Izveštaj Stejt departmenta: U Srbiji i dalje problemi sa korupcijom, pravosuđem i slobodom medija

Vesti 22. apr 202421:01 44 komentara
Shutterstock

Tokom 2023. godine nije bilo značajnijih promena u stanju ljudskih prava u Srbiji, navodi se u izveštaju Stejt departmenta. Problemi u vezi sa ljudskim pravima zabeleženi su u kredibilnim izveštajima o ozbiljnim problemima sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i štampe, uključujući nasilje, pretnje nasiljem i pravne slučajeve protiv novinara, zatim o ozbiljnoj korupciji u vladi, trgovini ljudima i krivičnim delima kao što su nasilje ili pretnje nasiljem usmereni na lezbejke, homoseksualce, biseksualne, transrodne, kvir, interseksualne ili druge osobe iz seksualnih manjina, navodi se u izveštaju.

Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su navodno počinili kršenje ljudskih prava, kako u policiji tako i na drugim mestima u vladi, nakon javnih navoda o zloupotrebama, ističe se u izveštaju. Ipak, mnogi posmatrači smatraju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni, prenosi VOA.

Nije bilo izveštaja da su vlada ili njeni predstavnici počinili proizvoljna ili nezakonita ubistva tokom 2023. godine.

Ratni zločini

Navodi se da sje Tužilaštvo za ratne zločine istraživalo je ratne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji i podiglo optužnice. Pred Višim sudom u Beogradu tokom godine nastavljen je krivični postupak protiv osam osoba koje se terete za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici/Kravici 1995. godine.

Regionalna saradnja po pitanju ratnih zločina ostala je ograničena. U Međunarodnom rezidualnom mehanizmu u Hagu nije bilo preostalih predmeta koji se odnose na ključne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Nevladine organizacije su ocenile da je pravosnažna presuda Mehanizma u Hagu u predmetima Jovice Stanišića i Franka Simatovića dokazala da je državni bezbednosni aparat Srbije učestvovao u osnivanju, pomaganju, finansiranju i organizovanju jedinica koje su počinile zločine tokom ratova devedesetih godina u Hrvatskoj i BiH. Vladini zvaničnici nisu javno komentarisali presudu, navodi se u izveštaju.

Državni službenici koristili torturu i druge okrutne postupke kažnjavanja i zlostavljanja

Nije bilo izveštaja o nestancima od strane ili u ime državnih organa. Kada je u pitanju tortura i drugi okrutni, nehumani postupci ili kažnjavanja i zlostavljanja, izveštaj Stejt departmenta navodi da iako je to zabranjeno zakonom i ustavom, bilo je izveštaja da su ih državni službenici koristili

U prvih devet meseci, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a podneo je jednu krivičnu prijavu protiv policijskog službenika zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zlostavljanje i mučenje. Od 21. do 30. marta, Komitet Saveta Evrope za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja posetio je Srbiju. Komitet je izvestio da vlada nije preduzela dovoljne mere da spreči zlostavljanje od strane policije.

Beogradski centar za ljudska prava je izvestio da je policija često ispitivala osumnjičene bez video ili audio snimaka ispitivanja, a tužioci često nisu nalagali forenzičke medicinske preglede žrtava zlostavljanja u zatvorskom sistemu. Kada su to uradili, lekarski pregledi su često bili nedovoljni. Centar je konstatovao i brojne postupke pred državnim tužilaštvom protiv policajaca optuženih za upotrebu sile koja je bila nezakonita, prekomerna ili oba nisu okončana.

Prema navodima centra, sudovi su se prema policajcima odnosili blago. Organizacija je saopštila da tužilaštvo i Odeljenje unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova nisu uspeli da identifikuju policajce odgovorne za zlostavljanje demonstranata u julu 2020. godine i odložili su postupak kako bi zastareli krivično gonjenje. Prema nekim medijima, odbačene su sve krivične prijave protiv policajaca koji su tukli demonstrante na protestima u julu 2020. godine.

Uslovi u zatvoru su uglavnom bili adekvatni, a zatvorenici su imali pristup kvalitetnoj hrani, vodi za piće, kanalizaciji, grejanju, ventilaciji, osvetljenju i medicinskoj nezi. Došlo je do fizičkog zlostavljanja zatvorenika od strane policije i zatvorskog osoblja, a bilo je izveštaja o tome da policija nije kažnjena. Vlasti su sprovele istrage verodostojnih navoda o maltretiranju. U najmanje tri slučaja, sud je prihvatio zahteve za zaštitu zatvorenika koji su bili zabrinuti za život ili ličnu bezbednost. Nezavisni monitoring uslova u zatvorima je bio dozvoljen zakonom, navodi Stejt department.

