Joveva o Srbiji: EP o problemima govori bez ulepšavanja, stvari nazivamo pravim imenom

Iako je Evropski parlament u sredu usvojio jednu od oštrijih Rezolucija o Srbiji na osnovu izveštaja Tonina Picule, na samoj diskusiji se osim kritika evroparlamentaraca mogao se čuti i dosta blaži komentar komesarke za proširenje EU Marte Kos koja je još pozvala srpske vlasti da postupaju u skladu sa izjavama zvaničnika i još jednom preporučila otvaranje Klastera 3.

Komentarišući diskrepanciju između Evropske komisije i EP u odnosu prema Srbiji, Joveva za Danas ističe da razlika nažalost postoji i da je više nego očigledna.

„Dok bi neki u Briselu još uvek da pre otvaraju klastere nego oči pred onim što se u Srbiji dešava već gotovo dve godine, da ne kažem i duže, EP o tim problemima ipak govori dosledno i bez ulepšavanja. Mi stvari nazivamo pravim imenom“, kaže ona.

Joveva napominje da problemi sa vladavinom prava, slobodom medija, izbornim uslovima ili funkcionisanjem institucija nisu nastali juče, niti su ikoga iznenadili.

„Na njih upozoravamo godinama kroz naše izveštaje, odnosno, da budem precizna, kroz izveštaje o nedostatku istog“, kaže Joveva.

Zbog toga, dodaje, iskreno žali što građanima i građankama Srbije iz različitih adresa u Briselu stižu različite poruke.

„Takva nedoslednost ne pomaže ni Srbiji ni Evropskoj uniji. Naprotiv, ona stvara konfuziju i dodatno narušava poverenje građana u evropski projekat“, ističe Joveva.

Doslednost u principima

Tu nedoslednost ona vidi i kao razlog da EP ostane dosledan sopstvenim principima.

„To i radimo, bar u ovom slučaju. Moram jasno još da napomenem da govoriti o činjenicama nije izraz neprijateljstva prema Srbiji. Naprotiv. To je jedini način da Evropska unija sačuva sopstveni kredibilitet. U tom smislu, rekla bih da Evropski parlament danas čuva obraz Evropske unije. Drago mi je što su nam se u tome ovog puta pridružile i pojedine države članice“, pojašnjava sagovornica Danasa.

Na pitanje da li je EU u ovom trenutku „bitnije“ da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU, pre nego da popravi stanje na unutrašnjem planu, Joveva napominje da svaka suverena država ima pravo da vodi svoju spoljnu politiku i sama odlučuje sa kim će sarađivati i na kojim događajima će učestvovati.

„Međutim, svaka takva odluka nosi određenu političku i vrednosnu poruku i zato se potezi Srbije koja teži ka članstvu u Evropskoj uniji svakako posmatraju i u Briselu. I da, članstvo u Evropskoj uniji nije samo pitanje tehničkog ispunjavanja kriterijuma, već i postepenog usklađivanja sa zajedničkim vrednostima i spoljnom i bezbednosnom politikom Unije“, kaže ona.

Zbog toga se, dodaje, u Briselu pažljivo posmatraju potezi poput odlaska na vojnu paradu u Moskvu, prisustva inauguraciji Nikolasa Madura ili drugih odluka koje odudaraju od zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

„Ali ajde, da ne bude da samo kritikujem, prate se i pozitivni signali, poput održavanja konferencije predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u Beogradu ovih dana, kao i poruka koje su sa tog skupa upućene“, napominje Joveva.

Ipak, naglašava da je važno reći i da usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije ne može biti zamena za reforme u oblasti vladavine prava, demokratije, slobode medija ili funkcionisanja institucija.

„Evropski put nije švedski sto sa kojeg se bira ono što nekome odgovara. On podrazumeva prihvatanje celog paketa vrednosti, pravila i obaveza. Ali isto važi i za Evropsku uniju! Ni ona ne može od sopstvenih pravila da bira samo ono što joj u datom trenutku geopolitički odgovara. Tačno je da će pojedine države članice različito vrednovati pojedina pitanja; baltičke zemlje će, razumljivo, više insistirati na spoljnopolitičkom usklađivanju, dok će druge, poput Holandije, veći akcenat staviti na vladavinu prava i demokratske standarde. Ali upravo zato nijedna oblast ne može nadoknaditi izostanak napretka u nekoj drugoj“, navodi Joveva.