Plovidba SPS-a u vreme krize: Dačić (ne) napušta brod, ali po potrebi strateški "zaranja" i "izranja"

Bio je ministar za informisanje u prelaznoj Vladi Srbije od 2000. do januara 2001. Vojislav Koštunica je 2004. godine postao premijer nakon što su socijalisti podržali njegovu manjinsku vladu koju su pored Demokratske stranke Srbije činili G17+, Srpski pokret obnove i Nova Srbija. Od 2008. koalicionim sporazumom sa Demokratskom strankom koji je označen kao "istorijsko pomirenje" DS i SPS, Dačić postaje prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Odlukom da nakon izbora 2012. godine "prelomi" i uđe u koaliciju sa SNS, postaje premijer i na toj funkciji je ostao do aprila 2014. godine, zadržavajući i funkciju ministra unutrašnjih poslova. Od tada do danas je u vlasti sa naprednjacima, samo su se njegove funkcije menjale.

"Ivicu Dačića možda najbolje opisuje njegova čuvena rečenica o opoziciji: "Pa bio sam i video da to nije dobro". Radi se o iskusnom političaru, koji ima privileguju da poznaje sve ključne aktere političke scene, i pozicione i opozicione, i to je kapital kojim oblikuje svoje političko delanje", ocenjuje  profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić.
Signal da, u društveno-političkoj krizi koja intenzivno traje poslednjih pet meseci, postoji "napetost" i na relaciji SNS-SPS bilo je zajedničko pojavljivanje Vučića i Dačićau vezi sa intervencijom policije prema studentima tokom blokade RTS, kada je predsednik Srbije prekinuo Dačića i rekao mu: „Izvini, ja ne mogu više da slušam ovo pravdanje“, a potom otišao. Na protestu 15. marta viđen je funkcioner SPS i narodni poslanik Branko Ružić, kao i veliki broj socijalista. Ružić je samo dva dana pre protesta gostovao na N1 gde je rekao da Vučićev postupak nedopustiv, ali da ne očekuje izvinjenje i da razume kriznu situaciju.

Nakon "nema, nema pa ima" zvučnog topa, sam Dačić je na televiziji Informer rekao da mu je zbog cele situacije šećer skočio na 20 i da sa celom situacijom mora da se sam nosi.

Prema rečima Bojana Vranića, konkretna situacija oko događaja tokom i u danima nakon 15. marta dobro pokazuje političku umešnost Ivice Dačića.

"No, pre nego što se brzopleto zaključi da je Dačić prepoznao opozicioni potencijal i krenuo ka svlačionici da promeni dres, treba razmotriti situaciju u kojoj (Aleksandar) Vučić i Dačić pristupaju političkoj krizi kroz igru 'dobar policajac - loš policajac'. Konkretno, Aleksandar Vučić se pokazao kao loš policajac nakon 15. marta, dok je Dačiću pripala uloga dobrog policajca koji je tu da smiri uznemirenu javnosti i pokaže kako policija čak nikad nije ni upalila 'zvučni top', a još manje ga koristila", navodi Vranić za portal N1.

U toj, kako je kazao, "catch all igri uloga", prema Vranićevoj oceni, Vučić je pokrio biračko telo koje smatra blokade "pošastima", dok je Dačić toliko dobro odigrao svoju ulogu, da su se odmah pokrenule teze o kraju dominacije SNS, gubitku koalicionog potencijala i prelasku SPS-a na stranu opozicije.

"Tome da je u pitanju igra uloga ide u prilog da sam SPS (pa ni Dačić) nisu dalje podgrevali priče o izlasku iz koalicije, već su pribegli onome što se u kampanjama naziva "strategijom podmornice": sada su trenutno zaronili, nema ih na radaru, pa će izroniti ponovo kada bude dobra prilika da pokupe nove političke poene kod birača koji nisu za SNS, ali ne podržavaju blokade", smatra Vranić.

Otklon od SNS i/ili promena odnosa moći

Godine 2012. SPS bila je presudan koalicioni partner i za demokrate, i za naprednjake, pa je Dačić mogao da samouvereno kaže kako se „u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer“. Prvi put od tada koalicija oko SPS je na izborima u decembru 2023. ostvarila rezultat manji od 10 odsto na parlamentarnim izborima, tačnije oko 6,5 odsto – drugi najmanji u svojoj istoriji.

"Postoji nekoliko faktora uspeha SPS na izborima iz 2012. godine. Prvi je što je vlada DS-SPS (JS-PUPS)-URS zaista bila koaliciona vlada gde su birači mogli jasno da razlikuju politike svakog od koalicionih partnera. Politički kapital od 14,5 odsto glasova Dačić je odlučio da uloži na vladu sa SNS, u kojoj je dobio mesto premijera. I takva pogodba je daleko od iracionalne", ocenio je Vranić.

Međutim, ono što je drugačije, kako navodi sagovornik N1, jeste odnos moći među koalicionim partnerima u vlasti, gde je SNS zauzeo stav hegemona koji smatra da vlada mora da bude jednoumna, odnosno da ne smeju da postoje različiti glasovi.

"U takvoj poziciji, SPS gubi drastično na podršci jer birači koji su inače snažno opredeljeni da glasaju za populističke stranke ne mogu dovoljno da razlikuju politike SNS i SPS i odlučuju se za jačeg, odnosno, za SNS. Pored toga, gušenje opozicije od strane SNS, odnosno prelaska s partijskog i medijskog pluralizma (koji je bio do 2012) ka sistemu sa dominantnom partijom (od 2014. godine), ne dozvoljava SPS-u da mobiliše nove birače iz redova apstinenata. Tome svedoči i izlaznost koja je na svakim izborima od 2013. godine bila manja nego u periodu 2000-2012. godine", objašnjava Vranić.

Ivica Dačić je, kako prenosi Istinomer, političku karijeru započeo u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. je postao prvi predsednik mladih socijalista Beograda. Osam godina je bio portparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine. Za člana Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a izabran je na Drugom kongresu 1992. godine. Od 1992. do 2004. godine bio je savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine SRJ i SCG. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje 1996, a od juna 1997. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. Od 2006. godine je predsednik SPS.