Politikolog Boban Stojanović smatra da "na ovim izborima postoji veća doza neizvesnosti nego na svim prethodnim, posebno u vezi sa izborima u Beogradu, a to su pokazali i rezultati izbora za Skupštinu grada Beograda u aprilu 2022. godine".
„Eksterni faktor koji može da utiče na rezultat izbora jesu majske tragedije, koje su na ulice Beograda izvukle ogroman broj ljudi. Druga stvar je pitanje francusko-nemačkog sporazuma, koji je sigurno uticao na rejting Aleksandra Vučića još kada je usmeno prihvaćen, a siguran sam da je 99,9 odsto birača SNS-a protiv istog i to jeste tema koja utiče na odluku birača. Treći eksterni faktor je pitanje životnog standarda i inflacije, koje je pogodilo sve građane, a posebno one najugroženije“, navodi Stojanović u razgovoru za beogradski Medija centar.
Povezane vesti
Ističe da se izborne nepravilnosti dešavaju mnogo pre izbornog dana.
„Zapravo, dominantan uticaj na neravnopravnost izbornih učesnika i na atmosferu nepoštenih, neslobodnih i nedemokratskih izbora ima sve ono što dešava 365 dana u godini, nevezano za to da li ima ili nema izborne kampanje. U skladu sa svim međunarodnim izveštajima, u Srbiji se odvijaju izbori na kojima vlast ima enormnu i nedozvoljenu prednost u odnosu na političku konkurenciju. Tu prednost stiče kroz dva osnova mehanizma: Jedan su mediji sa nacionalnim frekvencijama, na kojima 24/7, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini sprovode propagandu i stvaraju ružičastu sliku stvarnosti, a drugi je velika kontrola političkog života van velikih gradova poput Novog Sada, Kragujevca i Niša, gde postoje ogromni pritisci na birače“, kaže Stojanović.
On smatra da ono što posmatračke misije i opozicija uspeju da pronađu, jeste samo kap u moru onoga šta se zapravo dešava po Srbiji.
„Od ucenjivanja u vezi sa poslovima u javnom sektoru, pretnji, maltretiranja ljudi- to svi ljudi sa lokala znaju i prihvataju da žive tako. To je zapravo ugrožavanje osnovnih političkih prava, koja su u rangu osnovnih ljudskih prava i generacije, jer veliki broj stanovništva Srbije živi bez osnovnih političkih prava“, navodi sagovornik Medija centra.
Prema njegovim rečima, iako se izbori održavaju i nekada mogu da budu prividno takmičarski – svi učestvuju i postoji neka neizvesnost, zapravo, „vlast ima apsolutnu nadmoć i prednost nad opozicijom, ali ne zato što ima dobar program ili zato što je predsednik izgradio 100 km puteva, već zato što ima propagandne medije i vrši apsolutni pritisak na birače, a čak i da je kampanja ravnopravna, pitanje je koliko bi se taj utisak ostatka godine mogao promeniti tokom same izborne kampanje“.
Stojanović napominje da je nelegalno sve u vezi sa izborima, počevši od prikupljanja potpisa podrške za izlazak na izbore, jer već treću godinu zaredom imamo ozbiljne sumnje na falsifikovanje potpisa građana i neovlašćeno korišćenje podataka.
„Jedan od mehanizama koji koriste propagandni mediji je taj da sa jedne strane, hvale sve što vlast radi i iz njihovog ugla izgleda da živimo u Srbiji koja nije realna Srbija, kao da živimo u zlatnom dobu, a drugi deo medijske propagande je usmeren na političke subjekte i na sve ljude koji se usude da kritikuju vlast, od Svetlane Bojković, pa do Miloša Jovanovića i Dragana Đilasa. To je sistem organizovanog napada putem tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom, gde se ‘ubija’ bilo kakav pokušaj opozicije da stekne neki više rejting. Miki Aleksić je dokazao neistinitost tvrdnji tabloida na sudu, morali su da mu plate odštetu, a sada opet u kampanji ti isti tabloidi pišu o temi nad kojom su izgubili sudski spor. Za Boška Obradovića su Vučić i Vesić govorili da je fašista, a on ih je tužio i pobedio na sudu, međutim, u svim tabloidima predstavnici vlasti ponavljaju iste stvar, čak iako su zbog toga prethodno bili pravnosnažno osuđeni. To je obrazac zagađenog društva, prljave političke komunikacije i satanizacije političkih protivnika i jedan od elemenata SNS vladavine“, ističe Stojanović.
