"Nije prvi put da Šapić spominje izmeštanje Titovog groba, i nije jedini koji to spominje", kaže za N1 istoričar Milovan Pizari. "Danas ova druga ideologija, a to je nacionalizam, falsifikuje istoriju, i rezultat toga su te izjave koje nemaju nikakve veze s realnošću", naglasio je.
Gradonačenik Beograda Aleksandar Šapić na listu prioriteta stavio je izmeštanje groba Josipa Broza Tita iz Muzeja Jugoslavije i Grobnice narodnih heroja sa Kalemegdana, jer je to „mnogo važno za ovaj narod i državu“. Još važnije je podići spomenik Draži Mihailoviću na Terazijama.
„Sve to je u skladu s politikom obračuna s Jugoslavijom i s komunizmom u poslednjih 20 godina. Sve negativne stvari u kojima živimo danas pripisuju Jugoslaviji i komunizmu, govore da je Jugoslavija bila tamnica naroda koja nikad ništa dobro nije donela Srbiji i Srbima. A kad pogledamo činjenice vidimo potpuno drugu stvar, pogotovo 1960-ih i 1970-ih godina došlo je do ogromne modernizacije Srbije i cele Jugoslavije, građene su škole, institucije, i društvo je mnogo napredovalo“, navodi Pizari u emisiji N1 Studio Live.
To danas, kaže, ne sme da se kaže.
„Jer danas postoji druga ideologija a to je nacionalizam, koji falsifikuje istoriju. I rezultat toga su izjave koje nemaju nikakve veze s realnošću“, rekao je.
Ali, vlast voli da svojata antifašističku borbu i govori da smo bili antifašisti i da je Tito vodio tu borbu.
„Jeste to tačno, ali to se tumači na drugačiji način. Srbi jesu bili važan faktor u Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB), Prva proleterska brigada je bila sastavljena od četiri srpska i dva crnogorska bataljona. Srbi jesu nosioci, Srbi se jesu borili, ali to su bili Srbi koji su se borili za partizane i sa partizanima, a ne oni koji su se borili sa četnicima i za četnike. Istorija je dokazala da su četnici bili na strani okupatora“, naglasio je Pizari.
Kuća cveća, gde je sahranjen Tito, okuplja svake godine ljude iz različitih krajeva sveta.
„Kuća cveća i Tito predstavljaju nešto što je u istoriji, pogotovo u Evropi, retko viđano, a to je proces izgradnje društva od nule. Kada je 1945. godine NOB pobedila, ti ljudi su izgradili zemlju koja je bila potpuno drugačija od stare Jugoslavije, ljudi su počeli da putuju, obezbeđene su im zdravstvene institucije, školovanje i sve ostalo. Kao što je bila bitna i ta politika nestvrstanih zemalja, kada je Tito rekao – nećemo ni sa SSSR ni sa Amerikom, hoćemo da napredujemo“, izjavio je istoričar za N1.
Na pitanje da li da ove istorijske distance može da se Titova ličnost sagleda objektivno, Pizari kaže da je to „jedan ozbiljan zadatak istoričara“ „Da dođemo do deideologizacije istorije, kao što je bitno govoriti bez političke strasti“, dodaje.
Prema njegovim rečima, ono što se trenutno vidi je – da ne postoji ta želja i volja. „Pogotovo od nacionalističkih istoričara, oni pišu istoriju na osnovu sopstvenih ideoloških ubeđenja, a ne na osnovu metodologije i činjenica“, kaže.
O tome kome i zašto smetaju narodni heroji na Kalemegdanu, Pizari kaže:
„I kada su Tito i Komunistička partija u pitanju, najveći problem su represije nakon 1945. i to su bili strašni zločini. Ali opet, zadatak istoričara je da daju kontekst. Ko u SAD postavlja pitanja da li su Amerikanci bili na pravoj strani ako znamo da su bacili dve atomske bombe i pobili stotine hiljada ljudi. Tako da to je vrlo teška stvar, ali treba tumačiti iz neutralne pozicije, šta je bilo dobro, šta loše“.
Pizari pojašnjava da grobnica na Kalemegdanu predstavlja i vezu s periodom pre Drugog svetskog rata. „Kada su se ti ljudi borili za bolje uslove života običnih ljudi, da bi ljudi radili osam sati dnevno, da bi imali gde da se leče, šta da jedu. I to je bitno jer treba da znamo da je daleko od toga da je Kraljevina bila lepa zemlja, živelo se skromno, ljudi nisu imali nikakva prava“, dodao je.
Kako onda tumačiti najavu da će na Terazijama biti podignut spomenik Draži Mihailoviću?
„I to je ne samo pogrešna, već i vrlo opasna stvar. Mi treba da znamo šta je Draža radio i šta su njegove jedinice radili. Ne bi trebalo uopšte da razgovaramo o tome. I sami četnici su pisali o zločinima koje su činili, hvalili su se time. Izgradnja spomenika Draži je izgradnja spomenika ratnom zločincu, saradniku okupatora i izdajniku, na kraju krajeva“, kazao je Pizari.
Na podsećanje da su Partizanski i Četnički pokret izjednačeni, Pizari pojašnjava:
„Jesu, ali to su isti ti ljudi koji su izgradili taj lažni antifašizam, to je njihova ideologija. Oni negiraju i ono što se desilo 1990-ih, i tada je taj nacionalizam bio uzrok smrti hiljade ljudi. Radi se o propagandi, ne mislim da je to bitna trema za državu, država treba da se bavi drugim stvarima“.
Ovakvim najavama, kaže, skreće se pažnja s drugih tema.
„Najgori problem je da nove generacije rastu u tom lažnom ubeđenju da je nacionalizam dobra stvar i to je istorijski netačno. Rastu ubeđenja da ti ljudi, koji su klali, da su dobri ljudi. Pitanje je kako nove generacije mogu da shvate da to nisu dobri ljudi, da su činili zločine“, naglasio je gost N1.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare