"Izborni inženjering ušao na FPN": Pavićević o tome kako je Orlović postao kandidat za dekana

Izboru Slaviše Orlovića za dekana FPN protivile su se kolege profesori, koji su na dan izbora podneli ostavke na mesta članova Saveta fakulteta, pa je Savet u krnjem sastavu sa 22 umesto 27 članova, birao novog dekana.

Orlović je dobio 13 glasova podrške, što je prema stavu pravne službe i aktuelnog dekana Dragana Simića nedovoljno, međutim prema tumačenju Saveta – 13 je većina od 22 člana.

Dan posle izbora Orlović je podneo ostavku, iako Savet još nije ni potvrdio njegov izbor, navodeći da je Fakultet iznad svega.
Profesori i studenti protivili su se izboru Orlovića za dekana zbog prijave iz 2014. godine, kada ga je jedna studentkinja optužila za seksualno uznemiravanje. Pošto je ova prijava bila javna, a Orlović zbog nje tada i sankcionisan, pitanje je kako on uopšte postao kandidat za dekana.

Profesor Đorđe Pavićević kaže da je izborni inženjering ušao i na FPN, i to po drugi put u poslednjih šest meseci. Prvi put je to bilo prilikom izbora za studentski parlament.

Pavićević objašnjava da neko može da se kandiduje za dekana kada prikupi dovoljan broj potpisa kolega profesora ili ga jedno odeljenje predloži.

„Neke kolege nisu same sa sobom raskrstile i ta prijava im nije bila dovoljno važna da se on kandiduje, potpisali su na jednom odeljenju da on bude kandidat za dekana. I onda je to ušlo u neku fazu izbornog inženjeringa, što je druga situacija u poslednjih šest meseci“, kazao je Pavićević.

Kada je Orlović prikupio potpise kolega profesora, o njegovoj kandidaturi je odlučivalo naučno-nastavno veće, koje mu je takođe dalo podršku.

Pavićević objašnjava da Orlović na veću nije dobio većinu kolega iz kolektiva, već da su mu tu većinu omogućili glasovi predstavnika studenata.

„Prvi put imamo situaciju da studentski predstavnici glasaju na veću i oni čine 20 odsto glasova. Tim glasovima je dobio većinu. Manjina, zaposleni, je glasala drugačije“, istakao je gost emisije N1 Studio lajv.

Kandidatura je potom stigla do Saveta, koji je s 13 glasova podrške odlučio da Orlović treba da bude dekan.

Šta su sledeći koraci?

„Kako god bude, ako se konstatuje ostavka moraju se raspisati novi izbori za dekana. Problem je što to zavisi od Saveta, ali će Fakultet takođe preduzeti neke korake. Zauzeće stav da se ne radi samo o nekakvim pojedincima ili ljudima koji ne vole kandidata za dekana i da se ne radi o nekakvim izmišljenim aferama“, kazao je profesor.

Savet bi trebalo da raspiše izbor i novih članova tog tela iz redova profesora.

„Nastavno-naučno veće glasa ko će ga predstavljati u Savetu i to bi Savet po svojim obavezama trebalo da učini, da raspiše izbore da bi obezbedio predstavljenost svih delova Saveta. Sada je predstavljenost nastavno-naučnog veća grubo narušena ostavkama koje imamo“, rekao je Pavićević.

U slučaju da se do 1. oktobra ne izabere novi dekan, Savet onda postavlja vršioca dužnosti sa ograničenim mandatom.

„Imajući u obzir sastav Saveta, taj bi v.d. bila neka osoba koja ne bi mogla da se izabere bez predstavnika Vlade. U ozbiljnijim komplikacijama, osnivač bi imao pravo da uvede prinudnu upravu. Puno toga zavisi od odluka Saveta, tako da su u neku ruku organi fakulteta zarobljeni od članova Saveta“, istakao je gost N1.

On kaže da je obaveza da v.d. dekana bude iz kolektiva i da za to što sprovodi mora da ima većinu na naučno-nastavnom veću. Dodaje da to štiti autonomiju fakulteta.