Ustav zahteva od policije da odmah obavesti uhapšene o njihovim pravima, a vlasti su generalno poštovale ovaj zahtev. Policija nije mogla da ispituje osumnjičene, a da ih ne obavesti o njihovom pravu na ćutanje i prisustvo branioca. Pritvorenicima je bio dozvoljen pristup advokatu po svom izboru i mogli su da dobiju pristup braniocu o trošku vlade ako su optuženi za krivična dela za koja je osuđujuća bila zaprećena zatvorska kazna od najmanje tri godine i utvrđeno je da ne mogu da priušte advokata, ili ako zakon je posebno zahtevao pristup braniocu za vrstu slučaja i okolnosti.

Zakon je zabranio prekomerno odugovlačenje u podnošenju zvaničnih prijava protiv osumnjičenih i u vođenju istrage. Istrage su često trajale duže jer nisu postojali jasni rokovi za okončanje istrage niti bilo kakve posledice zbog nepoštovanja propisanih rokova. Zbog neefikasnih sudskih procedura, predmeti su često trajali duže da bi došli do suđenja.

Pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju

Nezavisne međunarodne i domaće nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili su da je pravosuđe podložno korupciji i političkom uticaju. Vladini zvaničnici i poslanici nastavili su da javno komentarišu istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca.

U februaru Više javno tužilaštvo u Beogradu izvršilo je preraspoređivanje dve tužiteljke, Bojane Savović i Jasmine Paunović, nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za malverzacije u javnoj Elektroprivredi Srbije. Mnogi posmatrači su tvrdili da su premeštaji bili politički motivisani.

Kada je u pitanju restitucija, nevladine organizacije i grupe za zastupanje izvestile su da je vlada napravila značajan napredak u rešavanju zahteva iz ere Holokausta i za strane državljane.

Kada je u pitanju protivpravno mešanje u privatnost, aktivisti za ljudska prava i nevladine organizacije su kritikovali ono što su okarakterisali kao nedostatak efektivnog parlamentarnog nadzora nad bezbednosnim agencijama, ocenjuje Stejt department.

Prevelika uloga države u medijskom sektoru ugrozili slobode

Ustav predviđa slobodu izražavanja ali pretnje i napadi na novinare, nedostatak transparentnosti vlasništva nad medijima i prevelika uloga države u medijskom sektoru zemlje ugrozili su ove slobode u nekim instance. U Izveštaju „Nacije u tranzitu“ za 2023. Fridom Haus označio je zemlju kao „tranzicioni ili hibridni režim“ i naveo kontinuirani i sve veći pritisak vlade na nezavisne medijske kuće i novinare, kao i sve veću dominaciju i manipulaciju medijima od strane državnog Telekoma Srbije. „Civilno društvo i nezavisni mediji u Srbiji nastavljaju da rade u neprijateljskoj atmosferi u kojoj su uobičajene kampanje klevetanja organizacija ili pojedinaca od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija“, izvestila je Fridom haus.

Izveštaj nevladine organizacije Reporteri bez granica za 2023 „Svetski indeks slobode štampe“ procenjuje „iako Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru , podseća se u izveštaju Stejt departmenta.”

Nezavisni mediji su bili aktivni, ali delimično ograničeni zvaničnom podrškom provladinih medija. Zavisnost medija od vladinih prihoda od oglašavanja bila je od velike koristi političkim predstavnicima, za koje su posmatrači primetili da bi mogli da iskoriste to za političku dobit, i otežala opozicionim liderima, kojima je nedostajao pristup medijima i finansijama, da dođu do potencijalnih glasača.

Regulatorni organ za elektronske medije (REM) produžio je nacionalne dozvole za emitovanje na još osam godina na četiri televizijske stanice čija se uređivačka politika smatra provladinom.

Napadi na novinare

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2022. godini bilo je 137 napada na novinare, a od januara do septembra 113 napada. U decembru 2022, Jelena Obućina, istaknuta novinarka i voditeljka proopozicionog televizijskog kanala NovaS, dobila je preko Tvitera preteće poruke koje kritikuju njeno izveštavanje o predsedniku, koje je u provladinim medijima, uključujući tabloide i nacionalne programe, prikazano kao pretnju za njega. U aprilu je Viši sud u Beogradu osudio osobu koja je slala pretnje na godinu dana kućnog zatvora.

U martu je osuđujućim presudama završeno ponovljeno suđenje optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka i član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), osuđen je na pet godine zatvora, Vladimir Mihailović je osuđen na četiri godine, Igor Novaković dobio tri i po godine, a Aleksandar Marinković, kao neposredni izvršilac, osuđen je na četiri i po godine, podseća Stejt department.

