Jevrejska opština Novi Sad obeležila 78. godišnjicu deportacije Jevreja u logore

Đurić je ocenio da je čudovišna politika okupatora tokom Drugog svetskog rata dovela novosadsku jevrejsku zajednicu na ivicu biološkog opstanka, saopštila je gradska služba za informisanje.

"Danas stojimo s njihovim potomcima, s kojima se zajedno sećamo naših rođaka, komšija i sugrađana, koji su samo zato što su bili Jevreji, deportovani u nacističke logore smrti. Sećanje na žrtve nacizma i opasnosti koja ova idelologija donosi, moramo naglašavati svakoj generaciji koja stasava kako se ovakvi i slični zločini nikada ne bi ponovili", poručio je Đurić.

Predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Mirko Štark rekao je da je tog 26. aprila 1944. godine 1.900 Jevreja, uglavnom žena, dece i starijih ljudi iz novosadske Sinagoge odvedeno u smrt.

"Putovali su dva meseca da bi stigli u najstrašniji logor uništenja, Aušvic – Birkenau. Otprilike njih 300 se vratilo i oni čine jezgro današnje Jevrejske opštine Novi Sad. Uprkos očajničkim pokušajima fašista da potpuno unište sve Jevreje, nisu uspeli u tome. Mi smo danas ovde i ponosno čuvamo naše običaje, tradiciju i uspomenu na naše tragično preminule sunarodnike", naglasio je Štark.

Komemoraciji je prisustvovao devedesetpetogodišnji Novosađanin Pavle Кatić, koji je preživeo nekoliko logora i koji je svedočio o surovim iskustvima pripadnika jevrejske nacionalne zajednice u Drugom svetskom ratu.

Tokom Drugog svetskog rata populacija od nekoliko hiljada novosadskih Jevreja skoro je nestala.

U januarskoj raciji 1942. godine, fašisti su ubili preko 800 Jevreja. Pored toga, tokom celog rata oni su deportovani i ubijani, a u proleće 1944. godine preživeli su prebačeni u koncentracione logore.

Na kraju Drugog svetskog rata u Novom Sadu je ostalo samo dvadeset Jevreja, a u narednim mesecima vratilo se još nekoliko stotina njih koji su rat proveli u partizanima, izbeglištvu ili u logorima širom Evrope.

Nakon rata, veliki broj preživelih se iselio u Izrael.