(INTERVJU) Katlin van Bremt: Srbija nije na evropskom već autokratskom putu, vlast ne želi pošten izbor REM-a

N1: Pomenuo sam oštru rezoluciju i veoma oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Da li smatrate da je rezolucija konačno uticala na Komisiju, da konačno reaguje na ono što Evropski parlament govori već neko vreme?

"Apsolutno. U Evropskom parlamentu postoji široka većina. Da budem iskrena i otvorena kada je reč o Srbiji — Srbija je divna zemlja, divni ljudi, i nadam se da njihova budućnost leži u Evropskoj uniji, ali na srpskom narodu je da to odluči. Ako žele da budu deo Evropske unije, važno je da imaju dobru funkcionalnu demokratiju, sa svim delovima te funkcionalne demokratije. A način na koji se Vlada sada nosi sa studentskim protestima zaista je loš primer. I zato smo u Parlamentu formirali široku većinu i gurnuli Komisiju da ide u tom pravcu. Sa Martom Kos imamo komesarku koja je veoma bliska srpskom narodu, ali je takođe veoma otvorena. I te dve stvari su sada zaista povezane, i vidite da Evropska komisija konačno govori vlastima u Srbiji šta treba da urade ako žele da pripadaju Evropskoj uniji. I ponovo, na srpskom narodu je da donese tu odluku, ali za to su potrebni slobodni i pošteni izbori."

N1: Ovih dana je godinu dana od prvih napada na studente. Niko nije pronađen kao odgovoran. Videli smo čak i nove napade u Novom Sadu pre samo nekoliko dana. Neki od napadača, kao što znamo, bili su pomilovani od strane predsednika. Kako sve to vidite? Nemamo nikoga odgovornog za napade, nemamo nikoga odgovornog za urušavanje nadstrešnice, a zemlja tvrdi da je na evropskom putu.

"Pa — nije. Da bude potpuno jasno — nije. I mislim da ono što se desilo u Novom Sadu pre godinu dana, ali i tokom svih događaja do danas, predstavlja zaista loš primer pravca u kom bi Srbija trebalo da ide. Osim nekoliko inženjera, niko nije optužen ili bilo šta slično za katastrofu koja se tamo dogodila. Postoji i politička odgovornost koja je povezana sa korupcijom u ovoj zemlji. A ako želite da se borite protiv korupcije, morate o tome govoriti potpuno otvoreno. Od tada, i od protesta i napada, imam utisak — i više od utiska — da vlada gleda u pogrešnom smeru. Nisu studenti ti koji treba da budu napadani od strane vlade, već napadači moraju biti adresirani. I u tom smislu, to je primer lošeg pravca kojim Srbija ide u ovom trenutku."

N1: Vidimo i čujemo prilično iskrene i otvorene komentare evropskih poslanika. Međutim, kada zvaničnici iz država članica dolaze ovde, kao što je bio nemački ministar spoljnih poslova pre neki dan, on kaže da podržava Srbiju na njenom evropskom putu. Ali kada sam ga pitao o svim stvarima iz rezolucije i izveštaja — o napadima na studente, pravosuđe, nastavnike, posebno medije — dao je prilično nejasan odgovor. Da li je to samo pitanje diplomatije ili je u pitanju nešto drugo?

"Pa, srećom — i većina ljudi to ne zna, ali to je u redu jer je veoma složeno — u Evropskoj uniji imate Parlament, Komisiju i Savet. Savet čine države članice. A među državama članicama imate zemlje koje u Srbiji imaju mnogo interesa, na primer ekonomskih interesa. I to često dobije prednost u njihovom diskursu, u njihovom narativu. Srećom, tu je Evropski parlament, a postepeno i Evropska komisija koja zauzima veoma čvrst stav. I to mora biti potpuno jasno. Veoma podržavam evropski put Srbije. Kada gledamo na proširenje iz evropske perspektive, ono je u interesu i ljudi u Evropi danas i ljudi na Balkanu danas, kao i Ukrajine i drugih zemalja. To je zajednički interes koji moramo slediti. A to je i u interesu srpskog naroda, jer se radi o demokratiji, ali i o prosperitetu i sistemu socijalne zaštite. Ali mora biti veoma jasno — ne možemo prihvatiti nijednu zemlju, ne samo Srbiju, nijednu zemlju koja ne poštuje osnovne vrednosti Evropske unije. A to su demokratija, sloboda govora, nezavisno sudstvo, i sama činjenica da imate slobodu da protestujete. I u mojoj zemlji ponekad ljudi protestuju i ja pomislim: zašto? I ne slažem se s njima. Ali sama činjenica da to mogu da rade je sastavni deo demokratije. I nisam na strani onih vlada u EU koje umiruju ovu vladu, zato što ova vlada ide u pogrešnom smeru. Ona gleda ka Rusiji, gleda ka Orbanu, koji takođe gleda ka Rusiji. A mislim da je put ka evropskim integracijama put demokratije."

N1: A ova vlada se nada da će otvoriti poglavlje, odnosno klaster tri, do kraja godine. Drže se toga da Komisija preporučuje otvaranje već petu godinu. Ali i samo neotvaranje je poruka za vlast. Mislite li da vlada to shvata?

"Ne mogu da zavirim u misli ove vlade, veoma je teško, moram reći. Uvek govorimo da je proces proširenja proces zasnovan na zaslugama. Nije samo politika — iako je politika važna — već primena svih zakona, i ponovo: demokratija, demokratija, demokratija. Ali nije ovo samo neki spisak stvari, nije samo gledanje: „Da li je ovo zakonodavstvo na snazi?“ Radi se i o načinu na koji primenjujete i sprovodite to zakonodavstvo. I opet, daću primer slobodnih medija. Demokratiju čine slobodni mediji. Inače, ako samo vlada može imati pristup medijima, a opozicija ili studenti ne, ili samo u veoma ograničenoj meri, onda nemate potpuno funkcionalnu demokratiju. Ako pogledamo Srbiju danas, ona je otišla potpuno u pogrešnom smeru. Opozicione partije nemaju jednak pristup medijima. I zato mi sa evropske strane ne gledamo samo da li ste doneli neki zakon, već gledamo rezultate. Ne radi se o kozmetičkim izmenama tamo i ovde — ne, radi se o rezultatima".

N1: A vlada u isto vreme kaže da je to evropski posao, da nije sve do nje, da građansko društvo igra ulogu i da je ponekad civilno društvo odgovorno što neke stvari na evropskom putu ne napreduju. To su reči predsednika parlamenta. Vi razgovarate sa civilnim društvom — kako ono vidi takve komentare zvaničnika?

"Mislim da Srbija ima živo civilno društvo, mnogo organizacija, i zbog toga bi trebalo da budete veoma srećni. To je jezgro vašeg društva — ljudi mogu da govore, da se organizuju, da imaju kritički glas. I mislim da taj sastavni deo mora biti saslušan. Ako oni kažu — i opet, na kraju krajeva, srpski narod će odlučiti na slobodnim i poštenim izborima — ali ako civilno društvo danas kaže da to nije dovoljno, onda nije dovoljno. Vlada mora ući u dijalog, i samo kroz dijalog, ali otvoren i pošten dijalog, Srbija može krenuti u pravom smeru."

N1: EU insistira na dve posebne stvari za slobodne i poštene izbore: birački spisak i REM. A sada imamo situaciju da je osam od devet članova REM-a izabrano, a deveti nije, iako su svi bili saglasni oko dva imena između kojih je trebalo birati. Zatim su četvoro članova rekli da će podneti ostavke i okrivili su vladu za to. Kako vidite ovo? Oni koji žele da podnesu ostavke kažu da vlada pokušava da prevari njih, građane i Evropsku uniju. Kako vidite ove najnovije događaje? Čuli smo pozitivne komentare iz Evropske komisije kada je izabrano osam članova, čak je i komesarka Kos to pozdravila. Ali kako vidite ovo poslednje? Jer ništa se nije dogodilo.

"Pa, ili vlada igra ovo na pošten način — što znači, to je ono što sam mislila kada sam rekla da nije reč o kozmetici — mora postojati jasan rezultat. Jasan rezultat je da je trebalo da devet članova, prema zakonu, bude imenovano. To danas nije slučaj. A to dokazuje da vlada ne želi pošten proces. I sve dok devet ljudi ne bude, prema zakonu, postavljeno u to telo, to neće biti dovoljno za Evropsku uniju — ni za Komisiju, ni za Parlament. I nastavićemo da insistiramo: ne kozmetika, već stvarni rezultati. Stvarni rezultati znače, prema zakonu, imenovanje. Jer ovde se ne radi o sitnicama oko toga ko, šta, koje ime. Radi se o telu koje obezbeđuje da imate slobodan medijski pejzaž, da i vlada, i opozicija, i studenti, i civilno društvo svi mogu da pristupe slobodnim medijima i slobodnoj demokratiji. To je cilj."