Dok AI "piše" kod, menja i IT tržište: Oni koji se ne prilagode, biće pod najvećim rizikom

Suosnivač svetske IT kompanije "Block" Džek Dorsi otpuštanje 40 odsto zaposlenih obrazložio je tvrdnjom da AI alati mogu da rade “više, bolje i brže" jer je to “najtransformativnija tehnologija koju smo videli od Interneta”.

Glavni urednik portala “Netokracija Srbija” Marko Crnjanski ocenjuje da takve tvrdnje nisu netačne, ali da su "opasno pojednostavljene". Kako objašnjava sagovornik portala N1 - AI ne eliminiše potrebu za ljudima, već menja strukturu rada i vrednosti koje ljudi donose.

“Odluka o otpuštanju 40 odsto zaposlenih pod izgovorom AI efikasnosti više govori o strategiji i finansijskom pritisku kompanije nego o realnom stepenu tehnološke zrelosti. Danas AI povećava kapacitet dobrih timova, ali ne može autonomno da vodi kompleksne projekte bez ozbiljnog ljudskog nadzora”, kazao je Crnjanski.

A gde je tu Srbija?

U IT sektoru Srbije trenutno radi između 65.000 i 75.000 stručnjaka, a zvaničnih podataka o otpuštanjima uslovljenim AI još nema.

Iz Privredne komore Srbije (PKS) za portal N1 kažu da kod nas, umesto masovnih najava otpuštanja imamo "neprimetniju i tišu supstituciju radne snage" - kompanije ne popunjavaju otvorene pozicije, niti otvaraju nove, jer AI alati preuzimaju te zadatke.

"Ono što kompanija Block radi transparentno u SAD-u, mnoge kompanije u regionu rade u pozadini, bez saopštenja za javnost, ali sa jednakim efektom na tržište rada", kazao je konsultant za digitalnu transformaciju i veštačku inteligenciju CDT PKS Aleksandar Mastilović.

Suosnivač kompanije "Block" prognozirao i da će većina IT kompanija u bliskoj budućnosti učiniti isto.

Sagovornici portala N1 zato smatraju da nije pitanje da li će talas otpuštanja u IT sektoru stići, već kada.

Glavni urednik Netokracije Marko Crnjanski ocenjuje da će se pod najvećim pritiskom naći kompanije koje rade autsorsing (outsourcing) jer, kako objašnjava, AI direktno utiče na njihov model naplate.

Srbija zato i jeste ranjiva jer je veliki deo IT sektora vezan upravo za autsorsing i rad za inostrane klijente, a to znači da bi posledice mogle da se "preliju" i na Srbiju ukoliko klijent u SAD ili EU odluči da optimizuje troškove uz pomoć AI.

Ipak, Crnjanski kaže da naše tržište ima i "određenu otpornost" jer su troškovi rada u Srbiji niži nego na Zapadu, pa je “ekonomska računica otpuštanja manje agresivna nego na primer u Silicijumskoj dolini".

"Realniji scenario za Srbiju nije nagli pad, već postepena konsolidacija, pritisak na plate i rast zahteva za AI veštinama, oni koji se ne prilagode, biće pod najvećim rizikom”, smatra naš sagovornik.

"Najpogođeniji će biti zaposleni na junior i 'mid' nivoima"

Imaju li onda radnici u IT sektoru Srbije razloga za strah?

“Ne verujem u scenario masovnog, univerzalnog smanjenja od 30 do 40 odsto u roku od godinu dana, ali verujem u tiho, selektivno smanjivanje timova i zamrzavanje zapošljavanja, posebno u segmentima gde je rad visoko standardizovan i repetitivan”, navodi Crnjanski.

On ocenjuje da će to polarizovati tržište između visoko produktivnih pojedinaca i onih čiji se rad lako automatizuje, što znači da će se promene najviše odnositi na “juniore i 'mid' nivoe” koji rade rutinske zadatke, dok će seniori, sa znanjem i sposobnošću da koriste AI kao alat, postati još vredniji.

Konsultant za digitalnu transformaciju i AI CDT PKS Aleksandar Mastilović smatra da, iako postoje profili radnih mesta u IT sektoru sa jasno povećanim rizikom od gubitka radnih mesta, taj sektor u Srbiji ima strukturnu prednost - relativno je mlad, fleksibilan i navikao na brze adaptacije.

“Pitanje nije hoće li AI promeniti IT sektor Srbije - hoće sigurno i već ga je promenio, priznali to mi ili ne. Pitanje je da li ćemo taj prelaz voditi planski i proaktivno ili panično i reaktivno kada osetimo posledice tih promena, a istovremeno ih budemo ignorisali”, smatra Mastilović.

Liderska pozicija u prostoru Zapadnog Balkana

Država u ovom slučaju može igrati važnu ulogu.

"Nije Srbiji cilj da se takmiči sa megasilama kao što su SAD ili Kina, pa ni EU i vodećim državama EU, ali u prostoru Zapadnog Balkana i neposredno država iz EU koje nas okružuju na Balkanu i prostoru ex-Jugoslavije, na primer Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Slovenija - tu bi realno mogli da napravimo lidersku poziciju, iako te zemlje imaju značajnu podršku razvojnih programa EU", objašnjava Mastilović.

On ocenjuje kako je neophodno da reaguje strateški – kroz prekvalifikacije za IT profesionalce na pozicijama visokog rizika od automatizacije, poreske olakšice za kompanije koje investiraju u obuku radnika umesto zamene, brže usklađivanje sistema formalnog obrazovanja, procene spremnosti AI za mikro, mala i srednja preduzeća, ali i pozicioniranje Srbije kao regionalnog lidera uz privlačenje EU fondova za digitalne infrastrukturne projekte.

"Izvođači radova", a ne kreatori tehnologije

Jedan od važnijih poteza države bila bi i reforma obrazovanja, a koja bi uvela AI pismenost, smatraju sagovornici portala N1, jer ćemo "bez toga ostati izvođači radova, a ne kreatori tehnologije".

Profesor FTN-a Dubravko Ćulibrk ocenjuje da Srbija poseduje prostor za napredak u oblasti veštačke inteligencije - bar što se tiče univerzitetskog obrazovanja.

On napominje da je poslednjih godina napravljen napredak pokretanjem master programa iz domena AI na novosadskom i niškom univerzitetu.

"Koliko znam, na državnim univerzitetima nemamo osnovne studije iz oblasti AI. Doktorske studije fokusirane baš na AI takođe ne postoje i možda ih je i najlakše napraviti, ali je njihov kvalitet usko povezan sa kvalitetom naučnog rada na našim univerzitetima, a to je možda i najveći i najteži problem koji treba da rešimo", smatra profesor Ćulibrk.

AI možda neće preko noći "pojesti" radna mesta u IT sektoru Srbije, ali sigurno već sada "radi" na promeni "pravila igre".

U takvoj trci presudno pitanje više neće biti koliko programera imamo, već koliko njih zna da radi uz pomoć veštačke inteligencije.

“Pravo pitanje nije da li će AI zameniti radnike, već koliko brzo će domaće firme preći sa pasivnog korišćenja tuđih alata na aktivno razvijanje sopstvenih AI rešenja”, zaključuje glavni urednik Netokracije Marko Crnjanski.