Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da smo, povodom slučaja glumice Danijele Štajnfeld koja je otkrila Višem javnom tužilaštvu da ju je silovao glumac i predsednik pokreta Demokrate Srbije Branislav Lečić, da smo ponovo kao društvo na ispitu, kao u nedavnom slučaju dve mlade glumice Milene Radulović i Ive Ilinčić koje su posvedočile da ih je seksualno zlostavljao nastavnik glume Miroslav Aleksić. "Od naših reakcija zavisi da li ćemo položiti taj ispit, da li ćemo uvek verovati ženi kad prijavi nasilje, a ne da kažemo 'zašto baš sada a ne ranije'. Patrijarhlni vekovni sistem vrlo lako objašnjava zašto se žene teško odlučuju da prijave ovakve slučajeve, naročito kada se radi o muškarcima koji imaju autoritet u javnosti", ističe poverenica.
Ona u Danu uživo na TV N1 kaže da se ovde radi o odnosu moći i autoriteta, radi se o javnoj ličnosti, koja ima autoritet kao glumac sa iskustvom“.
Povezane vesti
„Neophodno je da pravosudni organi sada rade svoj posao, jer niko nije kriv dok se to ne dokaže. Znam da je svim ljudima u sistemu pravosuđa teško kada se radi o pritisku javnosti. Ali najbitnije je da pružimo podršku Danijeli, moja puna podrška njoj kao ženi, jer sam potpuno svesna u kakvim društvenim okolnostima je donela odluku i pogotovu kada čujemo razloge da želi da spreči buduće slučajeve. Jako je bitno da ženi verujemo kada prijavljuje bilo koje nasilje, jer jedan od glavnih razloga neprijavljivanja je što se ženi ne veruje, što se preispituju njeni razlozi za prijavljivanje“, ukazuje Janković.
Dodaje da su i „mediji uvek na ispitu kako će izveštavati, oni treba da izveštavaju samo o činjenicama, da dodanto ne viktimizuju žrtve, žrtva u javnosti može da kaže onoliko koliko je odlučila, treba da se uzdržimo od bilo kakvog senzacionalizma“.
„Bitno je da pružimo podršku, pogotovu kada se radi o uticajnim ljudima, svačiji autoritet treba da se preispita“, poručuje poverenica.
Ljudi smo pobogu, onako se ne postupa sa decom
Povodom slučaju u Blacu kada su socijalne radnice na silu pokušale da izvedu decu iz kuće, ona kaže da to nije ništa novo.
„Nemamo nikakvu dilemu da je ono apsolutno neprihvatljivo reagovanje radnica iz Centra za socijalni rad. To je svakako neadekvatna reakcija. Ljudi smo pobogu, pa znamo da se onako ne postupa ni sa jednim detetom“, naglašava Janković.
Dodaje da centri za socijalni rad treba dalje da bude ojačani, promenili su se socijalni rizici, a centri nisu dovoljno ojačani, treba ih jačati i kvalitativno i kvantitativno.
„Mere zabrane zapošljavanja u javnom sektoru su napravile veliku štetu i centrima za socijalni rad, ali potrebna je i edukacija, mnogi stručnjaci u centrima nisu ni svesni diskriminatornog postupanja. I tu ćemo pripremiti preporuku o neophodnosti jednakog postupanja prema svima i šta je primarni interes deteta“, kaže poverenica.
Povezane vesti
Govoreći o Zakonu o istopolnim zajednicama, koji je izazvao burne polemike u javnosti i podelio intelektualce na „za“ i „protiv“, ona navodi da „nema pitanja koje ne deli Srbiju“.
„Ne razumem apel nekih javnih ličnosti osim da se unese neka zabuna, ono što stoji u apelu nigde nema u predloga zakona. Ne vidim razlog ni jednih ni drugih, ne vidim nijedno sporno pitanje, dobro je što je resorna ministarka (Gordana Čomić) pozvala na dijalog. Nesporno da treba da regulišemo neke pravne šupljine u našem sistemu“, ističe poverenica.
„Ne vidim nijedan razlog niti mi je bilo šta od navoda osnovano, naročito onaj deo koji kaže da će Zakon o istopolnim zajednicama da ugrozi pronatalitetnu politiku, baš sam se iznenadila, pošto mi ništa nije jasno kakve to veze ima sa rađanjem dece, pošto su mnogo značajniji za pronatalitetnu politiku svi ovi slučajevi koje smo malopre pominjali i kako vaspitavamo našu decu.“, dodaje ona.
Povodom slučaja strujnog udara u romskom naselju, u kojem je povređeno sedam osoba, od kojih šestoro dece, dok je jedno dete preminulo, Janković kaže ni da to nije ništa novo.
„Nije to ništa novo, mi znamo da su najveći problemi Roma i loši uslovi stanovanja, veliko siromaštvo, nedostatak kvalifikacija, otežan pristup institucijama. Normalno da kada živite u takvim uslovima i nemate posao, nećete imati osnovne uslove života, socijalnu, zdravstvenu zaštitu“, ocenjuje poverenica.
Dodaje da nas takvi tragični događaji opomenu da je najvažniji ljudski život, ravnopravnost, dostojanstvo. Pripremamo preporuku mera za Čukaricu i grad Beograd, kako bi se uklonila divlja deponija i pronašlo privremeno stambeno rešenje za Rome, dok se ne pronađe trajno.
Najviše pritužbi na diskriminaciju zbog zdravstvenog stanja i starosti
Kada se radi o godišnjem izveštaju poverenika, navodi da je protekla godina protekla u znaku epidemije, a da je najviše stiglo pritužbi na diskriminaciju zbog zdravstvenog stanja i starosti i/ili u kombinaciji ova dva.
„Ukupno smo vodili 674 postupka po pritužbama o diskriminaciji i 475 opštih preporuka mera“, kaže ona.
Dodaje da su na trećem mestu po broju bile pritužbe na nacionalnu pripadnost, a njihov najveći broj je stigao upravo od Roma.
„A tek iza toga su pritužbe na pol, žene na tržištu rada, invaliditet, bračni i porodični status“, kaže poverenica i podseća da je tokom prošle godine ceo naš zdravstveni sistem bio usmeren na sprečavanje širenja virusa, i da su velike žrtve toga bili i najstariji građani, koji su nesrazmerno bili pogođeni merama, ali i zbog starosti imali su više zdravstvenih problema i nisu dobili adekvatnu zdravstvenu negu.
Dodaje da je isti slučaj bio i sa Romima, „tek njima su mnoga prava bila otežana za ostvarivanje“.
Kaže da ju je ohrabrilo što je više romskih pojedinaca nego udruženja prijavljivalo da su im onemogućene neke usluge baš zato što su Romi, ali i da su trpeli vređanja na društvenim mrežama.
Ističe da se sa društvenih mreža često nekažnjeno širi netolerancija i govor mržnje, i to počinje da bude izazov za sve države za pravno regulisanje.
„Govor mržnje često preplavljuje mreže i tamo ljudi sebi svašta dozvoljavaju iza vela anonomnosti. Postojeći sistem ne daje rezultat u praksi, svi možemo biti izloženi ozbiljnom nasilju… I zato je sada fokus svih institucija za ravnopravnost, ali i Tužilaštva kako da se iznađe adekvatan model borbe protiv govora mržnje na društvenim mrežama. Postojeći model zaštite ne daje dovoljno rezultate“, zaključuje Poverenica.
