Ima li izborna tišina smisla u 21. veku? "Ćute" samo tradicionalni mediji, ne i društvene mreže

Taj prastari demokratski institut izborne tišine osmišljen je u eri masovnih medija, pre društvenih mreža i vremena globalne pričaonice. Služi da spreči političke napade u poslednji čas, na koje druga strana verovatno ne bi stigla ni da odgovori. Daje građanima vremena da u relativnom miru saberu utiske i odluče. Mnogi veruju da je u Srbiji u nedostatku jakih institucija, to pravilo ne treba ukidati.

"Možda je dobro da se ljudi saberu, razmisle, da čuju svoje misli i da onda izađu na izbore i zaokruže nešto što sami misle da je dobro, a ne nešto što im je aktivno sugerisano samo noć pre toga", smatra pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.
Ali u isto vreme, izborna tišina ne sprečava bombardovanje građana SMS porukama, video porukama na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru i drugim mrežama. Pojedine zemlje, poput Hrvatske počele su da kontrolišu i propagandu na mrežama tokom izborne ćutnje Nije dozvoljeno pozivanje građana da glasaju za pojedine kandidate, bilo telefonski, SMS porukama ili elektronskom poštom. U Srbiji to nije slučaj.

"Nekako mi se čini da se ona uvek u poslednjih desetak godina odnosila na opoziciju, a da se ne odnosi na partije na vlasti, ne odnosi se na društvene mreže i da se postavlja pitanje da li i kome odgovara ovako regulisana izborna tišina", kaže Maja Stojanović, iz "Građanskih inicijativa".

Sasvim suprotno, zapadne demokratije uglavnom nemaju izbornu ćutnju, To se odnosi na Veliku Britaniju, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku. No, to su zemlje koje nemaju ni ograde na stadionima pa niko ne utrčava na teren.

Zemlje Jugoistočne Evrope uglavnom imaju izbornu čutnju koja počinje u subotu i traje do zatvaranja birališta u nedelju. U toj kategoriji su BiH, Hrvatska i Bugarska.

Severna Makedonija, Mađarska i Italija imaju izbornu tišinu samo na dan glasanja,