"Kako je tehnički moguće da 35 osoba živi u kućici": Izvestilac za Zapadni Balkan u Bundestagu o izborima

Prema njegovim rečima, privredni odnosi Srbije i Nemačke su već godinama vrlo intenzivni.

"Postoje veoma značajne investicije Nemačke u Srbiju, istovremeno mnogo ljudi živi i radi u Nemačkoj koji su srpskog porekla, tako da su i odnosi veoma bliski", kaže.

Nemačka, dodaje, "ima veliki interes za članstvom zemalja Zapadnog Balkana".

"To je proces koji već traje, trebalo bi da u narednim godinama napreduje znatno, jer verujemo da zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo EU i zbog toga intenzivno pratimo šta se dešava u Srbiji i drugim zemljama. Zbog toga smo mi kao nova vlada od pre dve godine, uvek naglašavali da smo veoma zainteresovani i da radimo intenzivno da integrisanju zemalja Zapadnog Balkana u EU", kaže on.

Govoreći o izborima, kaže da su "transparentnost i jasnost najvažnije stvari".

"Postoje različiti posmatrači i utvrdili su razne nepravilnosti. Dokle god postoje takvi navodi, jasno je da se mora insistirati na transparentnosti, a Vlada je odgovorna za to da se obrati opoziciji. Dakle, obe strane moraju da učestvuju, ali moraju da se stave na raspolaganje i na uvid birački spiskovi, moraju se pročistiti. Ukoliko to nije moguće i ako se te neregularnosti ne mogu rešiti, onda se moraju ponoviti izbori, to se dešava i u Nemačkoj, na poslednjim izborima u Berlinu, sud je proglasio nevažećim izbore, morali su biti ponovljeni", kaže.

Takve procedure ispitivanja su, kaže, nešto što je normalno u demokratiji, ali se mora odvijati u dogovoru sa vlašću.
"Na izborima gradskim u Berlinu su bili organizacioni problemi, ljudi nisu mogli da pristupe izbornim mestima, tako da nije bilo moguće da daju svoj glas. Zbog tih organizacionih neregularnosti, izbori su ponovljeni, hteli su da sprovedu to na samo nekoliko mesta, ali je sud presudio da mora u celom gradu. Nije bilo uticaja na izbore u Berlinu. Ako već unapred, zbog jednostranih medijskih izveštaja ili zbog plaćanja biračkog tela, što se desilo u Srbiji, ako predsednik države ili vlast satima koriste svoje prisustvo u medijima i zato izokrenu sliku o izborima, to predstavlja uticaj i izbornu prevaru. Ako birači promene svoje boravište samo zato da bi negde glasali, a u stvari žive negde drugo, to predstavlja uticaj na izbore, odnosno zloupotrebu. U tim slučajevima se moraju ponavljati izbori", kaže.

Ponovio je da su otvorenost i transparentnost najvažnije u demokratskim izborima.

"Sva pitanja koja su pomenuli posmatrači, vlast mora da se prema njima odredi. Vlada bi trebalo da ima sopstveni interes, da reši ovu konfrontaciju sa građanima, sa opozicijom, stalni protestima, demonstracija, konfrontacija između vlasti i opozicije sigurno nije pravi put za Srbiju. Vlada bi treabalo da ima interes, ako je sve bilo u redu, da dokaže to prikazivanjem tih dokumenata, biračkih spiskova. Ako to ne urade, mislim da EU ima obavezu da postavlja pitanja, da pita šta se dešava sa nepravilnostima koje su prijavili međunarodni posmatrači, kakav uticaj su imale te manipulacije na rezultate izbora", kaže on.

Prema njegovim rečima, "u beogradskom parlamentu su ove manipulacije, kako deluje, značajno promenile rezultat i glasovi opozicije su izgleda prešli u ruke vlasti".

"Ako su ti dokazi o tome validni, izbori se moraju ponoviti. Ovde zbog praznika još nisu svi izveštaji završeni, analizirani, evaluirani, ali zaista je jasno da su građani u Beogradu bili prijavljivani, odnosno njihovo prebivalište, koji u stvari stanuju u drugim ili državama ili delovima Srbije i koji su onda autobusima na izborni dan dovoženi za Beograd. Takve migracije birača kako bi se ostvario, pogurao rezultat izbora u određenom željenom pravcu, takve svesne izborne manipulacije su značajne neregularnosti i ukoliko se to zaista potvrdi, a zbog toga je potrebno imati uvid u biračke spiskove, da se zna ko gde zaista stanuje, da se vidi kako je tehnički moguće da 35 osoba živi u jednoj kućici, ako se to dokaže, to su onda značajne nepravilnosti, koje ne pripadaju demokratiji i izbornom procesu, a Srbija kao demokratska država treba da ima interes da reši to sve, razjasni, i da izbori kao praznik demokratije se sprovode uz odgovarajuće poštovanje propisa i procedure", kaže Haker.
Govorio je i o tome da li očekuje jači interes Brisela da razjasne ove nepravilnosti i jasnu izjavu prema srpskom predsedniku i vladi da treba da istraže sve te nepravilnosti.

"Ili da treba da bude posledica, ukoliko se potvrde te nepravilnosti. Prema mom mišljenju, Brisel, kada se o tome radi, jeste suviše tih i povučen. To se mora promeniti. Verujem da će se promeniti, jer je neophodno da imamo transparentnost i otvorenost i to i Brisel mora da transparentno komunicira prema srpskoj vlasti", kaže.

Ne može, ističe, da kaže koji su razlozi za Brisel što se tako ponaša, jer ne zna.

"Ja ne delim njihovo mišljenje da Vučić predstavlja ključ rešenja za problem Kosova. Poslednjih meseci i godina stalno su bile napetosti, blokade na severu Kosova, zatim bojkotovanje izbora za gradonačelnike, sporazum koji je zaključen, a nikad potpisan, onda se delimično i ne sprovodi na obe strane. Veliko pitanje za budućnost Srbije i put u EU, biće na koji način se u odnosu na Kosovo tim putem ide zajedno. Kosovo kao deo EU i Srbija kao deo EU, a za to je potrebno da i vlast i opozicija objasne svoju poziciju, jer mi u Nemačkoj smo imali te situacije, imali smo dve države koje nisu komunicirale, iz te koegzistencije, iz te saradnje na kraju je došlo do pada Gvozdene zavese. Međusobna komunikacija, dijalog, saradnja, iako je priznanje za Srbiju teška tema, ali koegzistencija i zajednički put u pravcu EU, to je ono što EU očekuje i od vlasti i od opozicije. Ali Vučić, njega posmatrati kao čuvara stabilnosti Srbije, poslednje godine su pokazale da to nije realno, moramo znati i da Evropa ima svoj rat, u Ukrajini, doživljavamo rat sa Rusijom, ta ratna vremena jestu nešto kada treba jasno izraziti na čijoj ste strani, EU je na strani Ukrajine, podržavamo slobodarske težnje Ukrajine, neke izjave koje dolaze iz Srbije, od strane premijerke u poslednje vreme, gde se naglašava i hvali saradnja sa Rusijom, izaziva kod nas mrštenje. EU jasno pokazuje da je na strani Ukrajine, očekujemo isto od naših partnera, od onih sa kojima želimo da gradimo zajedničku Evropu u budućnosti", kaže Haker.

Osvrnuo se i na navodne informacije o navodnom stranom faktoru.

"Odnosno zapadnom faktoru. Vučić već godinama u svojoj politici pokušava da dobije što više može od obe strane, pre napada na Ukrajinu, dobijao je od EU novac, jeftinu energiju iz Rusije, onda je sada teško da donese odluku na čijoj je strani, ali ratna vremena su vremena u kojima se mora odlučiti na čijoj ste strani. Država bi uvek trebalo da ima prednost pred stranačkim interesima. Ja smatram da je budućnost Srbije u EU, ima dovoljno ljudi u Srbiji koji tako misle, koji žele da idu u EU", ističe.

