Značajno smanjenje usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU, koju navodi izveštaj Evropske komisije, moglo se i očekivati, s obzirom da je Evropska unija u poslednjih godinu dana uvodila sankcije Rusiji kojima se Srbija nije priključivala. Loše ocene se, međutim, ne mogu objasniti samo time, kažu analitičari.
Ministarska za evrointegracije, najavljujući godišnji izveštaj Evropske komisije, najavila je i kritike, uprkos, kako je rekla, napretku. I kritičnost još neobjavljenog izveštaja objasnila time što Srbija nije uvela sankcije Rusiji kako to Evropska unija zahteva.
Pročitajte još
„Što je verovatno najava da će vlast i ove godine pokušati da relativizuje loše ocene EK i da kaže da su te loše ocene jedino produkt odluke da se ne uskladimo sa sankcijama Rusiji, međutim i ove godine prema nekim našim izvorima iz Brisela EK mapira one ključne oblasti i političke kriterijume iz oblasti prava koje su bile kritične i prethodnih godina“, kaže Sofija Popović sa portala European Western Balkans.
Poglavlja koja se tiču vladavine prava i dijaloga Beograda i Prištine ključna su za napredovanje i u njima se i dalje beleže problemi i stagnacija, iako se pozdravlja susret Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića. No, ipak, u prvi plan sada izbija Poglavlje 31 o spoljnoj politici.
„Činjenica da ne samo da Srbija stagnira, nego i nazaduje kada je u pitanju ukupan stepen usaglašavanja sa sankcijama, odnosno, deklaracijama EU jer to je loša poruka. Jer ne samo da će Komisija da ukaže nama da ne činimo dovoljno, nego će to legitimizovati i strahove država članica koje jednoglasno odlučuju o našoj budućnosti, a to je da Srbija ne samo što ne želi da se usaglasi nego često deluje u suprotnosti sa duhom i poentom tih deklaracija“, kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
I dok je već manje više poznato u kojim oblastima Evropska komisija Srbiju ocenjuje loše, vrlo je bitno i kakav će ton izveštaja biti i kako će se formulisati poziv Srbiji da uskladi svoju spoljnu politiku, ističe Popović. Ne bi bilo neobično da ton izveštaja u svom obraćanju ublaži evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
„Podsetiću, Oliver Varhelji je blizak Orbanu koji ima bliske odnose sa Aleksandrom Vučićem te ne bih isključila da se to dogodi i ovog puta s tim što je ovog puta prostor za pohvalu od strane EK Srbiji veoma mali s obzirom na činjenicu da nemamo vladu i da praktično od kada je raspuštena Narodna skupština nije bilo nikakvih reformskih aktivnosti“, kaže Popović.
U izveštaju, prema navodima onih koji su u njega imali uvid, ima kritika i po ekonomskim kriterijumima koji su ranije bili najbolji deo izveštaja. Navode se neujednačene fiskalne reforme, slabosti u planiranju budžeta. Da li će u izveštaju biti formulacija da „nema napretka“ ili da Srbija nazaduje, o tome se još odlučuje, kaže Popović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare