“Sama zgrada Generalštaba i ceo taj kvart ima posebna istorijski značaj i posebno je važno to što te ruševine stoje koliko stoje. Najbolji spomenici su oni koji dočaravaju originalnu atmosferu. U Hirošimu i dalje postoji zgrada koja stoji kao beleg. Zar nije logično da deo tog kompleksa, a mislim da je fakultet i jedan profesor sa svojim studentima napravio nekoliko rešenja, da se na tom mestu napravi spektakularni spomenik žrtvama NATO agresije, sa ubeleženim imenima i prezimenima”, objašnjava istoričar Pavlović.

On dodaje da je potrebno imenovati sve žrtve zarad sećanja, ali takođe jer i dalje ne znamo broj poginulih.

Komentarisao je i protest koji su organizovali studenti pod nazivom “Preci su nam uzori”, te smatra da “naš odnos prema dinastiji govori o nama”, i dodaje da ni žrtvama, ni dinastiji nisu potrebni naši venci, već je to potrebno nama.

“To je potrebno nama danas, da ne izgubimo kompas u Evropi među velikim saveznicima, da budemo i težimo da budemo država prvog reda kao što smo bili 1914, a posebno 1918. godine", smatra Pavlović.

"Dan kada treba da obeležavamo i čuvamo mir"

Kaže da se Prvog svetskog rata treba sećati i kao “najblistavijeg ili najtragičnijeg perioda”.

“Dan primirja za sve one u srpstvu je dan slave, dan pomena ogromnih žrtava i dan kada treba da obeležavamo i čuvamo mir. Te tri stvari po meni su ključne na ovaj dan”, objasnio je istoričar Pavlović.

Objašnjava i da su srpske žrtve nemerljive prema broju stanovnika, jer kako kaže, gotovo da “nema porodice u Srbiji čiji član nije bio vojna ili civilna žrtva”.

On objašnjava da Srbija nikada nije bila priznata u evropskim i svetskim okvirima kao država prvog reda u Evropi, kao što je to bila nakon završetka Prvog svetskog rata.

“Na konferenciji mira Srbiji i Belgiji je ukazana posebna čast time što su velike sile imale po pet predstavnika, sve ostale po dva, jedino Srbija i Belgija po tri predstavnika”, objašnjava istoričar.

Ocenjuje da je neposredni povod za rat atentat na prestolonaslednika Ferdinanda, tumačen na razne, propagandne, načine. Objašnjava i da su na tu propagandu odgovorili međunarodnim skupom u kome su istoričari ukrstili različita gledišta o uzoku i dinamici rata.

“Za 30 dana postavljena je pozornica. Da li zaista iko misli da su za 30 dana velike sile mogle tako da se naoružaju. Često koristim tu formulaciju, da Srbija nije ušla u rat zbog Gavrila, već zbog 'principa' odbrane sopstvene države”, tvrdi istoričar Pavlović.

Smatra da je to bilo veoma značajno jer, kako kaže, prošlost i sadašnjost su neodvojivo povezane.

“Sadašnjost opredeljuje prošlost i sva prošlost je u stvari u sadašnjosti. Mi iz ovog trenutka i ovih političkih nadzora bacamo svetlost i u prošlosti tražimo ono što nam odgovara - što je za pohvalu ili osudu”, tvrdi Pavlović.

Propaganda koja traje..

Pavlović smatra su posledice razbijanja Jugoslovenske države vidljive danas na području u kome živimo.

Prema njegovim rečima, “prva Jugoslavija”, to jest Kraljevina Jugoslavija, raspala se napadima spolja, udarom Hitlera, za razliku od "Titove Jugoslavije".

“Druga Jugoslavija, Titova Jugoslavija, komunistička, zovite je kako želite, raspala se udarom iznutra uz podršku spoljnog faktora”, zaključuje Pavlović i dodaje da je Srbija profilisana, od strane zapadnih saveznika, kao glavni rušitelj, te da ta "propaganda do dana današnjeg traje".