Stojanović smatra da opozicija ne bi trebalo međusobno da se napada i napominje da se već šest godina unazad zalaže za ujedinjenu opoziciju na jednoj listi koja će moći da uđe u nekakvu trku sa SNS-om u ovim nepoštenim uslovima i zbog toga što opozicione političke partije ako nisu zajedno na listi pokušavaju kroz uzajamne napade da se predstave biračima i bore se za opozicione glasove.
„Sa marketinške strane, oni su podstaknuti na to jer se bore za isto biračko telo i zato svi žele drugog da predstave kao nekog ko je bliži vlasti i voljniji da sa njome sarađuje. Dok se to ne promeni i dok građanska i nacionalna opozicija ne bude zajedno stala u borbu za slobodne izbore i dok ne povratimo demokratiju, neće biti ozbiljnih razgovora o najvažnijim društvenim i političkim pitanjima i viziji gde Srbija ide i kako bi trebalo da izgleda. Dok se Boško Obradović i Dobrica Veselinović svađaju oko Prajda ili francusko-nemačkog sporazuma, o svemu tome odlučuje Vučić, autoritarno i na nedemokratski način. Opozicija prvo mora da se izbori za slobodne i poštene izbore i slobodne medije, na kojima ćemo moći slobodno da diskutujemo gde Srbije treba da ide, a tek onda ćemo ulaziti u suštinu i to čija je argumentacija bolja za neku stvar“, objašnjava sagovornik Medija centra.
On navodi da je generalni utisak kao da kampanja još nije počela, a zapravo mi kampanju ne razlikujemo u odnosu na prethodni vremenski period, jer iz kampanje 2022. godine mi nismo ni izašli.
„Ovo stanje je zapravo redovno- mi imamo redovne vanredne izbore i permanentnu izbornu kampanju prethodnih 12 godina i zato nam izgleda kao da kampanja ne postoji, a predsednik nam se obratio preko 300 puta u godini“, smatra Stojanović.
On dodaje da na ovim izborima postoji veća doza neizvesnosti nego na svim prethodnim, posebno u vezi sa izborima u Beogradu, a to su pokazali i rezultati u aprilu 2022. godine.
„Eksterni faktor koji može da utiče na rezultate izbora jesu majske tragedije, koje su na ulice Beograda izvukle ogroman broj ljudi. Druga stvar je pitanje francusko-nemačkog sporazuma, koji je sigurno uticao na rejting Aleksandra Vučića još kada je usmeno prihvaćen, a siguran sam da je 99,9 odsto birača SNS-a protiv istog i to jeste tema koja utiče na odluku birača. Treći eksterni faktor je pitanje životnog standarda i inflacije, koje je pogodilo sve građane, a posebno one najugroženije“, ističe naš sagovornik.
Politikolog navodi da iako nema nekih preciznih analiza kako „zimska kampanja“ utiče na rejting, lično nije siguran koliko to odgovara SNS-u.
„Po kiši i snegu su mnogo veće gužve, ali je i mnogo veće zagađenje, a ono se i jasno vidi. Zbog navedenog mi nije jasna odluka Aleksandra Vučića da ide na izbore u decembru, a ne na primer u junu, kada je bio rok za redovne pokrajinske i redovne lokalne izbore u većini gradova i opština u Srbiji. Ja očekujem nastavak iste, nepoštene, negativne i prljave izborne kampanje”, zaključio je Stojanović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare