Bivša članica RIK opisala kako je 1997. sedela na džakovima da bi sprečila krađu

Izbori 2023 28. nov 202322:29 8 komentara

Bivša članica RIK, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, sada sudija u penziji Sonja Brkić opisala je kako se među članovima biračkih odbora može stvoriti atmosfera poverenja i prisetila se kako je '97 sedela na džakovima da bi sprečila krađu.

Kako je rekla, govoreći o slučaju deljenja poklona u Vrbasu, nju nisu uverili aktivisti SNS da je „razlog poklanjanja skupih poklona i davanja novca humanitarne prirode“.

„Imajući u vidu vreme kada se to dešava, rekla bih da je vaš sagovornik Saša Mirković na pravom putu, da se radi o propustima, odnosno nedozvoljenim radnjama, koje su vezane za izbore. U ovom slučaju bih pomislila da je reč o krivičnom delu, ali ovo ne bi bila zloupotreba, ovo bi bilo davanje mita, u tom slučaju postoji kazna predviđena i za onog ko daje poklon i za onog ko poklon prima. Zanimljiv je ovaj deo što je naglasio da su bili u situaciji da vide takve akcije i u ranijim izbornim ciklusima, da su se pokloni delili i ranije, da su sad skuplji, ali na krivično delo ne utiče vrednost poklona“, kaže ona.

Deprimirajuće je, dodaje ona, deluje da je uzaludno podnošenje prijave.

„Ja ću iskoristiti priliku da se obraćam gledaocima, biračima, da nije besmisleno. Do jednog momenta se čovek tako oseća, ali to ne treba da obeshrabri, nego to treba zaista učiniti. Ja razumem da prijavu neće podneti onaj ko je primio poklon, sasvim sam sigurna da to neće uraditi onaj ko je učinio te poklone, ali oni koji znaju, sumnjaju na krivično delo, treba da prijave“, ukazuje ona.

Objašnjava da je „taj postupak jednostavan“.

Pročitajte još

„Ukoliko nema reakcije u policiji, može da se obrati sudu, a može i tužilaštvu, sa prijavom, tamo će dobiti odgovarajuću pomoć, državni organi su dužni da jedni drugima se nađu od pomoći. Jedna takva prijava u kojoj bi se opisala izvršena radnja, dali podaci o učesnicima, kada bi se to uradilo za više takvih pojava i na više mesta podnele prijave, teško je verovati da se neće dogoditi, ako se ne pokuša, onda se sigurno neće dogoditi da neko reaguje. Tužilaštvo neće reagovati samo, sud još manje, policija takođe ne, ali građani to treba da urade, aktivnost građana u izborima bi trebalo da bude mnogo veća, da nađemo snage i ne gubimo volju“, kaže ona.

Zloupotreba bi, dodaje, bila da otac dođe sa ličnim kartama, ili samo sa svojom i glasa za celu porodicu.

„U nekim sredinama gde su velike porodice, jedna osoba glasa za njih 10, birački odbori oduševljeni što je obavljeno glasanje, a to je krivično delo, treba prijaviti. Posledice ne verujem da bi se neko obradovao, pošto su predviđene i zatvorske i novčane kazne“, kaže.

Kako je rekla, „sumnje će ostati“.

„Sumnja u institucije. Sada je i RIK došla u situaciju da građani počnu da sumnjaju u rad te komisije. Jedan od razloga je što se rad te komisije ne prenosi građanima. Prema mom mišljenju bi izborna komisija trebalo svakodnevno ne samo da informiše o radnjama, sednicama, odlukama, nego da utiče na biračko telo u svakom pogledu, ne da ga poziva na glasanje, nego da na neki način edukuje biračko telo, da gradi i stvara poverenje u rad onih koji sprovode izbore. To nije samo RIK, nego i OIK i GIK i birački odbori“, ukazuje.

Istakla je važnost toga da svi članovi biračkih odbora – i redovni i u proširenom sastavu – budu upoznati sa procedurom, pravima i obavezama, dužnostima…

„Da znaju šta su njihova prava i na koji način ih ostvaruju. To nije dovoljno da bi bili uspešni u svom radu. Ako dobro obučen član biračkog odbora samo stoji i posmatra, to nije način koji može dovesti do dobrog rezultata, to važi i za komisije. Članovi treba da stvore atmosferu uzajamnog poverenja i saradnje, to je zajednički posao“, smatra ona.

Na pitanje da li je to moguće, odgovara potvrdno.

Pročitajte i

„Mene ovo sadašnje stanje podseća na ’97 godinu, to je godina u kojoj smo sedele na džakovima nas dve gospođe. Podseća me, tada je nepoverenje takođe bilo veliko, izborna krađa je bila planirana, ona se i desila, ali bilo je sredina u kojima je izgrađen odnos saradnje i poverenja, u takvim uslovima je bilo teže, a negde i nemoguće sprovesti ono što je planirano. Ja sam tada bila član u proširenom sastavu, zajedno sa drugim članovima smo stvorili atmosferu, nastojali da budemo ne protivnici, nego da radimo na zajedničkom poslu, to je dovelo do rezultata – nismo imali probleme koje su imali drugi gradovi, kada su ljudi demonstrirali“, kaže ona.

Bilo je, kaže, nepoverenja.

„Znalo se da se sprema neka krađa, neka prevara, da se SPS koja je tad bila na vlasti, sprema da vlast sačuva po svaku cenu, rekla bih da je situacija sada sa SNS ista. U to vreme smo imali informaciju da se spremaju određene stvari, mi smo se organizovali, ko je sa kim mogao da sarađuje, kako ćemo i na koji način da se tome suprotstavimo. Imali smo informaciju da će iz određenih izbornih materijala biti uzeti neki dokazi, biti promenjene cifre, mi smo zbog toga odlučili da obezbedimo da se to ne dogodi ni na jednom džaku koji je stigao. Pošto skupštinska služba nije uspela da organizuje zaštitu, pokojna Savka Gojković, majka Maje Gojković, i ja smo sedele tamo gde su džakovi i čekale da dođe zora da nas neko zameni, stigli su kavaljeri, džakovi su sačuvani, materijal ostao kakav jeste, komisija mogla da proveri da li su tačni navodi koji su ukazivali na nepravilnosti na tom biračkom mestu. Može se stvoriti atmosfera poverenja na zajedničkom poslu“, ističe Brkić.

Pogledajte još – Kupuje li vlast glasove: Biračima stižu novac, LCD televizori i trotineti, dok institucije ćute 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare