Istoričari o Stepincu u EP: Tema zanima samo crkvu i HDZ, imaće lokalni efekat

"Ona će imati, ne minimalnu, nego nikakvu vidljivost u Evropskom parlamentu", rekao je Goldštajn u emisiji Newsnight na televiziji N1.

Istoričar Predrag Marković podseća da je ove godine 80. godišnjica bitke na Sutjesci, u kojoj je većina poginulih antifašista bila iz Hrvatske, i naglašava da nigde u Evropi nije postojala takva antifašistička bitka.

"I sad umesto da jednu afirmativnu temu i za hrvatsku prošlost i za evropske vrednosti, oni pokušavaju da 'beatifikuju' jednu, u najmanju ruku, problematičnu istorijsku ličnost, da naprave od nje, kako su rekli, uzor svetačkih osobina", rekao je Marković.

Goldštajn se nadovezao rekavši da 60 odsto poginulih partizana na Sutjesci i Neretvi jeste bilo iz Hrvatske, ali većim delom su bili Srbi iz Hrvatske, tako da je to jedna "zajednička epska borba".

Za Stepinca kaže da je bio složena ličnost - solunski dobrovoljac, mrzitelj komunizma, konzervativan, da je blagoslovio kralja Petra, imao kontakte sa vrhom NDH, a u leto 1945. držao misu za nove komunističke vlasti.

Kada je postao pomoćnik nadbiskupa dobio je potvrdu kralja Aleksandra, i tada su novine imale naslove "Stepinac: dobar Hrvat - dobar Jugosloven", rekao je Goldštajn.

Rekao je da nisu tačna ni tumačenja da je Stepinac bio svetac, ni da je bio "glavni ustaški ideolog".

"On nije bio utaša, njegovog brata su ubili ustaše ili Nemci jer je bio simpatizer partizana. Sa druge strane se prezentira kao svetac, a nije bio. On je bio čovek s mnogo dilema u jednom mučnom vremenu u kom nije bilo lako naći odgovore, pa ih ni on nije našao. To je rezime onoga što treba reći o Stepincu", kazao je Goldštajn.

Marković je kazao da je problem Stepinca isti kao problem cele katoličke crkve u Evropi, budući da je papa Pije XII ćutao o Holokaustu jer je Vatikan smatrao da je nacizam manje zlo od komunizma.

Ali u Evropi ne postoji kult pape Pija XII, ističe Marković i dodaje da to što je Stepinac privatno spasao neke Srbe i Jevreje nije dovoljno, jer su to radili i visokorangirani nacisti poput Hermana Geringa.

"On (Stepinac) nije bio zločinac, ali nečinjenje je neki put jednako zločinu", rekao je Marković.

Prema rečima Goldštajna, Stepinac nije bio ustaša, bio je svestan ustaških zločina, ali je smatrao da njih kao katolike može ispovediti i da oni okaju grehe.

"Njegov temeljni problem je da je bio antikomunista", rekao je on.

Goldštajn kaže i Stepinac nije bio u opoziciji novoj vlasti na početku, ali kada je vlast htela da podstakne agrarnu reformu, omogućila stotinama hiljada ljudi da se sele u razvijenije krajeve i htela da uzme zemlju od zemljoposednika i crkve, onda je Stepinac postao oštar kritičar vlasti.

Kako je kazao Goldštajn, Stepinac je u jesen 1945. oponirao novom režimu, ali nije imao hrabrosti da tokom rada oponira ustašama.