Podsetimo, danas su lideri zemalja jugoistočne Evrope, među kojima i lideri zapadnobalkanske šestorke i zvaničnici Evropske unije, usvojili su u Tirani na Samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa, deklaraciju u kojoj se navodi da je ničim izazvana vojna agresija Rusije na Ukrajinu i dalje najveća pretnja za evropsku stabilnost i međunarodni mir.

"Ovo nije bio samo Samit predsednika sa Zapadnog Balkana nego su na njemu učestvovali i Moldavija i Ukrajina kao jedan od domaćina, ali i Bugarska, Rumunija i Hrvatska. To je širi region Jugoistične Evrope i svi oni sem Ukrajine su potpisnici ove deklaracije. Verovatno postoje očekivanja, Srbija snabdeva Ukrajinu oružjem i to je sa više strana konstatovano", navodi Jelica Milić. 

Dok se u Tirani snabdevanje Urajine oružjem konstatuje, iz Beograda se demantuje.

"Tu i tamo su se davala neka čudna objašnjenja, da to oni prodaju pa se ne zna ko kome proda i tako dalje. Ali ovde posebno govori gospodin Zelenski o municiji koja odgovara njihovom naoružanju i zato je njemu naš region važan, ali je važan i zbog političke podrške naravno", navodi Milić.
Srbija ima jaku vojnu industriju u poređenju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, podseća sagovornica i dodaje da je za našu zemlju važna proizvodnja oružja i isporuka Ukrajini.

"Predsednik Zelenski je baš to naglašavo. Sa druge strane, u samoj deklaraciji govori se o hibridnom ratu, o lažnim vestima, o dezinformacijama. Samo nema imena Rusije. Rusija je tu, ali bez imena", naglašava.

Na poteze Srbije, predsednik Rusije Vladimir Putin, navodi, sigurno gleda sa odobrenjem.

"Srbija brani Rusiju na skupu koji je posvećen podršci Ukrajini. To je karakteristika za politiku Srbije, ne samo za spoljnu nego i unutrašnju - da je teško 'uhvatiti' šta se ustvari hoće jer su signali da se ide i levo i desno", navodi Minić.

Prema njenim rečima, i Zapad i Rusija nemaju puno poverenja u vlasti u Srbiji.

"Gomilaju se razne stvari koje su rađene u Srbiji. Sada se može videti i oko Rezulucije EP vezane za naše izbore da to permanentno vređane evropskih državnika, da se to toliko nakupilo da je onda to prosto eksplodiralo u nekom zajedničkom stavu čitavog Evropskog parlamenta i da se otišlo predaleko. Mislim da u Rusiji gospodinu Vučiću ne veruju, ali mislim da se on jako plaši Rusije i ono što je strašno što se naša lojlanost potvrđuje time što se hapse ruski opozicionari. Jedan od njih je sada na robiji i ima vrlo slične probleme kao Navaljni i upitana je njegova budućnost. On je bio u Beogradu. Gospodin Vulin je denuncirao ono što je on razgovarao sa drugim opozicionarima", smatra Minić.

Ona je navela, da stalno plaćaju cenu Rusi koji su u Srbiju došli da se sklone od rata, a pogotovu oni koji su antiratno orijentisani.

"Takođe, ugoženi su naši ljudi koji se u tom pogledu eksponiraju i taj dogovor o zajendičkoj borbi protiv Obojene revolucije sa Rusima se skupo plaća i u Srbiji", objašnjava Minić.

"Izveštaj ODIHR potvrdio nalaze iz Rezolucije EP"

Govoreći o izveštaju ODIHR o izborima 17. decembra i različitom čitanju od strane vlasti i opozicije, Minić smatra da je najvažnije to što sada postoji mogućnost da svi građani Srbije pročitaju izveštaj.

"Izveštaj je objavljen kao i Rezolucija EP. Građani imaju mogućnost da sami pročitaju šta u tim izveštajima piše. (...) Dobro je da su građani mnogo toga saznali. Mi smo se svi kroz ovo što se dešavalo u vezi sa izborima ustvari edukovali. To je dobra strana ovoga svega što se desilo. Ko je znao pre za ODIHR? Znao je mali krug stručnih ljudi, a sada svi znaju. Izveštaj ODIHR-a je potvrdio sve što piše u Rezoluciji EP. Tu nema nikakve razilke, samo su neka poentiranja bila manje izražena u odnosu na Rezoluciju. Ali je sve tu. Jedino što se traži - istraga svih manipulacija, iznuda, prinuda,  plaćanja i lažnih glasača, traži se da se istraga sporovede u zemlji", objašnjava Minić.

Ona podseća da ODIHR nije politička organizacija i da ne može da traži međunarodnu istragu.

"Postoji jedna formulacija da ako nema vremana da se to sve provede, da se malo odlože ovi lokalni izbori kako bi se pročistili izborni spiskovi, kako bi se razne radnje preduzele i kako bi na kraju snosili odgovornost oni koji su to radili", naglašava.

Kako navodi, ovakva situacija podrazumeva jedan dijalog vlasti i opozicije kojeg nema i to je loše jer vlast ne ukazuje da je spremana da bilo šta promene.
"Moramo da sačekamo da li će reagovati Evropska komisja i Evropski Savet na ono što od njih traži Evropski parlament, a to je da se zaoštre mere prema Srbiji", smatra.

Kako navodi, mere su i u vezi sa procesom pristupanja Srbije u Evropskoj uniji.

"Mi u tom procesu stojimo, nema napretka, ima nazatka, ali koristimo fondove. U Rezoluciji piše preporuka da se Srbiji obusatve sredsrtva Evropske unije koja su za Srbiju važna. (...) Ovo nije izazov samo za Srbiju nego i za evropske institucije jer ovakve stvari se onda mogu rasprostraniti po čitavom regionu, a onda ništa od proširenja", zaključuje.