Udruženje novinara Srbije, Koalicija za slobodu medija i mreža Sigurni novinari navode da je policija tokom protesta u Beogradu 24. decembra napala snimatelja Al Džazire, udarila pendrekom novinara Nova.rs i pokušala da uzme kameru snimatelju novinske agencije Beta.

Oni su osudili ove napade i pozvali vladu da identifikuje i pokrene postupak protiv odgovornih. Jedna osoba je 25. decembra pretila, a zatim napala novinara N1 Mladena Savatovića tokom direktnog prenosa protesta u centru Beograda. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost da policija nije reagovala iako je bila u blizini tokom napada. Policija je kasnije uhapsila osumnjičenog nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo istragu o incidentu.

Ekonomski pritisak i autocenzura

Ekonomski pritisak je ponekad naveo medije da praktikuju autocenzuru, uzdržavajući se od objavljivanja sadržaja koji je kritičan prema vladi zbog straha od uznemiravanja vlade ili ekonomskih posledica, prema predstavnicima medijskih udruženja.

Predstavnici vlade su i dalje dobijali daleko više medijskog izveštavanja od opozicionih političara. Zakon je nalagao jednaku pokrivenost tokom perioda kampanje, ali REM je često smatrao da su skupovi vladinih zvaničnika u stilu kampanje zvanične aktivnosti i stoga van delokruga zakona. Opozicioni lideri i aktivisti civilnog društva tvrdili su da REM nije efikasno sprovodio svoj mandat i da je stalno stao na stranu vladajuće koalicije, obezbeđujući nepravedno medijsko okruženje. Prema nadzornoj organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), većina medija je otvoreno provladina u svom izveštavanju.

U maju je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu za klevetu protiv istraživačkog novinarstva KRIK. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić podneo je prijavu protiv KRIK-a nakon što ga je pomenuo u izveštaju o suđenju navodnoj organizovanoj kriminalnoj grupi citirajući objavljene prisluškivane razgovore u kojima je jedan od optuženih pominjao Gašićevo ime u vezi sa organizovanim kriminalom. Gašićev postupak protiv KRIK-a jedan je od 11 pokrenutih protiv te kuće u prethodne dve godine, preneo je KRIK.

Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost

Upotreba SLAPP tužbi i dalje ostaje zabrinutost. U martu su mediji izvestili da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo dve odvojene tužbe za klevetu protiv Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Srbija, njenog urednika i drugih novinara, tvrdeći da je njihovo izveštavanje o navodnoj korupciji u vezi sa dve kuće u njegovom vlasništvu narušilo njegovu reputaciju i nanelo mu duševne bolove.

I poslanik SNS Vladimir Đukanović podneo je tužbu protiv Vuka Cvijića, novinara nedeljnika NIN, zbog optužbi da mu je naneo duševnu bol nakon što je NIN objavio dokument u kojem se tvrdi da je Đukanović nudio mito policijskim inspektorima. Medijske organizacije su tvrdile da su takve tužbe pokušaj da se obeshrabri izveštavanje od javnog interesa, a glavni urednik BIRN-a Srbija Milorad Ivanović naveo je da su tužbe još jedan primer SLAPP-a, čiji je cilj da zastraše novinare i odvrate ih od izveštavanja o pojedincima i temama od javnog interesa.

Rasprostranjena upotreba SLAPP-a imala je za cilj da iscrpi finansijska i psihološka sredstva meta i ohladi kritičke stavove na štetu učešća javnosti, navodi se u izveštaju o takvim tužbama u zemlji koji je objavio član 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore. i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

NVO, bot nalozi, protesti…

Nevladine organizacije i njihovi zaposleni dobijali su česte pretnje , često su bili na meti napada uskraćivanja usluge koji imaju za cilj da njihove veb stranice skinu sa interneta. Nekoliko medija je objavilo članke u kojima je optuživalo brojne novinare, aktiviste nevladinih organizacija i predstavnike nezavisnih institucija da su izdajnici i da pokušavaju da sruše ustavni poredak, ističe se u izveštaju.

Nije bilo potvrđenih izveštaja da je vlada ograničavala ili ometala pristup internetu, pratila privatnu onlajn komunikaciju bez odgovarajućeg zakonskog ovlašćenja ili cenzurisala onlajn sadržaj. Bilo je izveštaja o korišćenju botova ili trolova. U julu se na internetu pojavila lista sa više od 14.000 navodnih bot naloga SNS-a na društvenim mrežama, sa imenima i prezimenima osoba koje stoje iza njih i njihovom lokacijom.

