Istoričar i predsednik Centra za istorijske studije i dijalog Srđan Milošević kaže da je u odnosu na socijalistički period, kada je država objektivno stajala iza radnog čoveka, sada promenjena paradigma, odnosno država je danas mnogo više servis investitora, tj. krupnog kapitala, a levica ne uspeva da se artikuliše na pravi način, suviše je podeljena. "Važno je podsetiti se na Međunarodni praznik rada, 1. maj, koliko je težak, do nepodnošljivosti, položaj zaposlenih koji nemaju ni elementarne uslove rada", ukazuje Milošević, podsećajući na zaposlene, na primer, u fabrici južnokorejske kompanije Jura kod Niša, kojima je savetovano da nose pelene, jer im je, između ostalog, bilo zabranjeno da idu u toalet.
„Levica je u biti antinacionalistička, i ona u ovakvom kontekstu ne može da pronađe svoje mesto, jer je to proglašeno za izdajničko, nepatriotsko. U ogromnom delu našeg drutšva nije prepoznato da taj klasni momenat treba da bude ključni faktor nečijeg političkog opredeljivanja. Kad kažem klasni, ne mislim to anahrono kao radnička klasa, već definitivno imate klasu vlasnika i klasu nevlasnika. A država nastupa kao zaštitnik vlasnika kapitala“, navodi u Novom danu na TV N1 Milošević.
Povezane vesti
Upitan kako tumači više non pejpera koji su se u poslednje vreme pojavili u javnosti, a tiču se balkanskog regiona, on ističe da je „svako potcenjivanje problema otvaranja granica na Balkanu u najmanju ruku neozbiljno, ako ne i zlonamerno“.
„Najstrašnije u celoj priči je da ishod koji podrazumeva mirno rešenje najviše zavisi od stranog faktora, ni kroz vekove zajedničkog života nisu uspostavljene formule međusobnog sporazumevanja, dogovaranja i reševanja kriza“, poručuje Milošević.
Na pitanje da li su ti non pejperi nekakvo ispipavanje pulsa, on kaže da može biti, ali da to ne zna, „ali ono što znam je da iz male varnice mogu da izbiju ozbiljni požari i treba apelovati na političke elite da rade na sporazumnom rešavanju svih otvorenih pitanja na Balkanu, u najboljem interesu svojih društava“.
„Dok se to ne desi, uvek ćemo biti plodan teren za sukobe i nadati se da će strane sile rešiti problem“, ukazuje on i dodaje da bi trebalo uspostaviti unutrašnji potencijal za postizanje dogovora i da bi bilo dobro da se i pre ulaska u EU ostvari neka balkanska zajednica.
„Rešenja postoje, to nije Higsov bozon, zna se kako se uspostavljaju takvi regionalni odnosi“, ističe on.
Govoreći o nekadašnjem socijalističkom periodu i kultu ličnosti višedecenijskog jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, Milošević kaže da je negovana specifična kultura koja je podrazumevala isticanje Titove istorijske uloge.
„On je bio pojedinac na koga je bio skocentrisan celokupan sistem, to uništava demokratski potencijal društva, jer se sve vezuje za jednu ličnost, i dugoročno može da znači stvaranje atmosfere u kojoj demokratija ima manje šanse da uspe. Država je suviše komplikovan sistem da bi mogla počivati na jednom čoveku. To nije dobro“, ocenjuje Milošević.
„Iako ima razloga i za nostalgičan pogled na socijalizam, to (kult ličnosti) je bio jedan od aspekata koji nije baš bio najpohvalniji, bez obzira što je Tito ličnost kojoj je teško naći pandan i u svetskoj istoriji“, navodi istoričar.
