"Jedna od najvećih slabosti srpske političke kulture je partijska država": Radar Forum o Srbiji u 19. veku

Istoričar Milan St. Protić najpre je izneo svoje viđenje Srbije iz 19. veka.

"Baveći se celog svog života tim periodom, najviše istorijom Srbije, jasno je da od Karađorđeve bune, odnosno Prvog srpskog ustanka, pa sve do 1918. godine Srbija je išla putem ugledajući se na ondašnje svoje evropske uzore i da u svom razvoju nije bitno odudarala od onih pravca koji su tada dominirali na političkoj, kulturnoj i diplomatskoj sceni. I ako se pogleda, Srbija za tih stotinjak i nešto godina, videće se da je svaki period i vladalac bio korak napred u odnosu na ono prethodno", istakao je St. Protić.

Kako je naveo, dve ideje su po njegovom mišljenju obeležile istoriju Srbije i istoriju Evrope,

"Jedna ideja je unutrašanja, borba za ograničenje vlasti vladaoca, a druga je stvaranje nacionalne države. Izlazeći iz feudalnog doba, skoro svi evropski narodi krenuli su putem ostvarenja tog idela - jedna država jedna nacija - rušeći višenacionlane konglomerate koji su postojali u to doba u Evropi i ujedinjujući se u tom procesu. Najvidljiviiji primeri su ujedinjenje Italije 1870. i ujedinjenje Nemačke 1871, a onda su i svi ostali narodi išli tim stopama", objašnjava. 
Među njima, kazao je, bili su i Srbi.

"I kod Srba je od Karađorđa pa nadalje sve išlo nekako napred. Pogotovu u unutrašnjem razvoju. Tako da već 1888. sa donošenjem Ustava Srbija postaje parlamentarna demokratija u onim okvirima koji su tada važili", podseća.

Istoričarka Dubravka Stojanovićnavela je da ukupan razvojni pravac jeste bio evropski i da to nije dovođeno u pitanje. Kako je navela, oko mišljenja o dva najvažnija pitanja - ograničenje vlasti vladara i pitanje nacionalne države, nije saglasna sa St. Protićem.

"Slažem se sa tim da je veliki uspeh postigunt u ograničenju vlasti vladara pa čak i u razvoju institucija i to čak ne da je taj uspeh postignut, nego da su bili skokoviti uspesi. Od Obranovića do Karađorđevića, svaki od njih doneo je izuzetno veliki napredak što donošenjem ustava ili napretkom institucija", navela je.

Bez ikakve sumnje, smatra istoričarka, napredak institucija, sloboda, pa sve do brilijantnog Ustava iz 1888. godine jeste jedan sled pozitivnog razvoja parlamentarne demokratije.

"E sad druga strana, ograničenje vlasti vladaoca što je i ključno pitanje evropskog 19. veka, došlo je u srpskom slučaju kroz tu nesrećnu konkurenciju dve dinastije koje su proistekle iz dva srpska ustanka. Ta konkurencija imala je s jedne strane dobar rezultat - ograničenje vlasti vladaoca, ali sa druge strane imala je žestinu sukoba koji su dovodili do protivpravnih i nasilnih smena. Podsetimo da su upravo u tom periodu od Karađorđa pa do kralja Petra pa onda i Aleksandra svi bili smenjeni ili nasilnim putem li atentatom", ističe.

To je, kako kaže, stvorilo jedan negativan kontinuitet.

"Ako govorimo sa monarhističkog stanovišta, mi smo doveli istoriju Srbije do jednog specifičnog monarhizma koji se zove izborni monarhizam. Stvorila se jedna navika da vi vladara možete promeniti nasilnim putem i mislim da je to stvorilo jednu značajnu političku nestabilnost i neprekidno presecanje evropskog razvoja o kojem je reč. S druge strane, to se prelilo na stranački život tako da su i stranke bile vezane za određene dinastije, pa su naprednjaci bili vezani za Obrenoviće, radikali za Karađorđeviće i to je stvorilo tu snažnu partizanštinu. Taj ogorčeni rat političkih stranka koji ne samo da je doveo do jednog brutalnog odnosa prema opoziciji i partijski ogorčene borbe, nego je iz njega proistekla jedna od najvećih slabosti srpske političke kulture, a to je partijska država", objašnjava sagovornica.

Tada su vođe partija na vlasti dolazile iz zatvora ili emigracije, a onda raznim metodama uspostavljali državu po svom aršinu u smislu partijske države, dodaje.

"U ustavnom i zakonskom smislu zabeležen je veliki napredak, ali s druge strane imali smo dosta nesrećnu političku kulturu", navela je.

St. Protić napomenuo je da su politički atentati na krunisane glave u drugoj polovini 19. veka evropska moda.

"U to vreme ubijeni su portugalski kralj, grčki kralj, italijanski kralj, ruski car... Svi u razmaku od 40 godina i svi iz unutrašnjih političkih razloga. To što se dešavalo u Srbiji ne odudara od onoga što se dešavalo u Evropi", istakao je.

To ne znači, kako je naveo, da glorifikuje ono što se dešavalo u Srbiji, niti smatra da je sve bilo dobro, ali da je ukupna evropska atmosfera uticala na to da se u Srbiji politički obračuni vrlo često završavaju atentatima.

Na to je profesorka Dubravka replicirala da ne zna zemlju u kojoj je svaki vladar sklonjen nasilnim putem.

Celu emisiju pogledajte u videu.