Izbori u Advokatskoj komori Beograda: Pokušaj izvršne vlasti da preuzme kontrolu

Četiri kandidata su u trci za predsednika beogradske advokatske komore: Ivan Vukoje, kojeg podržava grupa advokata koja se sebe naziva "Ustavobraniteljima", Vladimir Prijović, član komore Srbije koji je neretko istupao u javnosti kada su advokati štrajkovali i podržavali studente, Nebojša Perović, javnosti poznat jer je zastupao ranjenog u tragediji u Duboni i Malom Orašju i Dragoslav Ljubičanović za kog važi da je blizak šefu beogradskog višeg javnog tužilaštva Nenadu Stefanoviću i to je struja aktuelne vlasti.

Ovakav izbor kandidata advokat Jovan Rajić tumači kao pokušaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da zvanično preuzme kontrolu i nad Advokatskom komorom u Beogradu.

"Dešava se to da Aleksandar Vučić preko Nenada Stefanovića pokušava sada zvanično da preuzme Advokatsku komoru Beograda. Kada pogledate listu i strukturu lista, kada pogledate one koji su se kandidovali na tim listama, dovoljno je da proguglate i shvatate o čemu se radi", smatra Rajović.

A radi se i o tome da izvršna vlast pokušava da stavi šapu na instituciju koju ne kontroliše u potpunosti, smatra novinar lista Nova Ivan Milićević.

"Od kako je počela kriza, od kako su počeli društveni protesti, advokati su bili među prvima koji podržavali studente i građane na ulicama. Tako da ja verujem da je vlasti jako bitno da ima svog čoveka koji će voditi računa šta i kako radi Advokatska komora Beograda."

Shvatili smo to kada Vučić, očito ljut, nije birao reči o advokatima, kad god su ove godine štrajkovali i čak je, kao nenadležni, najavljivao ih više neće upisivati komore već, citiramo, "neko drugi".

"Sad imate hiljade advokata koji hoće da rade, oni im ne daju da rade zato što su oni doveli rulju da ih preglasa na nekom sastanku u Advokatskoj komori. I ta rulja kaže sad mi svi moramo da štrajkujemo, nisi više advokat ako ne to", rekao je Vučić.

Advokati uglavnom nisu voljni da govore o temama koje se tiču najvećeg broja građana, već samo kada je po sredi interes njihovog klijenta.

"Ne može da ćuti neke važne društvene događaje, na kršenje prava, kršenje Ustava ove zemlje koja su svakodnevna. Ne može da ćuti advokatura kada se studenti hapse, maltretiraju i tuku, kada policija zloupotrebljava svoja ovlašćenja, kada sudovi zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja, kada tužioci ne rade ono što bi trebalo da rade", smatra Rajić.

Jedan od dodatnih problema, kako objašnjava i Milićević, jeste što advokate nije ni zanimalo ko će biti izabran za članove Advokatske komore.

"Osnovni problem je što postoji jako veliki broj advokata koje uopšte nije zanimalo šta se događa u vezi sa tim izborima i zapravo su pustili te interesne grupe da se unutar komore raspoređuju i da se neke struje stvaraju i da se neka imena i neki pojedinci dovode u vezu sa nekim listama i drugim kandidatima za koje do juče nismo mogli da poverujemo da imaju neke dodirne tačke", uverava Milićević.

Ako imamo u vidu da su advokati retko kad u potpunosti složni, ali poslednju reč uprave poštuju, jer bi u suprotnom mogli biti isključeni, onda nam je jasno koliko su izbori u subotu značajni.