(INFOGRAFIKA) Koje stranke nikad nisu izašle samostalno na izbore, a koja partija nijednom nije bila u koaliciji

Radikali na svom kontu imaju ukupno 13 učešća na izborima za narodne poslanike, a propustili su samo prvi izlazak na birališta u decembru 1990. godine jer su osnovani dva meseca kasnije. Nakon 2008. godine, kada je iz stranke izašao veliki broj funkcionera i članova, SRS je samo dvaput prešao cenzus, ali je ostao dosledan u stavu da ne ulazi u izborne koalicije.
Po broju samostalnih izlazaka na parlamentarne izbore slede dve stranke nacionalnih manjina – Savez vojvođanskih Mađara (osam nastupa) i Stranka demokratske akcije Sandžaka (sedam), što ne čudi jer je 2004. godine ukinut izborni cenzus za manjinske partije.

Socijalistička partija Srbije je zaključno s izborima 2007. godine samo jednom nastupila u koaliciji – 1997. godine sa Jugoslovenskom levicom i Novom demokratijom. Vanredni parlamentarni izbori 2008. godine označili su svojevrsnu prekretnicu u izbornim nastupima te stranke, koja je napravila koaliciju sa Jedinstvenom Srbijom i Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Od tada, socijalisti više nijednom nisu izašli samostalno na izbore.

Najveća opoziciona partija iz devedesetih godina – Srpski pokret obnove, zabeležila je tri samostalna izborna nastupa (1990, 1997. i 2000. godine). Demokratska stranka je poslednji put sama izašla na izbore još 1993. godine, a Demokratska stranka Srbije (u međuvremenu je promenila naziv u Novi DSS) nastupila je samostalno 1993, 2012. i 2014. godine.

U tri navrata (2014, 2016. i 2020) samostalno je na izbore izašla i stranka Dosta je bilo, na čijem je čelu bivši ministar privrede Saša Radulović, ali je samo jednom prešla izborni cenzus.

Zavetnici su izlazili sami na sve izbore do 2023. godine, kada su formirali izbornu koaliciju sa Dverima, koje su, pak, poslednji put samostalno nastupili 2014. godine. Pokret Snaga Srbije, koji je 2004. osnovao Bogoljub Karić, izašao je samostalno na izbore 2007. i 2008. godine, a na svim izborima od 2012. bio je deo koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom.

Po jedan samostalni izborni nastup zabeležili su Pokret slobodnih građana (2020. godine) i Narodna stranka (2023).

S druge strane, nemali broj aktivnih političkih partija, od kojih neke postoje i više od 30 godina, nijednom nije samostalno izašao na izbore. Apsolutni rekorder po broju koalicionih nastupa je Liga socijaldemokrata Vojvodine, osnovana 1990. godine – čak 12 (na izborima 1997. i 2023. nije učestvovala).

Zvuči nestvarno, ali nijedan samostalni izborni nastup nije upisala ni Srpska napredna stranka. Naprednjaci su od svog osnivanja krajem 2008. godine šest puta učestvovali na izborima za narodne poslanike, ali su svaki put pravili koalicije sa ciljem osvajanja apsolutne većine u parlamentu.

Isti broj učešća na izborima ima i Pokret socijalista, koji je svih šest puta bio u koaliciji sa SNS. Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića prvi put je učestvovala na izborima 2012, kada je bila u koaliciji koju je predvodila Demokratska stranka. Međutim, na izborima 2014. godine SDPS je promenio tabor i priključio se naprednjacima, s kojima je i dalje u koaliciji.

Nijedan samostalni izborni nastup nema ni Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja je na svoje prve izbore (2007) izašla sa Socijaldemokratskom partijom Nebojše Čovića, zatim je tri izborna ciklusa (2008, 2012. i 2014) bila u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom, da bi od izbora 2016. godine bila deo koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom.

Za razliku od PUPS, stranka koju predvodi Dragan Marković Palma ostala je verna socijalistima, s kojima je koalicionu saradnju započela još 2008. godine. Na svojim prvim izborima, održanim u januaru 2007. godine, Jedinstvena Srbija bila je deo koalicije koju su činili Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija.

Partija Velimira Ilića takođe nikad nije izašla samostalno na parlamentarne izbore, često menjajući koalicione partnere – tri puta sa naprednjacima, dvaput sa DSS, po jednom sa Srpskim pokretom obnove i Narodnim slobodarskim pokretom, a prvi izborni nastup Nova Srbija imala je 2000. godine u okviru osamnaestočlane koalicije pod nazivom Demokratska opozicija Srbije (DOS).

Liberalno-demokratska partija, koja na izborima 2022. i 2023. godine nije učestvovala, zabeležila je u periodu od 2007. do 2020. godine šest izbornih nastupa – svaki put u koaliciji.

Stranka slobode i pravde takođe nikada nije samostalno izašla pred birače. Prve izbore nakon osnivanja 2019. godine SSP je bojkotovao (2020), dve godine kasnije bio je deo široke koalicije pod nazivom Ujedinjeni za pobedu Srbije, a u decembru 2023. godine stranka koju predvodi Dragan Đilas bila je na izbornoj listi Srbija protiv nasilja.

Samostalni nastup na izborima nema ni Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića, koji je na izbore 2016. godine izašao u okviru koalicije koju si činili SDS, LDP i LSV, a zatim je 2017. stranka preregistrovana u Narodnu stranku pod vođstvom Vuka Jeremića. NPS je ponovo osnovan u septembru 2023. godine, da bi na decembarskim izborima nastupio kao deo koalicije Srbija protiv nasilja.

Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) osnovan je 2017. godine, od kada se tri puta glasalo za narodne poslanike, a sva tri izborna nastupa te stranke bila su koaliciona.

Deo najveće opozicione koalicije na izborima 2023. godine bile su i tek registrovane partije, poput Zeleno-levog fronta (naslednika pokreta Ne davimo Beograd), stranke Srbija centar i Zajedno.