"U našoj nevladinoj organizaciji smo imali slučajeve gde je sve krenulo jednim lajkom na društvenoj mreži, a završeno je brutalnim silovanjem", rekao je u Novom danu Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, komentarišući rezultate istraživanja o rizičnom onlajn ponašanju dece.
Pročitajte još:
„Jako je mali put od jednog lajka do fizičkog kontakta, pretnje, ucene pa i suicida“, istakao je Jurić u Novom danu.
Rezultati prvog sistemskog istraživanja o rizičnom onlajn ponašanju dece u našoj zemlji pokazuju da je čak 27,5 odsto ispitanika primilo seksualni sadržaj od neznanaca, dok je 24 odsto primilo takav sadržaj od osoba koje poznaju. Istraživanje je sprovedeno među 3.000 mladih, uzrasta 15 i 17 godina, iz 40 škola širom Srbije.
Koordinatorka istraživanja Jovana Škorić za N1 je objasnila da mladi u većoj meri te sadržaje dobijaju od svojih vršnjaka, a mnogo njih i sami šalju takve sadržaje.
“Svoje sadržaje je slalo 23 odsto ispitanika zbog toga što ih je druga osoba ucenjivala. Oko 20 odsto je slalo na nagovor druge osobe. Samo polovina svojevoljno šalje svoje seksualne materijale i sadržaje“, istakla je Škorić.
Istraživanje je pokazalo i to da se nasilje češće vrši nad devojčicama i devojkama, posebno kada se radi o zlostavljanju i uznemiravanju na internetu.
Ipak, dečaci su ti koji više šalju svoje eksplicitne fotografije i na taj način vrše nasilje ili neku vrstu uznemiravanja u digitalnom prostoru.
Govoreći o tome zašto deca kriju ovakve stvari od roditelja i njima se poslednjima obraćaju, Jurić kaže da je više razloga, a među njima su loši odnosi u porodici, ali i stav da time štite svoje roditelje.
„Poražavajući je podatak da su roditelji na petom mestu kojima se deca obraćaju kada imaju problem i kada žele nekome da se povere. Ispred roditela su i rodbina i policija, to znači da su odnosi poremećeni“, kazao je gost Novog dana.
On navodi i činjenicu da roditelji često kritikuju decu da su preterala s korišćenjem mobilnih telefona i društvenih mreža, zbog čega deca razgovor o problemu dožviljavaju kao priznanje vlastite greške.
„To ide iz dana u dan, i ako se desi neki problem, dete shvata da je bilo pod pritiskom i ako mu kažem to će biti potvrda da sam grešio. I kada žele da kažu zbog te loše komunikacije misle da je bolje da prećute i sami pokušaju da reše sami problem“, objašnjava Jurić.
Napominje da roditelji ne znaju kakve su potrebe mladih u današnje vreme, a da je veliki broj njih ostao van online okruženje i taj svet ne poznaje niti ga smatra dovoljno važnim.
„Tek ova generacija srednjoškolaca i osnovaca kada postanu roditelji imaće svest šta je onlajn okruženje, koje su koristi i opasnosti koje nosi“, dodao je Jurić.
Koordinatorka istraživanja napominje da neki roditelji misle da je nadzor i kontrola jedini vid praćenja šta dete radi na internetu, a da to može da ode u drugu krajnost.
„Hoćemo da nam deca veruju sa 15 godina, a pre toga nismo kreirali tu klimu poverenja. Treba senzibilisati i nastavnike, videli smo da se veliki broj učenika požali i školi“, kazala je Škorić.
Upitani kako je došlo do toga da se eksplicitni sadržaji dele među adolescentima, Jurić odgovara da je to model ponašanja i želja da se privuče pažnja, ali na pogrešan način.
Škorić ističe da veliki broj mladih smatra da je osoba koja je nekome poslala svoj eksplicinti sadržaj sama kriva ukoliko se on našao na internetu.
„Ne percipiraju osobu koja čini nasilje kao nekog ko je odgovoran za nasilje, već osoba koja je poslala svoj lični sadržaj je kriva za to. To je pitanje i empatije, kako oni gledaju na te stvari. Očigledno imaju neke pogrešne, iskrivljene vrednosti kada je u pitanju digitalno nasilje“, kazala je gošća Novog dana.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!