Ni korak bliže zakonu o presađivanju organa: Ministarstvo odbilo sve predloge udruženja

Nova javna rasprava je potom zakazana krajem januara, ali Ivana Jović iz udruženja "Donorstvo je herojstvo" kaže da nakon nje nije bilo pomaka.

Izneli su, kaže, svoje zamerke i komentare i zamerke koji su se odnosili na pitanje autonomije volje i potencijalne diskriminacije ljudi.

"Prema predlogu Ministarstva zdravlja, građani će imati samo mogućnost da se izjasne da ne žele da budu donori. Građani, međutim, neće moći da se izjasne da žele da budu donori, već će odluku o presađivanju njihovih organa, nakon njihove moždane smrti, donositi članovi porodice, ako nisu dali izjavu o protivljenju. Nasuprot tome predlog preko 20 udruženja pacijenata i organizacija koji se bave ljudskim pravima je da svim građanima treba dati pravo da smostalno odlučuju o doniranju svojih organa. Tj. da svoju volju o donorianju ili ne donrianju organa mogu da izraze pred nadležnim organom. Uloga članova porodice je važna u slučajevima kada se ne zna volja umrlog, ali bi u slučaju kada je volja umrlog poznata tu volju trebalo uvek ispoštovati. Predlozi Ministarstva prema kojem presađivanje organa nije moguće bez saglasnosti članova porodice ili bez saglasnosti etičkog odbora zdravstvene ustanove su diskriminatorni prema ljudima koji nemaju porodicu, ne žive sa svojom porodicom ili imaju loše poroidčne odnose. Pitanje doniranje ljudskih organa je pre svega lično pitanje, te je naš predlog da svako treba da ima primat o odlučivanju o svom telu u odnosu na bilo kog drugog člana porodice", rekla je.

"Ostale stvari na koje smo takođe ukazali jeste da se proširi lista bubrega za žive donore, trenutno je to moguće za najuži krug i do trećeg kolena pobočno, što znači da, na primer, brat od tetke, kum, prijatelj ne može da ti bude donor. Zato mnogi naši pacijenti ogromne količine novca prikupljaju i odlaze da se transplantiraju najčešće u Tursku", rekla je ona.

Takođe je predloženo da se građani izjasne o doniranju ili nedoniranju kod bilo kog lekara, kod javnog beležnika ili putem eUprava, ali je MInistarstvo i to odbilo uz obrazloženje da za tako nešto nema ljudske ni materijalne resurse, kaže ona.

Ukazali su i na potrebu da se primenjuju ukrštene transplantacije.

"To znači kada neko ima živog donora, ali nije kompatibilan, pravi se baza takvih pacijenata i potencijalnih donora. Međusobno se u odnosu na podudarnost ukrštaju takvi parovi", dodala je.

Na sajtu Ministarstva zdravlja objavljen je odgovor na sve te komentare, dodala je.

"Konkretno - rekli su da nemaju dovoljno kapaciteta da tako nešto podrže ideju o tome da se ljudi izraze žele li da budu donori ili ne. Za proširenje liste živih donora kažu da smatraju da to ne bi znatno uticalo na povećan broj transplantacija, i kao treću stvar kod ukrštenih transplantacija kažu da se to ne primenjuje ili jednostavno nema zainteresovanih", kazala je.

Mali broj transplatacija se stoga obavljaju u Srbiji, a jedan od predloga, kaže Jovićeva, bila je da se pacijenti šalju o trošku države u Belorusiju, dok se kod nas situacija ne sredi.

"Ministar zdravlja je u jednom trenu poručio da je potpisan memorandum, međutim u tom dokumentu na njihovom sajtu takođe postoji odgovor da je to bio memorandum o razmeni iskustva i saradnje s lekarima, da nema nikakvog govora o tome da se naši pacijenti u trošku fonda šalju u Belorusiju. Ako bude promena, kažu, blagovremeno će nas obavestiti", objasnila je.

Na pitanje kakav onda zakon možemo da očekujemo, ako najvažnije zamerke nisu usvojene, Jovićeva kaže da se plaši da će Ustavni sud ponovo zakon proglasiti neustavnim, jer diskriminiše pojedince.

Podseća da smo samo privremeno bili članovi Eurotransplata.

"Isključeni smo i možemo samo da sanjamo o tome. Prvo, niti imamo zakon, niti imamo dovoljan broj donora. Potrebno je 10 donora, čini mi se, na milion stanovnika. Mi smo prošle godine imali 20 donora, a najveći maksimum bio je 40 donora", kazala je.

Za to vreme, ona navodi primer Marije iz Kruševca.

"Rođak je hteo da joj da bubreg, ali ne može jer je četvrto koleno. Suprug je hteo da uđe u ukrštenu transplataciju, jer nisu ista krva grupa - ali to nije dostupno. Ona jako dugo skuplja za transplantaciju bubrega u Belorusiji. To je baš jedan pravi primer koliko bi zakonske mogućnosti olakšale život i ubrzale put do transplantacije", naveo je on.