niz događaja zbog godišnjice napada na Ukrajinu, uključujući i konferenciju UN o mirovnom planu za Ukrajinu. „Na tom valu se angažovala ruska diplomatija i ambasador… Jer to što je on izjavio da nama ne odgovara taj plan – protivureči onome što je Moskva stalno govorila – „ono što odgovara Beogradu odgovara i nama“. Sada je iskočio s tezom da to ne odgovara Beogradu i da razume zašto. To je pritisak sa druge strane. Kao nema pritiska, a ima itekako. Srbija se sada nalazi u delikatnom položaju. I onaj ko je računao da će s vremenom pitanje sankcija prema Rusiji biti irelevantno – ne, ono će biti sve značajnije i Rusija će uslovljavati Srbiju… Rusija je obećala da će izaći Srbiji u susret otplate kredita u rubljama – što znači da je to povoljnija varijanta za Srbiju. Znači da je bitno da se Srbija kupi“, istakao je nekadašnji ambasador.
Štiplija kaže da postoje pritisci sa Zapada da se evropski predlog usvoji i sedne za pregovarački sto sa Prištinom i dođe do prelaznog rešenja i početka rešenja kosovskog pitanja. Jasno je međunarodnoj zajednici, kaže, da plan ne odgovara ni vlastima u Beogradu ni u Prištini.
Rusija je jedina zemlja na svetu koja je iskoristila kosovski presedan u svoju korist – u Ukrajini i Gruziji, dodaje Štiplija, navodeći da Srbija nema reakciju na to sem da „podržava teritorijalni integritet Ukrajine“.
Štiplija sumnja u ravnopravnost ruskog ambasadora sa ambasadorima zemljama Kvinte, koje su najveći ekonomski partneri Srbije. Rusija gubi poluge podrške koji je imala kroz narativ u javnosti koji je postojao poslednjih 15 godina, ocenjuje gost Novog dana. „Posle ovog zasedanja skupštine, kako su napadi na prorusku, krajnje desnu opoziciju sve učestaliji – stvara se slika da to sad nešto nije dobro. I mislim da ruski ambasador zbog toga aktivnije deluje“, kaže i dodaje da je mišljenja da će se to zapravo produbiti u narednom periodu, da će Rusija i dalje da prikazuje to da Srbija i Zapad nisu na istoj strani.
Na Vučićevu izjavu da neki ambasadori koje nije imenovao nastoje da ojačaju SPS i desničarske stranke, a da se oslabi SNS, Đukić kaže da je to jasno ko je u pitanju.
„Rusija perfektno koristi meku moć u Srbiji, sa tako malo ekonomske dimenzije koje imamo, koja je jaka – preko ruskih i naših medija i percepcija Rusije i nezamenljive njene uloge u našoj istoriji i sadašnjosti i budućnosti je neverovatna. Pokriva ono sve što imamo sa Zapadom, iako je Srbija od 1804. bila zapadna zemlja, ustanak je podignut na zapadnim vrednostima, sva inteligencija išla je na Zapad, niko nije učio škole na istoku“, navodi Đukić.
Još nisam čuo da je neko odgovorio na izjave ambasadora Rusije, a to govori da je meka moć Rusije toliko jaka da niko od zvaničnika ne sme ništa da kaže, ističe diplomata. Kaže da treba da se gledaju svoji interesi, a ne interesi Rusije i drugih.
Štiplija navodi da nije sporno ništa u tome da velike zemlje, pa i Rusija, iznesu svoj stav o predlogu, samo što ona koristi mehanizme meke moći da bi prikazala da taj odnos Srbije i Zapada nije onakav kakav bi Srbija želela da bude.
Rusija stalno naglašava razliku između interesa Srbije i Zapada i da je Rusija blizu pozicije koju Srbija ima, drugo potkopava pomirenje na Zapadnom Balkanu kroz svoje medije, ima pristup o RS i Srbiji i treći stub je – bratstvo, rekao je Štiplija, govoreći o narativu Rusije.
Đukić kaže da je 80, 90 posto strukture uvoza iz Rusije gas i nafta. Ruski gas nije nezamenljiv, moguće je potrebnu količinu naći na evropskom tržištu, navodi on. Zahvaljujući EU i diverzifikaciji, za nas će Rusija biti irelevantna po tom pitanju, dodaje i kaže: „Gas kao energetsko oružje više nije u Moskvi“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare