Novi, pravosudni zakoni trebalo bi pred poslanicima u Skupštini da se nađu početkom februara. Poslednji orkugli sto u okviru javne rasprave održava se u utorak u Beogradu. Jedan deo stručne javnosti misli da je mesec dana za raspravu o pet zakona bilo malo, da bi je trebalo produžiti, kao i da je prošla "ispod žita".

Pre godinu dana građani su na referendumu rekli „da“ ustavnim promenama koje se tiču pravosuđa. Sada je na red došla i izmena zakona iz te oblasti. Menjaće se i usvajati njih pet, tri sudska i dva tužilačka. Da te promene pravosuđu ne donose napredak, znala je, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić, još pre godinu dana.

„Na žalost ovo neće rezultirati nikakvom suštinskom promenom kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, tu ne mislim samo na sudove nego i na tužilaštva“, upozorava ona.

Jer, tvrdi Rakić Vodinelić, glavnu ulogu u novim sudskim odnosno tužilačkim telima – Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca – neće igrati oni koji rade u pravosuđu.

„Nego oni koje izabere Narodna skupština, a koji će dobiti jedan zvučan, a ne znam da li će biti zaslužen, naziv – istaknuti pravnik“, objašnjava ona.

Istaknuti pravnici, njih četiri, prema novom zakonu će, uz šest sudija i predsednika Vrhovnog suda, biti članovi Visokog saveta sudstva. I odlučivaće o izboru drugih sudija, u čemu je jedan deo stručne javnosti video prostor za politički uticaj. Prva žena Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić na predstojeće promene drugačije gleda.

„Zaista je to razrada ustavnih garancija nezavisnosti“, poručuje ona.

Iako predložena rešenja, naglašava, mogu da budu bolja.

„Ja volim da kažem u šali neka ostane nešto mlađim generacijama, neka se i oni zalažu za unapređenje nezavisnosti“, dodaje Bjelogrlić.

Budžetsku nezavisnost, na primer, ni ovaj put nosioci pravosudnih funkcija neće dobiti. I to je najveća kritika Društva sudija, a i velikog dela stručne, pravosudne, javnosti.

„Bilo je dobre volje Ministarstva pravde da se to promeni, da plata sudija više ne zavisi od zakonodavne i izvršne vlasti, već da zavise od standarda građana“, kaže Bjelogrlić.

Na isti problem ukazuje i Savo Đurđić, bivši član Visokog saveta sudstva i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji.

„Međunarodni dokumenti i standardi iz oblasti pravosuđa kažu da i te kakav snažan uticaj prema pravosuđu se uspostavlja kada držite konce materijalne sigurnosti sudija, tužilaca i zaposlenih u pravosuđu“, ističe Đurđić.

Zamera ovaj bivši član Visokog saveta sudstva i to što rasprava o sudskim zakonima nije bila transparentnija i duža.

„Ovako kako se radi izvršna vlast ima dominantnu ulogu i mi smo kao pravosuđe i kao struka opet u drugom planu“, smatra Đurđić.

Bjelogrlić kaže i da ukoliko su rešenja dobra, onda je možda i manje važno da li je proces bio više ili manje transparentan.

„Transparentan je bio u neku ruku svakako. Dakle, ja nisam čula ozbiljne primedbe na same nacrte zakona“, ističe ona.

Sudeći prema izjavama ministarke pravde, izgleda da nije ih čula ni ona, pa očekuje da predloženi zakoni budu usvojeni, kada je i predviđeno, početkom februara.