"Mislio sam Pančevo je naše": Tribina "Proglasa" u klubu, građanima poručeno da ne ćute

Govoreći o uticaju intelektualaca u društvu kao što je naše, Medenica je rekao da su se mnogi intelektualci doveli u stanje autocenzure, za koju kaže da je rezultat društvene klime.

„Osnovna stvar je osmeliti se, da se učine neki građanski gestovi. Izađite i glasajte, što je u nekim društvima i obaveza. Krenimo od te građanske obaveze da svi izađemo i glasamo“, rekao je Medenica.

Dodao je da se se retrogradni procesi u društvu dešavaju i kada toga nismo svesni.
„Mi smo u jednom malom prostoru, a ja sam dolazeći u Pančevo, odnosno kada me je Grubački pozvao da učestvujem na tribini u Pančevu, rekao da sebe doživljavam kao nekog teškaša. Rekao sam: ‚Čuvaj me za neki jug Srbije, za neke sredine sa manje informacija, sa manje slobode, Pančevo je naše'. I onda shvatim da se i u ovom gradu situacija toliko promenila poslednjih nekoliko godina“, kazao je Medenica.

Prema njegovim rečima, Pančevo je za Beograd ono što je Potsdam za Berlin i Nju Džersi za Njujork.

„Mali grad pored velikog s toliko kulturnog identiteta i sadržaja za koji sam mislio da nije moguće ugroziti“, istakao je profesor FDU.

Podstio je na bijenale, džez festival, filmski festival, reditelja iz tog grada koji koji je snimio film „Teret“, rok scenu, ali i Sašu Zografa i pančevačku strip scenu.

„Promene treba da počnu od građanske samosvesti vas Pančevaca, koji imate takvu kulturnu baštinu… da ne govorim o materijalnoj kulturnoj baštini (...) Vi ovde imate šta da branite i za šta da se borite. Svako od nas je dužan da animira one koji nisu svesni ovih stvari“, kazao je Medenica.

Prema njegovim rečima, posle majksih izbora više ništa nije isto u Srbiji, a protesti su pokazali da su ljudi spremni da izađu na ulicu „kada dogori do nokata“.

Dodao je da su protesti rezultirali time da se deo opozicije uijedini i da politička scena nije do te mere razjedinjena kao što se govori. Napominje da nije tačna ni mantra da su sve stara lica i da nema novih.

Kao još jednu važnu promenu vidi to što se u odnosu na devedesete godine, kada se tražio „srpski Havel“ među istaknutim romanopiscima, sada traže „srpske Laure“.

„E to je ključna promena. Ključna promena je jer mi intelektualci - mi pričamo. Navikli ste da nas slušate. Ali kada se tužioci i sudije pobune, mislim da to ima veliku specifičnu težinu, da to zaista nagoveštava ozbiljne pozitivne promene u društvu“, poručio je Medenica.

Božović: Neodgovorno je da se pravimo ravnodušnim i gledamo kako zemlja propada

Gojko Božović, pesnik, književni kritičar i izdaač, kazao je učesnicima tribine da su prvi potpisnici „ProGlasa“ varovali da je on neophodan u ovom trenutku i ovom društvu.

Istakao je da su društvu potrebne promene koje zadiru u samu suštinu sistema.

„Nijedan čovek ne može imati monopol na rešavanje krize u kojoj se naše društvo nalazi. Znamo i najdublje verujemo da se ova zemlja ne sme pretvoriti u monolog jednog čoveka, samo uključivanjem najširih mogućih slojeva je moguće da se prevaziće kriza i pormeni sistem koji je generisao tu krizu“, objasnio je Božović.

Dodao je da ljudi treba da odbace pritiske kojima su izloženi, jer je to, kaže, jedini način da se skine omča straha.

„Ako se ljudi aktiviraju i probude veliki broj ljudi koji je izložen pritiscima videće da nisu sami i da su zaštićeni“, ukazao je Božović.

Prema njegovim rečima, bilo bi neodgovono da se u ovakvoj situaciji pravimo ravnodušnim i gledmao kako ova zemlja propada.

„To treba da bude ključni argument protiv apatičnosti i nezainteresovanosto“, istakao je Božović.