Jakovina: Za dobrobit Srbije, neki stavovi bi morali da budu jasniji

Vesti 29. apr 202209:56 > 10:113 komentara
Izvor: N1

"Nakon ovog rata, neki stavovi bi morali da budu jasniji za dobrobit Srbije", smatra istoričar Tvrtko Jakovina. "Situacija nije nikada crno- bela i u krajnjem se dogodo napad jedne ogromne zemlje na suseda, a da je diplomatija nastavljena, mogla doneti neke rezultate", smatra on.

Kako kaže, uporediti nestabilnu Ukrajinu i Rusiju koja se može organizovati za rat – znači da je u Moskvi nestalo strpljenja i da su napravili grešku.

„Ako Ukrajina sada postaje prihvatljiva za Brisel, onda kako može govoriti o zemljama koje se nalaze hiljade kolometara bliže Zapadu“, poručuje Jakovina.

Dodaje da rešenja bosanskog pitanja nema bez dogovora dva velika suseda i da je jedino to moguće.

„Nisu to čarobna rešenja, 27 godina živimo istu ptiču, isto se prema tome odnosimo. Nismo rešili pitanje sa slovenačkom granicom, ni sa Srbijom ako počne da ulazi u EU. Mi se moramo pomeriti, toliko je ogroman odliv stanovnika, birali smo probčlematičan put. Treba da vidimo šta će da bude sutra, ako se prodube ovi međunarodni odnosi“.

Smatra da je „veliki požar u toku“, a da, pored toga, imamo i puno žarišta.

„Ako 30 godina stvari ne rešavate da li postoji volja ili je ovo normalan put. Imamo često iste lidere, postoji opasnost da lider koji nije lider završi u zatvoru. A s druge strane nemate nove ideje. Pomalo je pat pozicija i za nju su odgovorni i građani koji biraju iste ljude s isitm temama. Teškoća promena je za dubinsku analizu. Srbija bi bila usamljena u politici, ipak se dogodila agresija, napali ste jednu zemlju čiji se gradovi uništavaju“, kaže Jakovina.

Životni put Budimira Lončara, promovisana knjiga

Jedan od najistaknutijih savremenih hrvatskih istoričara, Tvrtko Jakovina, predstavio je svoju knjigu „Budimir Lončar – Od preka do vrha svijeta“. Kako je rekao, promocija je bila odlična a potpisivanje je bilo duže nego u Zagrebu.

„Na FPN je bilo studenata i bilo je zamišljeno kao razgovor, na Kolarcu su se olupile bivše i aktivne diplomate, naročito onih zemalja gde je Lončar bio akreditovan“, priča Jakovina.

Kaže da je Budimir Lončar emotivno doživeo povratak u mesto gde je doživeo i uspehe i padove.

„Hteli smo da prošetamo pored kuće na Senjaku gde je stanovao, to je sve emotivni deo. Videlo se po načinu na koji se pozdravljao sa onima koji su došli. Danas su države neke druge, a sve što se dogodilo nas je povezalo. U trenutku kada se iz Njujorka vraćao u Zagreb, mogao je biti malo sumnjičav, ja sam radio intervjue sa nizom jugoslovenskih diplomata i zaminalo me je da govorimo o nekim drugim stvarima. Onda je on predložilo da bismo mogli da vidimo za knjigu, tako smo krenuli, bilo je pitanje dokumetana, proces je trajao jako dugo, morao sam dugo da budem u beogradskim arhivima, ond a u Nemačkoj, da bi se ta slika mogla podupreti“, priča Jakovina.

Objasio je da je Lončar tragično doživeo raspad Jugoslavije.

„Diplomati nisu jedini kreatori politika, diplomati od sastojakja koje dobijaju iz politike probaju da nalaze najbolje i predstavljaju najbolje. Kad nema više o onih koji vam donose sastojke, njegova karijera koja je bila na vrhuncu nije bila gotovoa, odlazi da radi u UN“, kaže.

Poslednji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Budimir Lončar bio je prvi karijerni diplomata koji je uspeo da se popne na najviši položaj u jugoslovenskoj diplomatiji.

Komentari

Vaš komentar