„Kad bismo slušali političare, mislili bismo da ulazimo u rat“: Kakvi su zaista odnosi Srba i Hrvata

Vesti 18. maj 202414:16 97 komentara
Jessica Gow / TT / TT News Agency / AFP/REUTERS/Leonhard Foeger

Maksimalnih 12 poena srpska predstavnica Teya Dora na Pesmi Evrovizije dobila je od publike iz samo jedne države - Hrvatske. Hrvatska je takođe od srpske publike, ali i žirija, dobila maksimalan broj bodova. Srpska predstavnica i Marko Purišić, Baby Lasagna, koji je predstavljao Hrvatsku na Eurosongu bodrili su jedno drugo tokom takmičenja, a muzičar je, pokušavajući da objasni novinaru u Malmeu njihov odnos rekao: "To je balkanska stvar, ne znam da li ćete razumeti".

Na ovogodišnjoj Evroviziji svedočili smo zdravom komšijskom odnosu, koji se ogledao u predstavnicima dveju zemalja. Pored bodrenja, bilo je zagrljaja i poklona. Baby Lasagna poklonio je Teya Dori buket cveća za rođendan. Ipak, kada bismo slušali političare, slika bi bila nešto drugačija.

Profesor Hrvoje Klasić, sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, kaže za N1 da se odnosi između građana u Hrvatskoj i Srbiji znatno razikuju od onoga što od političara možemo da čujemo u javnosti.

Pročitajte još:

„Godinama tvrdim da se odnosi između naroda, odnosno građana dveju zemalja znatno razlikuju od onoga što pričaju političari. Kada bismo slušali njih, imali bismo utisak kao da smo do juče ratovali, ili kao da ćemo sutra ući u rat“, kaže za N1 profesor Klasić.

Kako navodi, veruje da će ti odnosi biti sve bolji, posebno posmatrajući svoje studente.

„Mislim da će ti odnosi biti sve bolji i bolji. Mladi ljudi, moji studenti, drugačije gledaju na to, idu na koncerte srpskih pevača, i njima je to sasvim normalno, isto kao što Srbi dođu na Jadran i bude im super. Moji studenti su rođeni 2004. ili 2005. godine, daleko su iza njih ratovi devedesetih, i oni imaju osećaj, baš kao i ja, kada odu u Srbiju ili BiH, kao da nisu otišli u inostranstvo. Gledaju srpske filmove, dok mladi iz Srbije dolaze u Hrvatsku na koncerte, i to je dobro“, navodi sagovornik portala N1.

hrvoje klasić
N1

Profesor kaže i da mu je nezamislivo da danas čuje kako neko nije dobio posao u Hrvatskoj jer je Srbin.

„Godinama nisam čuo za tako nešto“, dodaje Klasić koji navodi podatak da oko 30.000 Srba dolazi u Hrvatsku da radi, između ostalog i jer znaju jezik.

A kako to rade političari: „Dok je živ“ neće u Hrvatsku na more

A Srbi Hrvatsku vide i kao destinaciju na kojoj bi da letuju, ne samo da rade. S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa tim se nije slagao. Podsetimo, Vučić je u intervjuu za Prvu televiziju 2022. godine rekao da više desetina hiljada ljudi iz Srbije svake godine letuje u Hrvatskoj, a da je njegov lični stav da on, „dok je živ“, neće tamo ići na more.

„Oni (građani) koji već letuju tamo su time iskazali svoj stav o svemu, moj stav je da ja tamo ne bih letovao i to je u redu, svako ima svoje mišljenje, i to je suština demokratskog društva“, rekao je Vučić.

Hrvatska vlada bez predstavnika SDSS

U novoj hrvatskoj vladi prvi put posle više godina neće biti predstavnika Srba, odnosno Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca, što je bio uslov Domovinskog pokreta. Podsetimo, da bi se održao na vlasti, premijer Hrvatske Andrej Plenković pristao je na uslov Domovinskog pokreta, kako su preneli mediji.

Lider SDSS-a Milorad Pupovac izjavio je ranije za zagrebački N1 da ta stranka nije želela da sedi u istoj vladi sa desničarskim Domovinskim pokretom, kao i da neće dati potpise mandataru Andreju Plenkoviću za formiranje nove vlade.

Pročitajte još:

Analitičari upozoravaju da će nova vlada Hrvatske biti najviše desnija od nastanka te države, dok Milorad Pupovac procenjuje da je ovaj pokret dobio izbore na „antisrpskoj kampanji“.

„Ovako je taj most na hrvatskoj strani ostao bez jednog značajnoj uporišta, a to je učestvovanje Srba u toj vladi. I sa druge strane, taj most je, na neki način, pod opasnošću zbog toga što u toj vladi učestvuje jedna ekstremno desna stranka za koju ćirilično pismo, obrazovanje na ćirilici i srpskom jeziku, za koje politički predstavnici Srba u Hrvatskoj nisu dobrodošli — ne samo u vladi, nego praktično i u osnovnim pravima građanstva“, izjavio je Milorad Pupovac za Blic.

Saradnja SSDS-a nastaviće se, rekao je, u Hrvatskom saboru, koji je konstituisan u četvrtak.

„Glas Srba će se sasvim sigurno čuti, i to zahvaljujući delovanju kruga poslanika Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom saboru“, rekao je Pupovac.

„Za Srbe se ništa neće promeniti“

O formiranju nove vlade u Hrvatskoj, u kojoj neće biti predstavnika Srba, Vučić je rekao da ne zna da li će se saradnja sa Srbima nastaviti, ali je istakao da niko iz Evrope ni na to nije hteo da reaguje.

Profesor Hrvoje Klasić, ističe pak, da to neće uticati na Srbe koji žive u Hrvatskoj.

„Za Srbe se ništa neće promeniti. Koristi od toga da budu u vladi mogu da imaju samo njihovi predstavnici. Srbima koji žive u Hrvatskoj neće biti ni bolje, ni gore, bez obzira na to da li su Srbi u vladi“, poručuje naš sagovornik.

Vratimo se na Evroviziju

Podsećanja radi, Hrvatska je Srbiji dala 12 poena i davne 2004. godine kada nas je predstavljao Željko Joksimović sa pesmom Lane moje. Joksimoviću su Hrvati dodeli maksimalan broj poena i kada je nastupao sa numerom Nije ljubav stvar, 2012.

Hrvatska je Srbiji i Crnoj Gori dala 12 poena i 2005. godine, dok je srpska publika susedu dala 10 poena. Srbija nije učestvovala 2006, ali je imala pravo glasa i Hrvatskoj dala 10 poena, dok smo 12 bodova dodeli Bosni i Hercegovini. Maksimalan broj poena dobila je Srbija i kada je za našu zemlju nastupala Marija Šerifović – 2007. godine.

I na takmičenjima za Pesmu Evrovizije koja su usledila narednih godina, taj niz se nastavio. Sanja Ilić i Balkanika, koji su predstavljali Srbiju 2018. godine, takođe su od hrvatske publike dobili 12 poena. Hrvatska je maksimalan broj bodova dala i Konstrakti, koja se takmičila 2022. godine.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare