Govoreći o Kristoferu Hilu, novom ambasadoru SAD u Beogradu, novinar nedeljnika Vreme Andrej Ivanji kaže da je on bio deo onih pregovaračkih američkih timova koji su vrlo tvrdo nastupali u Beogradu, i da je, kako kaže, to ta američka škola "zatvrtanja ruku".
Američki predsednik Džo Bajden nominovao je američkog diplomatu Kristofera Hila za novog ambasadora u Srbiji, potvrđeno je na sajtu Bele kuće.
Ivaniji podseća da je Hil deo one „ovde vrlo omražene administracije Hilari Klinton“, dodajući da je bio prisutan i kad su se spremali mirovni pregovori u Dejtonu i u Rambujeu.
Kaže da je on iskusan diplomata, a da ne zna da li bi mogao da kaže da je i dobar, podsećajući na to da je rezultat njegovog diplomatskog posredovanja bio rat (bombardovanje). On je, kaže Ivanji, deo onih pregovaračkih timova SAD koji su vrlo tvrdo nastupali u Beogradu. „To je ta američka škola ‘zatvrtanja ruku'“, dodaje.
Istraživanje javnog mnenja odlučuje o merama, a ne stručnjaci
Komentarišući to zašto srednjoškolci ne veruju u vakcine, a i podatak Politike da je do sada u Srbiji vakcinisano 55.719 mladih, od toga broja 15.529 maloletnih, Ivanji kaže da to zavisi i od stava roditelja, ali i odgovornih ljudi u državi.
Kod učenika je potrebna dozvola roditelja i to ima dosta veze i sa tim kakav je stav roditelja, pošto znamo da je ovde nešto preko 40 odsto punoletnih građana vakcinisano, kaže i dodaje da se ne može očekivati od nekog tinejdžera da bude društveno odgovoran i da samoinicijativno moli roditelje da ga odvedu na vakcinaciju. On navodi da je generalno stav državnog vrha i ministarstva – „mi smo obezbedili vakcine i šta hoćete od nas, baš nas briga“. „To je čudan stav odgovornih ljudi, biranih za to da vode računa o svima. To bi bilo isto kao to – mi smo dali pravila za saobraćaj, a vi radite kako hoćete, idite na crveno, nemojte da stajete na pešački. I šta hoćete od nas, mi smo vam dali zakone… To baš ne ide tako“, ističe gost N1.
Ovde je, ocenjuje, malo urađeno da se ljudi motivišu „na možda i malo grublji način – uvođenjem kovid propusnica“, baš kad su u pitanju mladi. „Ako kažeš – ne možemo nikog da nateramo da se vakciniše, u redu, ali niko neće ući u kafić, klub, nigde, na utakmice, u pozorište bez kovid propusnice. To bi možda nateralo neke ljude da se vakcinišu, pa da se popne broj vakcinisanih“, dodaje.
Na konstataciju da stalno imamo priču o ljudskim pravima kad se o tome govori, a da čujemo i ljude iz Kriznog štaba koji navode da se zakasnilo sa kovid propusnicama, navodi: „Ma super, mi smo ovde veći pobornici ljudskih prava nego cela EU, u kojoj mnoge zemlje imaju vrlo rigorozna pravila šta se može, a šta ne sa potvrdom o vakcinaciji, pa čak do toga da više ne možeš da ideš na posao i da dobiješ otkaz, kao u Italiji“.
Ivanji kaže da ljudima u Kriznom štabu nije lako, ali da je njegovo mišljenje da ako si stručnjak i ekspert u specijalnoj oblasti medicine i daješ neke preporuke, a nailaziš na zid političara koji nemaju blage veze o tome, „podnesi ostavku“. „Neće da slušaju, ne želim da preuzmem odgovornost za nešto o čemu odlučuju drugi, koji neće da me slušaju, mene koji znam nešto o tome“, naveo je.
Smatra da u svemu tome više uticaja ima ispitivanje javnog mnenja – šta ljudi misle kakve će se zdravstvene mere doneti – nego ono što bi trebalo uraditi da bi se zaštitilo zdravlje ljudi. Navodi da se očigledno došlo do zaključka da su te mere nepopularnme, kad se vide protesti u Sloveniji i Francuskoj, a ova vlast se, kaže, više plaši uličnih protesta i demonstracija nego ičeg drugog.
„Istraživanje javnog mnenja odlučuje o tome koje se mere donose, a ne ono što stručnjaci kažu, što je duboko pogrešno“, naglašava.
Odgovorni u državi, za to su plaćeni, trebalo bi da se trude da pronađu način kako da što više ljudi dovedu do toga da se vakcinišu, a ovde se to ne čini – ovo je stvarno neki švedski model na srpski način, kaže gost Novog dana. Nama, dodaje, ne treba da govore cifre – svi u svom okruženju imaju ozbiljno bolesnih ljudi i one sa lakim simptomima, ali i sa smrtnim ishodima, i u takvoj situaciji, ističe, niko ne preuzima odgovornost za nepopularne mere više.
„Probalo se to na početku, ok, nije bilo lako, nije se mnogo znalo, ali ispostavilo se preuranjeno, ishitreno sa veoma grubim, teškim merama. Sada kada je situacija strostruko gora – nema mera, nema pravila. Svi vidimo na – pola ljudi nosi u autobusu masku, pola ne, u velikim prodavnicima isto – većina nosi maske, ali onima koji ih ne nose niko ne prilazi i niko ih ne opominje i ništa im ne kaže i zaista onda – nije čudo da se taj virus širi“, naglašava.
Vučić i Dodik podigli lestvice, šta ako to uradi i Kurti?
Komentarišući poslednje događaje u Kosovskoj Mitrovici, Ivanji kaže da je situacija je veoma napeta zbog toga što je rukovodstvo Srbije i rukovodstvo Republike Srpske istovremeno podiglo lestvicu.
„Bojim se da se stvarno zaboravlja da jednostavno sve što se radi iz Prištine je pokušaj da se pokaže i dokaže da je to nezavinsa država u kojoj Srbija nema više šta da kaže i šta da traži. Sa druge strane – Srbija sve suprotno, želi da pokaže da itekako ima uticaja na sve političke i druge tokove tamo. Problem srpske politike, spoljne i bezbednosne, jeste što sve ključne zemlje priznaju nezavisnost Kosova i šta god da bilo, zapravo imaju razumevanja za te poteze koji treba da kažu – ovo je suverena država. Međutim, ovoga puta Aleksandar Vučić je podigao lestvicu: prvo na Jarinju kad su bile barikade – tu su bili razni ruski predstavnici, što vojni, što politički. Ovog puta, posle razgovora sa Srbima u Raški, koji ljudi, stvarno, ne znaju šta da rade, otišao je da poseti Žandarmeriju u Kraljevu, odakle su bile poruke – „ako se to ponovi, mi ćemo… da branimo svoj narod, do pobede“. Ne zabvoravimo da su nad Jarinjem nadletali „migovi“… Tu je izgovorena jedna politička pretnja, koja je otišla napolje – mi ćemo da reagujemo. Reagovati – to bi značilo „1999-tu“, reagovalo bi se protiv NATO. S druge strane, u RS istovremeno je parlament izglasao da se ne priznaje sve ono što je visoki predstavnik EU doneo – Zakon o zabrani negiranja genocida. Čime se takođe diže lestvica, jer je rečeno – mi ne priznajemo to što Zapad želi od nas i isto tako je izrečeno – a u slučaju da se neke sankcije sprovode protiv RS – onda ćemo mi referendum, otcepeljenje… I sa jedne i sa druge strane je podignuta lestvica“, kaže Ivanji.
Navodi da to sve možemo da posmatramo sa tačke realne politike kao blef, kao nešto za unutrašnju upootrebu. Ali pita – šta ako novi „kontrahent“ Aljbin Kurti takođe podigne lestvicu, pa napravi nešto i pošalje negde specijalne jedinice. „Onda dolazimo u situaciju da se Vučić i Kurti igraju onog čikanja iz šezdesetih, da je svako pritisnuo papučicu na gas, pa da vidimo ko će da skrene“, dodaje.
O aferama: Stvoren osećaj nezaštićenosti, bezakonja i potpune nenormalnosti
Gost N1 osvrnuo se i na afere u Srbiji, koje, kako kaže, posmatra u paketu. „Jovanjica“, Belivukov klan, prisluškivanje Vučića i sve oko (ministra Nebojše) Stefanovića – tu, kaže, imamo skup neverovatnih optužbi, neverovatnih činjenica i neverovatnih medijskih kampanja, a rezultat svega toga je haotično stanje.
Pročitajte još:
„Kao, imamo špijuna CIA ili ne znam koga, koji je ministar odbrane, imamo predsednika koji brani proizvođača marihuane, koji kaže – šta, tona marihuane… To je prosto neverovatno. Postoje indicije o tome da postoje snimljeni razgovori da je Belivukova ekipa komunicirala sa ljudima iz političkog i policijskog vrha“, podseća Ivanji i ocenjue da sve to zajedno stvara atmosferu bezakonja, osećaja stihije, nezaštićenosti i potpune nenormalnosti toga gde živimo.
Ističe da je veoma opasno da u jednom društvu ne postoje jasna pravila, a navodi da ovde sve izgleda kao da svako radi šta hoće. „A svaki građanin će čuti da se ponavlja činjenica da je neko proizvodio tonu marihuane, a da predsednik to relativizuje… I da mediji koji su deo ovog državnog projekta – tog čoveka puštaju da priča, optužuje. Negde u svesti ljudi se, verujem, ta nenormalnost otkriva“, zaključuje gost Novog dana.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare