Jovanović: U celoj Srbiji se donose planovi bez javne rasprave i mišljenja građana - sve nas košta višestruko

"Niš je veliko čvorište, gde Koridor 10 ide jednim pravcem prema Bugarskoj, drugim prema Grčkoj. Tu se ukršta više desetina linija međunarodnih, putničkih, tranzitnih, teretnih. I obilaznica bi omogućila da se makar teretni i tranzitni saobraćaj izmeste iz centra grada, što je jako važno. Ali očigledno je problem nastao u realizaciji te ideje, i vraćamo se opet na suštinski problem: donose se planovi bez javne rasprave, bez konsultovanja građana, i ispostavilo se da, zapravo, obilaznica ne obilazi, već deli nekoliko naselja u niškoj opštini Pantelej. I ljudi su s pravom ogorčeni i traže od svoje države da uradi trasu obilaznice tako da im se jednostavno život ne zagorča", ocenjuje Jovanović.

Ističe da je poslednjih godina u Srbiji ovakav način postupanja pravilo, ne izuzetak.

"Mi u Beogradu imamo opasne materije koje se ne prevoze obilaznicom, već tunelom Vračar kroz centar grada. Šta se sve dešava unutar Srbije, prosto ne smem ni da navodim kakvih sve ima grozota. Tako da, nažalost, ovo što vidimo mene ne iznenađuje, ali moramo učiniti napor da učinimo da građani budu deo procesa donošenja odluka, a ne da se uvek stavljaju pred svršen čin. I to se dešava u Nišu, to se dešava u Beogradu, to se dešava u Kragujevcu. Imamo problem sa eksproprijacijom i za tunel u Beogradu, kod Ekonomskog fakulteta. Zaista, tačno je da govorimo najčešće o Beogradu, ali su ovi problemi svuda u Srbiji isti. I očigledno ne postoji dovoljno koncentracije volje, pa ni uvažavanja građana da se drugačije radi", navodi Jovanović.

Dodaje da se zato sve radi iz više puta, kao i da svaki sledeći plan mnogo više košta, jer treba dati ponovo ogroman budžet na projektovanje.

"Ukoliko se menja trasa, treba raditi sve ispočetka. Vreme košta, životni rok svih nas je ograničen. Zato se mi često bunimo kada se kasni sa nekim radovima, zato što nećemo živeti večno. Vreme je resurs. Ali i to je dokaz da se prosto ne poštuje dignitet i život čoveka, i ovakvim stvarima, i kašnjenjima, i svim drugim o čemu govorimo", zaključuje.

Sednica Skupštine Beograda - velika pobeda javnosti

O današnjoj sednici Skupštine Beograda, na kojoj je trebalo da se raspravlja i o sistemu bezbednosti u glavnom gradu, koji bi bio poveren javno-privatnom partnerstvu, a koji je naposletku skinut sa dnevnog reda, Jovanović kaže da mu se čini da je ta sednica velika pobeda javnosti, pre svega stručne, jer je, kako ukazuje, "uvaženo ono što smo govorili od početka, a to je da ovo javno-privatno partnerstvo u bezbednosti nema pravni, zakonski osnov".

"Ne može grad Beograd, koji nema nadležnosti u bezbednosti, u javnom redu i miru, nadležnost koju nema da prebaci na privatnu firmu ili privatne firme. Tako da je i Komisija republička za javno-privatna partnerstva, neverovatno, ali identično konstatovala da nema zakonskog osnova i nema jasne ekonomske računice. I ja mislim da je ovim skidanjem ovog predloga sa sednice učinjena velika usluga, ne samo Beograđanima, već i tim nekim firmama koje bi se javile, jer bi svi bili u prekršaju zbog jednog političkog avanturiste (gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića), koji je juče održao konferenciju za štampu, kojom sam se ja zaista zgrozio, gde je gradonačelnik rekao da nije ni čitao do kraja dokument javno-privatnog partnerstva", navodi Jovanović.

Rekao je i da je Šapić predlog poslao odbornicima sedam dana pre usvajanja na sednici.

"Znači, nije bilo javne rasprave, nije bilo debate, nije bilo izjašnjavanja stručnjaka", ukazuje.

Na pitanje da li je skidanjem sa dnevnog reda na ovo pitanje stavljena tačka, Jovanović misli da je "stavljena tačka na ovakvu vrstu diletantizma, i veruje da će se pitanje bezbednosti vratiti".

"I ja bih voleo da se pitanje bezbednosti vrati u gradsku skupštinu. Ja sam kao odbornik 2018. i 2019. ispred odborničke grupe, zajedno sa jednim kolegom, predložio da Skupština Beograda raspravlja o bezbednosti, to je bilo vreme divljanja klana Veljka Belivuka, i tada smo tražili video nadzor pod kontrolom MUP-a, u realnom vremenu, školskog policajca, saradnju grada Beograda i MUP-a. Znate šta je bilo tada? Vladajuća većina, plus odbornička grupa pod imenom Aleksandar Šapić, taj je predlog odbila", priseća se Jovanović.

Projekat javno-privatnog partnerstva u bezbednosti koštao bi u 10-godišnjem periodu budžet grada Beograda 796 miliona evra, a privatnik bi navodno preuzeo na sebe troškove podizanja infrastrukture, nabavljanja najnovijih sistema nadzora i komunikacija.

Upitan u kakvom je stanju budžet Beograda u ovom trenutku i da li mu je potreban takav trošak, Jovanović poručuje "da je sve idealno u Beogradu i da je ovo napravljeno kako valja, ja bih čak rekao da za maksimalnu bezbednost vredi dati 50-60 miliona evra godišnje".

"Međutim, na ovakav način, nezakonit, bez kontrole MUP-a, bez podele nadležnosti, bez zakonskog osnova, to bi bila katastrofa. A takođe, u ovoj situaciji bi to bilo nemoguće, i ne bi se ni sprovelo u realnosti, upravo zbog stanja u budžetu, koji je pod nadzorom MMF, zato što grad Beograd nema para, bukvalno, ni za jednu investiciju, ni za jednu veću nabavku", ukazuje.

Podseća da pre neki dan na otvaranju ponuda za kupovinu 60 novih trolejbusa GSP-u nijedna valdina ponuda nije stigla, jer grad nije obezbedio garanciju.

"Lizing kuće ne veruju da će im GSP plaćati mesečne rate dok traje taj ugovor, bez garancija ili grada ili države. I u GSP-u niko nije doneo garancije iz grada, zato što ili sabotiraju GSP ili, što ja više verujem, grad zaista nema para. U međuvremenu, takođe je obustavljena nabavka za 83 tramvaja, koja je inače bila sprovedena. Znate zbog čega? Grad nije imao para da uplati avans. E, to je politika Aleksandra Šapića. Da, i to je stanje u budžetu gradske uprave Beograda", ocenjuje Jovanović.

Tender za Kalenić pijacu - to nije ključna investicija u Beogradu

Osvrnuvši se i na danas pristiglu vest da je poništen tender za rekonstrukciju Kalenić pijace, podseća da bi to bila najskuplja rekonstrukcija jedne gradske pijace u Evropi, koja je trebalo da košta 24 miliona evra.

"Zaista je neverovatno da se za rekonstrukciju jedne pijace daje 24 miliona evra, i to firmi koja je miljenik gradske vlasti. To je firma Jadran d.o.o. I tu se vraćamo na ono pitanje korupcije, i dokle ćemo ovaj jadni budžet i mi Beograđani moći da izdržimo tu korupciju i taj javašluk. Tako da je ovaj postupak obustavljen. Ako ima pameti, ići će se u neki novi, sa mnogo manjom cifrom. U krajnjoj ruci, ja mislim da ni rekonstrukcija te pijace nije ključna investicija u Beogradu", smatra.

Zaključuje "da nema injekcija iz republičke vlade, Beograd bi danas bio u 19. veku".