Činjenica je, dodaje, da su privredni odnosi Nemačke i Srbije vrlo bliski.

"Srbija je već deo kruga zemalja Evrope, zato sad tu imati sumnje, da li bi možda ruski put ka autokratiji bio bolji u odnosu na evropski put, to je zaista uzbudljivo razmišljanje. Ne mislim da Nemačka ili druge evropske zemlje vrše uticaj na Srbiju, znam sigurno da nije tako", kaže.

Mora se, ističe, doneti odluka o tome - ako već Evropa podržava Ukrajinu, uvodi sankcije prema Rusiji, potrebno je da i država kandidat to uzme u obzir kad razmišlja o približavanju.

"Jer to je trenutno najvažnije u politici i saradnji, da imamo zajedničke vrednosti. Tu je potrebno doneti odluku o tome. Što se tiče izbornih neregularnosti, tu sve treba razjasniti i to uskoro, što pre odlučiti u kojim delovima Beograda ili drugim delovima zemlja treba ponoviti izbore, jako je važno da se vladajuća stranka interesuje za to, izloži svu dokumentaciju, biračke spiskove, a EU treba da prati i ne dozvoli da ijedna neregularnost bude nerazjašnjena", kaže.

Nemačka vlada i druge evropske države su, kaže on, vrlo kritički osvrnute prema izborima u Srbiji.

"To je i dokumentovano u EU, o tome se i dalje vode razgovori, ne smemo napraviti grešku i poslednjih 20 godina političkog razvoja pokušavati stalno da prenesemo na budućnost, mi smo sad u sadašnjem trenutku i treba zajedno da kreirano budućnost. Merkel već dve godine nije kancelarka Nemačke, Olaf Šolc sa ranom posetom Zapadnom Balkanu je jasno pokazao koliko je veliki značaj Zapadnog Balkana za nemačku spoljnu politiku, privredne veze, vrlo smo blisko povezani, EU podržava Srbiju na putu izgradnje pravne države, borbe protiv korupcije i to sredstvima EU i zbog toga saradnja, zajedničko koračanje ka budućnosti je odlučujuće. Zaista moramo da se pobrinemo za to da evropski predlog koji su predstavili Makron i Šolc o normalizaciji odnosa sa Kosovom dovede do rezultata, to je jako važno", kaže.

Istovremeno, dodaje, imamo i proces u kome zemlje Zapadnog Balkana privredno sarađuju.
"Sve su to koraci, neki jesu mali, ali ipak koraci saradnje za države koje su pre nekog vremena bile u zajedničkoj državi i to treba da bude njihov zajednički put u pravcu EU, uz podršku. Nećemo podržavati nacionalističko vraćanje unazad. Prihvatamo principe pravne države, demokratske vrednosti i sve obaveze koje idu uz to i želimo zajedno da povežemo ljude Zapadnog Balkana u pravcu EU", kaže.

Osvrnuo se i na to šta će biti ako "eskalira situacija".

"Ako su blokade na severu Kosova organizovane iz Srbije i ako samo jednom rečju mogu da se podignu, ako je Dodik prošlog leta bio na demonstracijama u Beogradu, na mitingu i rekao živela Srpska, živela Srbija, živela Rusija, a Vučić stoji pored, to pokazuje takođe da sadašnja vlast ima nacionalne tendencije ili korake unazad, ako je situacija takva da još sprovede izborne manipulacije uz sve to, onda smo veoma kritični prema tome i zato je jako bitna transparentnost. Činjenice na sunce i da vidimo šta se dešavalo", kaže on.

Pogledajte još - Nema ni najavljenog pisma, a ni odgovora - koja se to strana zemlja mešala u izbore u Srbiji