Od kada je Branislav Lečić izrekao da su Đilas, Šolak, svemir - krivi za sve, da su mu oni podmetnuli, "procvetale su mu ruže" i postao je miljenik sistema, to je prosto činjenica, naveo je u Novom danu novinar nedeljnika Vreme Andrej Ivanji. Govoreći u Prelistavanju štampe o izborima, rekao je da je uveren da izborni uslovi ni ovog puta neće biti ništa bolji od prethodnih, ali da se ne može dva puta ići u bojkot. Smatra da će mural Ratku Mladiću stajati dok vlast bude to htela i dok im "neki od skupo plaćenih stranih savetnika" ne kaže da donosi više štete nego koristi. Komentarisao je odluke Vlade Austrije o epidemiji, ali i one koje donosi Vlada Srbije, konstatujući da ona ne sluša ni epidemiologe ni druge lekare, jer se rukovode rejtinzima i time što je većina glasača protiv rigidnijih mera.
Na regionalnim Susretima pozorišta/kazališta u Brčkom u petak je ekipa predstave „64“ u režiji Alise Stojanović i produkciji pozorišta Atelje 212 iz Beograda, povukla svoje učešće na tom festivalu, pošto je saznala da je glumac Branislav Lečić jedan od članova žirija. Juče su se oglasili i reditelj Kokan Mladenović i pisac Darko Cvijetić s odlukom da se, takođe, povlače iz učešća na festivalu.
Upitan da to prokomentariše, Ivanji kaže da je oni na imaju puno pravo da urade tako nešto. Kamo sreće da ljudi, po pitanju mnogih tema, na sličan način reaguju, jer je jedan od suštinskih problema ovog društva – nedostatak solidarnosti, navodi gost Novog dana.
Kao posmatrač, koji nije upoznat sa zapisnicima i sa izjavama, „mogu da kažem ono što je činjenica – da od kada je Lečić izrekao da su Đilas, Šolak, svemir – kriv za sve, da su mu oni podmetnuli, da su mu „procvetale ruže“ i da je postao miljenik sistema, to je prosto činjenica“, navodi Ivanji. Ističe da bi takve jezive priče morale da imaju sudski epilog, koji bi u normalnoj demokratiji morao da bude prosto toliko ubedljiv, da ljudi imaju jasnu sliku o svemu.
„Bilo bi samoubilački da se Đilas-Jeremić-PSG ne dogovore“
Ivanji, govoreći o izborima, kaže da ne mora da bude ista taktika opozicije na svim nivoima izbora, jer se oni razlikuju. Navodi da je ono što rade Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović Ćuta i veliki broj lokalnih pokreta ispravno. „Ti mali lokalni pokreti, veoma aktivni u svojim sredinama, na republičkim izborima ne bi imali šanse, ovakvim udruživanjem mogu da postanu snaga koja može da pređe cenzus i da kroz insitucije bude u situaciji da pokuša nešto da menja. Po meni, a vidi se mala izlaznost pre svega na beogradskim izborima – ovim građanima s pravom glasa, koji su i planski zgađeni sa svim i svačim i odbijeni od politike, za šta se staraju kontrolisani, prorežimski mediji – da im treba dati što veću ponudu“, navodi gost Novog dana.
Ivanji smatra da bi opozicioni lideri trebalo da naruče istraživanje javnog mnenja,“ ako budu uspeli svoje sujete da suzbiju“, da vide koje kolone i partije sigurno prelaze cenzus. „Svi oni koji su na granici ili ne mogu da pređu cenzus, treba da se pridruže nekome ko može, samo da ne dođe do rasipanja glasova, a onda može da se napravi dogovor o postizbornim koalicijama i ja mislim da je to najbolji način“, kaže Ivanji. On je mišljenja da inicijativa „Ne davimo Beograd“ treba da ide sam na beogradske izbore, jer je uveren da će preći cenzus.
Isto tako za predsedničkog kandidata – napravi se istraživanje, vidi se ko ima najveće šanse i svi stanu iza njega, kaže. To je teoretski, a u praksi, slika koja dolazi nekoliko meseci pre izbora, u deo javnosti koji nije zadovoljan ovom vlašću, pokazuje da opozicione partije „i ako se dogovore da će to biti neki pragmatičan dogovor – iz nemoći, preko volje i neubedljiv“, navodi gost Novog dana.
Do javnosti ne dolazi dobra slika, ocenjuje Ivanji. Kaže da se kasni, ne dolazi slika jedinstva i jedinstvenih nastupa, već nekih mučnih pregovora, što nije dobro za opozicione partije. I takvi dogovori se rade izvan javnosti, bez ikakvih objašnjavanja pred kamerama, naglašava Ivanji. Smatra da je sve što se dešava – kontroproduktivno.
Navodi da bi samoubilački bilo da se Đilas-Jeremić-PSG ne dogovore. Polazim od toga da će se nešto dogovoriti i kad se dogovore – nadam se da će biti ubedljiviji u javnosti, naveo je.
Smatra da izborni uslovi ni ovog puta neće biti ništa bolji, ali navodi da se ne može dva puta ići na bojkot. Druga opcija je pokušaj da se nešto uradi kroz institucije, navodi i dodaje: „Jer evidentno je da u društvu, bez obzira o kojoj se temi, skandalu ili svinjariji radi, prosto ne postoji volja da se ide u masovnije proteste, da se iskaže nezadovoljstvo nekim vaninstitucionalnim putem. Ovo je jedini put koji je u ovom trenutku moguć i realan“.
„Mural Ratku Mladiću će stajati dok vlast bude htela“
Komentarišući dešavanja oko murala Ratku mladiću, Ivanji kaže da se ovde priča da li je bio genocid da li nije, da se izražava odnos prema Haškom tribunalu i slično. „Ali, da stavimo to u strane – čovek kojeg jedan deo srpskog društva smatra herojem, naredio je da se mnogo hiljada ljudi, nenaoružanih, likvidira. Posle, da umesto kao heroj stane iza svojih dela, skrivao se kao neka kukavica, pod zaštitom DB, po srpskim selima“, konstatovao je Ivanji i upitao – da li je to heroj, taj ko je tako nešto uradio, a zatim se skrivao.
Podseća da se na skupovima protiv murala okupilo nekoliko desetina ljudi, a sa druge strane je bilo isto nekoliko desetina ljudi, ljudi sa kapuljačama. Imali smo de fakto dve marginalizovane grupe društva koje su tu sukobljavaju, s tim što bi ova druga strana, da je bilo potrebno, kaže, bila brojnija. „Srpsko društvo, da se ne zavaravamo, zapravo ta tema ne zanima, jer da ih zanima tamo u Njegoševoj bi bilo nekoliko hiljada ljudi. A već smo videli u nekoliko navrata da ova vlast reaguje na pritisak sa ulice. A pošto to nije slučaj, eto murala „živog i zdravog“. Mislim da vlast potcenjuje kakav to odjek ima u međunarodnoj zajednici tj. kod vlada i institucija evropskih i svetskih do kojih je njima stalo“, rekao je i dodao da je adresa za uklanjanje tako nečeg gradska vlast i komunalna policija, a ne stanari.
Kaže da se ne dešava ništa, jer je ovo klasična igra vlasti – „nit smo ovamo, nit smo tamo, mi smo i za jedno i za drugo“, dodajući da pušta da se stvaraju podele i sukobi – stvarni ili lažni i nad tim se predstavlja jedan „nadlik, koji je opšti rešavalac stvari“. Takva struktura društva se podržava i pravi – u kojoj institucije nemaju nikakvu ulogu, navodi, dodajući da se prave svađice na nivou rijalitija „Zadruga“.
Mural će stajati, kaže, dok vlast bude htela, da je to čista volja ove vlasti. „Dok im neko od odlično plaćenih stranih savetnika ne bude objasnio da će imati veću štetu nego korist“, naglasio je.
Vlada Austrije vs Vlada Srbije
Govoreći o kovid propusnicama, Ivanji kaže da ako premijerka navodi da je mera sa propusnicama od 20h, dala rezultate, „onda hajde da zaštitimo više života, pa hajde da uvedemo kovid propusnice 24h, kao sve zemlje koje su uvele kovid propusnice“.
Navodeći primer Austrije, kaže da sve što su uveli jeste proizašlo iz zaključka vlasti da ljuski život i zdravstveni sistem imaju prioritet u odnosu na sve drugo. „Vlada Austrije je uzela na sebe rizik uličnih protesta, kojh ima, ali uzela je rizik, jer su izabrani da takve odluke donose u interesu ne partije i pojedinca, već celog društva“, naveo je.
Povezano:
Ovde političari donose odluke po pitanju epidemije, dakle, ljudi koji nisu merodavni da daju svoje mišljenje, kaže Ivanji, podsećajući da su epidemiolozi u Kriznom štabu jedinstveni oko toga da bi trebalo uvesti rigidnije mere. Kad gledamo krive, ovo je verovatno zatišje, jeste da imamo manje novozaraženih, ali imamo oko 60 ljudi koji umiru dnevno, plus uticaj i opterećenje na zdravstveni sistem, navodi Ivanji podsećajući da ljudi ne mogu da odu po terapiju, odlažu intervencije.
Očigledno da rejting pokazuje da je veći broj glasača protiv rigidnijih mera i time se rukovode političari na vlasti, naveo je. „I nastupi u javnosti su praktično – eto, ovi epidemilolozi bi hteli sve da zatvaraju, ali mi ne damo, tražimo ravnotežui mi smo ti koji branimo da krše ljudska prava, slobodnu kretanja“, podsetio je Ivanji, navodeći da Vlada ne sluša epidemiologije i lekare. Cela odgovornost je na premijerki Brnabić i resornim ministarstvima, zaključuje gost Novog dana.
