Božena Stojić iz Ministarstva prostora ističe da je javnost u ovom trenu veoma zainteresovana - jer u ovom u izradi prostorni plan za područje Nacionalnog stadiona, ceo EXPO, Beograd na vodi, kao i desetine drugih planova detaljne regulacije širom grada.

"Usred te velike zaintersovanosti javnosti (prema našem iskustvu, većoj nego ikad), donose se izmene pravlinika kojim se menja način kako se sprovode javni uvidi i kako se održava ta javna rasprava", istakla je.

Na pitanje da li je to svojevrsno utišavanje građana, Stojićeva kaže da smatraju da jeste

Prema sadašnjem pravilniku, podseća, javna sednica se zakazuje kada se raspiše javni uvid.

Građani mogu da u roku od 30 dana podnesu svoje komentare na plan, a ti komentari su "ulaznica" za javnu sednicu.

"Ovo sada znači da Komisija za planove zadržava pravo da promeni termin javne sednice, ukoliko proceni da je previše zainteresovanih građana. Može da podeli sednicu u više termina, a građane u više grupa, tako da se oni međusobno ne čuju i da ne postoji razgovor ni među građanima ni sa institucijama", rekla je ona.

Takođe, može odlučiti da sednicu održi potpuno elektronski, navela je.

Da li bi elektronska sednica imala u sebi neki vid diskriminacije - da nemaju svi isti pristup, niti potrebna znanja, ostaje pod znakom pitanja, navela je.

Na pitanje da li ovim pravilnikom resorno ministarstvo pokazuje da ih je strah - jer su građani zainteresovani kao nikad pre - Stojićeva smatra da jesu.

"Isto se i pitamo, pa isto i pomišljamo. Javna sednica za Prostorni plan za EXPO bila je zakazana za mart. Ali onda su se organizovali studenti u blokadi Arhitektonskog fakulteta sa svojim nastavnicima, mobilisao se veliki broj građana koji su želeli da prisustvuju - i sednica je naprasno otkazana. Onda je ponovo zakazana u aprilu i dva dana ranije ponovo otkazana", rekla je.

Pretpostavka je, navodi, da Ministarstvo građevine rešenje vidi u tome da ovu sednicu na kraju odloži elektronski.

Zakon o planiranju i izgradnji - suspendovan

Govoreći o planu za EXPO, Stojićeva podseća da je Lex specialis usvojen krajem 2023. godine.

"Godinu i po dana kasnije, dobijamo izmene i dopune tog posebnog zakona. On je prvobitno donet da bi suspendovao čitav zakon o javnim nabavkama i čitavu proceduru javnih nabavki. Ove izmene, koje su ušle u Skupštinsku proceduru u januaru ove godine, donele su čitav novi set odredbi kojima se suspenduje Zakon o planiranju i izgradnji", rekla je.

Ovim promenama se predviđa da više neće biti potrebno izdavati upotrebnu dozvolu za objekte koje se izgrade u okviru EXPO kompleksa - ali i sve druge objekte širom zemlje koje su u funkciji EXPO manifestacije, istakla je.

"Taj Lex specialis nedvosmisleno kaže da se sve odredbe u njemu odnose ne samo na one objekte koje se nalaze u Surčinskom polju, već i na sve one objekte koji su u funkciji realizacije Ekspo izložbe. Mi ne znamo koji su to sve objekti", kazala je.

To znači, potvrđuje, kako neki objekat može da se otvori, bez uporebne dozvole - tj. niko nije proverio da li će s njim sve da bude u redu. Upotrebna dozvola, dodaje, može da se traži u roku od dve godine.

"S pravom možemo da se pribojavamo da može biti bilo šta", rekla je.

Silni projekti, na osnovu dokumenta "koji ne postoji"

Dodala je:

"Sa jedne strane imamo program 'Skok u budućnost, Srbija 2027', koji se predstavlja kao neki investicioni program na osnovu kojeg se opredeljuju finansijska sredstva iz javnog budžeta. A opet, Transparentnost Srbija je dobila odgovor od Vlade Republike Srbije, da Vlada nije usvojila taj dokument - jer taj dokument i ne postoji. On predviđa 232 projekta koji su svi u funkciji realizacije EXPO manifestacije, što znači da se na njih sve primenjuje Lex specialis. Isti slučaj je i sa planom za Nacionalni fudbalski stadion, koji je u sebi obuhvatio i EXPO, a u četvrtoj fazi i nekakav tematski park, za koje je opet nejasno šta sve uključuje, ali i celu obalu Save, Savski nasip, sve do Bloka 45, kao i pristanište u zoni vodoizvorišta", rekla je ona.

Stojić podseća da su u Skupštinsku proceduru bile upućene i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su nosile još neke dodatne izmene.

"U obrazloženju oba zakona stoji da se izmene jednog i drugog zakona predlažu radi ostvarivanja postavljenih vremenskih ciljeva. I kao jedino obrazloženje za potpuno derogiranje zakonskog okvira - imamo samo to a je važna samo brza izgradnja", kazala je.

Panika zbog EXPO?

Na pitanje da li je realno da vlast izgradi sve ono što je želela za EXPO 2027. godine, Stojićeva kaže da je pitanje da li je to izvodiljivo.

"Teško mi je da to procenim, s obzirom da EXPO kompleks po pravilu može da bude izgrađen na najviše 25 hektara. To bi i moglo biti na taj način realizovano. Međutim, s obzirom na to šta sve sada podrazumeva EXPO manifestacija i koja je količina projekata predviđena da se realizuje na teritoriji cele zemlje, zaista nisam sigurna da li je to izvodljivo", dodala je.

Procenjuje se, ističe, da svi ti projekti vrede koliko i jednogodišnji budžet države, te je i finansijska računica upitna.

"Ako postoji ta panika, rekla bih da je ona opravdanje za ovakve izmene zakona", navela je.

Međutim, podvlači, to opravdanje nije ni probližno dobro, jer se "krši čitav zakonski poredak".

"Zakon koji bi trebalo da obezbedi planiranje, zaštitu kulturnih i prirodnih dobara, ovakvim se izmenama dereguliše. Ceo planski sistem je obesmišlje. Način koji se planira i Beograd na vodi i EXPO, kao i instrumenti koji se koriste za ostvarivanje ovih 200 projekata - mimo su urbanističke regulative i sistema. Rekla bih da je ovde na delu jedna potpuna deregulacija - da se naprave propisi kojim će 'odabranima' biti omogićeno da rade", navela je ona.

Da li je ovo prostor za korupciju?

"Postor za korupciju nastao je još kada je 2023. donet Lex specialis, koji je u potpunosti skrajnuo Zakon o javnim nabavkama. Nijedna postojeća odredba tog zakona se ne primenjuje ne samo u slučaju EXPO kompleksa, već svih onih objekata koji su u funkciji EXPO manifestacije", zaključia je.