Ovi bot nalozi bili su povezani sa državnim službenicima širom zemlje, uključujući nastavnike, opštinske radnike, načelnike gradskih službi. Biro za društvena istraživanja i organizacija „Građanski preokret“ pokrenuli su inicijativu za donošenje zakona o antibotovima i pozvali SNS da rasturi svoju fabriku botova. Nakon objavljivanja lista, SNS je pokrenula promotivnu kampanju sa porukama u kojima je trolovanje predstavljeno kao čin patriotizma.

Bilo je nekoliko slučajeva u kojima vlast nije dozvoljavala javne proteste ili je izlagala građane pritiscima, prinudi ili pretnjama zbog njihovog učešća ili neučešća u javnim demonstracijama. Na primer, vlada je sprečila poljoprivrednike da uđu u Beograd da protestuju protiv onoga što su smatrali nedovoljnom državnom podrškom poljoprivredi. Nedeljni protesti pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ održani su širom zemlje kao odgovor na dva masovna pucnjava u maju u Beogradu i Mladenovcu.

Vlada je generalno dozvoljavala da se ovi protesti odvijaju bez velikih hapšenja i bez nasilja usmerenog prema demonstrantima. Javne ličnosti koje su podržavale i učestvovale u protestima bile su, međutim, na meti i pretnjama simpatizera vlasti i SNS. Na primer, nekoliko filmskih i pozorišnih glumaca koji su javno podržali proteste dobili su pretnje, uključujući njihove porodice i decu, na društvenim mrežama. Predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić poručio je filmskim i pozorišnim glumcima koji su učestvovali u protestima da „idu i glume negde drugde” ako ne vole predsednika Vučića, državu ili vlast.

Provladini mediji diskreditovali su demonstrante i nazvali ih „nasilnim narkomanima i alkoholičarima“ koji su terorisali građane blokirajući ulice i autoputeve. Grupe civilnog društva kritikovale su izjave predsednika Vučića i drugih vladinih zvaničnika koje impliciraju da su protesti podržani od strane inostranstva i „pokušaj obojene revolucije“. Civilno društvo navodi da su takve izjave imale za cilj da unize kredibilitet organizatora i obeshrabre podršku protestima.
U medijskim izveštajima i korisnicima društvenih mreža navodi se da je na osobe koje rade u javnim preduzećima širom zemlje vršen pritisak da učestvuju na mitingu vlade u Beogradu u maju. Nekima je pretilo otkazima ako ne učestvuju. Na snimci ma na društvenim mrežama prikazano je deljenje novca pojedincima da bi učestvovali, a na drugim snimcima se pojavilo obezbeđenje vladajuće stranke koje sprečava ljude da napuste miting podrške SNS-u u Pančevu.

Vlada je sarađivala sa Visokim komesarom UN za izbeglice (UNHCR) i drugim humanitarnim organizacijama u pružanju zaštite i pomoći izbeglicama, izbeglicama povratnicima ili tražiocima azila, kao i drugim licima od interesa. Nevladine organizacije su ocenile da većina izbeglica u zemlji ima nerešen pravni status i ograničen pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u avgustu je odobreno samo šest zahteva za azil.

Komitet UN protiv torture zatražio je 2022. godine od vlade da odloži izručenje Edževita Piroglua, kurdskog političara i aktiviste uhapšenog u Srbiji 2021. godine, čije izručenje traži Turska. Piroglu je zatražio azil pozivajući se na mučenje i politički progon u Turskoj, ali je Viši sud u Beogradu presudio u korist njegovog izručenja Turskoj. Apelacioni sud u Beogradu je 30. maja presudio protiv te odluk.

Prijavljeni su slučajeivi nasilja bezbednosnih snaga nad tražiocima azila i izbeglicama. Na primer, izveštaji medija i nevladinih organizacija i snimci ukazuju da su policajci u aprilu fizički zlostavljali migrante na graničnom prelazu Mali Zvornik i u prihvatnom centru u Somboru.

Vlada Srbije je nastavila da ne izdaje putne isprave priznatim izbeglicama ili azilantima. U julu 2022, Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je presudio da je Srbija prekršila pravo na slobodu kretanja sirijskog izbeglice time što mu nije izdala putnu ispravu uprkos tome što mu je odobren azil.

Vlada Srbije je u martu obnovila privremenu zaštitu za Ukrajince i strance koji su imali prebivalište u Ukrajini. Vlada je do 1. marta odobrila privremenu zaštitu za 1.214 izbeglica iz Ukrajine. Ova privremena zaštita trebalo je da istekne 18. marta 2024. godine, u nedostatku zakonske radnje da se produži.

Medijski izveštaji ukazuju na to da su Romi i dalje najugroženije stanovništvo u zemlji.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare