Iz Apotekarske ustanove kažu da su zalihe lekova pri kraju: Nema insulina, kolostoma, sirupa za bebe…

Vesti 08. avg 202412:42 5 komentara
apoteka beograd
Vesna Lalić/Nova.rs

Zalihe lekova u apotekama Apotekarske ustanove Beograd su pri kraju, uključujući i pojedine sirupe za bebe, tvrdi Jelena Šikuljak ispred zaposlenih u toj zdravstvenoj ustanovi.

Kako je navela u izjavi za Danas, nema sredstava da se kupe nove količine lekova, jer „imaju centralno snabdevanje, a dobavljači traže unapred da im se plati roba.“

Povezane vesti

Kako tvrdi Jelena Šikuljak, akontacija i plata za jul nisu isplaćeni.

Štrajk koji je bio najavljen za 23. maj nije održan zbog čitave situacije u Apotekama Beograd, a sledeći termin niko ne pominje, dodala je.

„Ukoliko se desi nestašica, neće biti najznačajnijih lekova i medicinskih sredstava, kao što su insulini, kolostome, pelene za inkontineciju, sirupi za bebe, kao što je onaj za probleme sa želucem, pojedini antibiotici koji moraju da se doziraju i drugi. Para nemamo. Nas ne finansira niko. Sami se izdržavamo, a to nismo znali čitave 23 godine. Sada, pošto su nam ukinuti rabati i marža, od čega smo se mi finasirali, nemamo odakle da isplatimo plate, nabavimo lekove“, dodala je Jelena Šikuljak.

Istovremeno, zaposleni u ZU Apoteka Beograd saopštili su da je njihova ustanova primarne zdravstvene zaštite u javnoj svojini, stožer distribucije lekova, nastavna baza Farmaceutskog fakulteta i pravljenja magistralnih preparata, „puštena niz vodu, a oni prepušteni sami sebi“.

Kao razloge zašto Apoteka Beograd nema lekova i redovne plate, oni su naveli da je „2001. godine ta ustanova izbačena iz Pravilnika o ugovaranju zarada sa RFZO“.

„Ne znamo iz kog razloga, niti je zaposlenima to predočeno pune 23 godine. To znači da zaposleni zarađuju za svoje plate i sve troškove poslovanja iz pazara. Već sledeće godine je država potpuno izbacila apotekarske ustanove sa državnog budžeta i predala osnivačka prava lokalnim samoupravama i svesno izostavila ugovaranje zarada zaposlenih, čime se logično postavlja pitanje – da li smo tada postali privatna ustanova“, naveli su zaposleni.

Prema njihovim navodima, od 2012. godine uvedene su javne nabavke i spuštene cene lekova koje ugovara RFZO na recept.

„Time je onemogućeno izdržavanje apoteka iz marži i rabata od dobavljača. Naredne godine je dato pravo izdavanja lekova na recept privatnim apotekama, čime je pored svega opisanog i nemogućih uslova zarade osnovnih troškova stigla nelojalna konkurencija, koja nema obavezu tendera za lekove. Ukratko, vezali su nam ruke i onemogućili da sami stanemo na noge“, tvrde zaposleni.

Uprkos tim izazovima, kako su naveli, firma je uspela u tome da lekovi budu uvek dostupni građanima, naročito u svim krizama koje su nas zadesile.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare