Kad komšija dobije građevinsku dozvolu da vam zazida prozore: Dečje sobe u mraku zbog nadogradnje

Vlasnik objekta u Kosančićevoj ulici 16b u Požarevcu dobio je sve neophodne dozvole (lokacijske uslove, građevinsku dozvolu i prijavu radova) da na postojećoj prizemnoj kući sa potkrovljem podigne još dva sprata, iako time ugrožava komšije iz susedne zgrade. 

Zbog toga što mu je "voda došla do grla", odnosno komšijski zid do prozora dečjih soba, vlasnik stana u Kosančićevoj 14 obratio se 9. septembra nadležnim ustanovama - građevinskoj inspekciji i Odeljenju za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave Grada Požarevca, sa hitnim zahtevima da se građevinska dozvola poništi, a radovi zaustave dok se postupak ne završi. 

Od građevinske inspekcije je dobio odgovor da su 18. septembra izašli na teren i utvrdili da komšija radove izvodi po važećoj građevinskoj dozvoli. Od Odeljenja za urbanizam je 30. septembra stigao odgovor da su njegov zahtev za poništavanje građevinske dozvole prosledili Ministarstvu građevinarstva na odlučivanje, ali tek 24. septembra, dve nedelje pošto im je upućen.

Iz iste službe mu je istovremeno odbijen zahtev da ostvari uvid u sve spise predmeta dok ne dokaže da je stranka u postupku i uputili ga na CEOP. 

U međuvremenu se čitalac i gledalac N1 obratio i komšiji sa opomenom da obustavi radove dok traje postupak. Odgovor koji je dobio je dolazak majstora koji su brže-bolje prošle subote podigli bočni zid i dečje sobe ostavili u mraku. 

"Klasičan primer nefunkcionisanja institucija"

Zbog svega navedenog, naš sagovornik veruje da institucije odugovlače kako bi investitor na susednoj parceli mogao da dovrši radove, što komplikuje svako dalje rešavanje problema. 

"U pitanju je klasičan primer nefunkcionisanja institucija i nemoć građanina da svoj problem rešava pravnim putem. Institucije očigledno reaguju samo na urgencije sa vrha i po njihovom nalogu, a nisu zainteresovane za sudbinu običnih građana i običnih porodica", rekao je ovaj Požarevljanin (ime i prezime poznato redakciji) u razgovoru za portal N1.

On ističe da se on i njegova porodica osećaju nemoćno, jer su preduzeli sve pravne korake preko advokata, a institucije ćute.

"Tu dolazimo do ključnog problema nefunkcionisanja institucija. Meni je, kao građaninu, potrebna pravovremena i adekvatna zaštita od strane institucija pre nego što mi se izgradnjom zida ne načini nepopravljiva šteta", kazao je sagovornik N1.

Portal N1 se obratio i Odeljenju za urbanizam i građevinske poslove Grada Požarevca s pitanjem po kom osnovu je izdata građevinska dozvola za nadogradnju spornog objekta, iako će time biti zazidani prozori na susednoj zgradi. Odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Ko je i kako dozvolio da dve zgrade budu sagrađene na manje od pola metra

Plan detaljne regulacije (PDR) za Blok Sinđelićeve i Jug Bogdanove ulice u Požarevcu, u kojem se nalazi i ulica našeg sagovornika, donet je 2012. godine i predviđa da minimalna razdaljina između dva objekta na susednim parcelama mora da bude četiri metra. Međutim, u istom PDR-u se navodi da za već izgrađene objekte važe postojeća rastojanja. 

Sagovornik N1 kaže da je stan kupio 2020. godine u tek završenoj, legalno podignutoj i uknjiženoj zgradi, iako je prvobitni investitor gradnju počeo još oko 2010. godine.

Međutim, firma koja je započela projekat je otišla u stečaj, a posao je posle više godina preuzeo drugi investitor, koji ga je i završio. Prema podacima iz CEOP-a, vidi se da je stambena zgrada legalizovana tek 2020. godine na osnovu Zakona o ozakonjenju, a zahtev je podnet godinu dana ranije.

U vreme kada je naš sagovornik kupovao stan, na komšijskom placu je već bila sagrađena i prizemna kuća s potkrovljem. 

Oba objekta nalaze se uz ivicu parcela, tako da je rastojanje između njih manje od pola metra. M.B. kaže da je nezvanično saznao da su vlasnici dve parcele svojevremeno jedan drugom dali saglasnost da grade uz samu među, s tim što je međusobnim sporazumom bilo definisano da kuća u Kosančićevoj 16b može da ima maksimalno prizemlje i potkrovlje.

S druge strane, investitor je na bočnoj strani zgrade, koja gleda u susedno dvorište, napravio usek u obliku ćiriličnog slova "p" u koji su smešteni prozori koji gledaju jedan ka drugom, umesto u komšijsko dvorište. U tom useku, koji predstavlja svojevrsni trostrani svetlarnik, smešteni su prozori dečjih soba našeg sagovornika.

Podizanjem zida komšija je zatvorio i četvrtu stranu useka, zbog čega je napravljen "bunar", kroz koji svetlost dolazi samo odozgo.

Uvidom u CEOP vidi se da je prvi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za nadogradnju odbijen u oktobru 2025. godine, a kao jedan od razloga navedeno je upravo to što je "na osnovu uvida u Idejno rešenje (IDR) uočeno da građevinska linija na predmetnoj parceli 1204/2 K.O. Požarevac nije jasno definisana, ni u grafičkom ni u tekstualnom delu dokumentacije, pa je neophodno preciznije odrediti građevinsku liniju u skladu sa važećim planskim dokumentom".

Međutim, samo dan kasnije, podnet je novi zahtev u kojem se navodi da se zadržava građevinska linija prema parceli na kojoj je stambena zgrada, bez navođenja udaljensti od granice parcele. Ovaj zahtev je usvojen, a potom je za manje od 10 dana dobijena i građevinska dozvola.

Prema rečima pravnika kojeg je portal N1 konsultovao, ovakva saglasnost danas ne bi "prošla" i bila bi ništava, jer su planski dokumenti i propisi iznad volje pojedinaca i nadležni organ bi odbio zahtev za izdavanje građevinske dozvole, iako je komšija dao saglasnost da objekat može da se približi granici parcele više nego što je dozvoljeno.

Gradnja na manjoj udaljenosti nego što je propisana, može biti odobrena samo ako konkretni PDR predviđa sporazum vlasnika susednih parcela, ili ako je moguća gradnja u nizu, odnosno ako omogućava gradnju u nizu, odnosno lepljenje jedne zgrade za drugu. Međutim, tada se nadležnima zajedno obraćaju investitori oba objekta.

"Nastaviću pravnu borbu"

Ipak, sagovornik N1 od pravne borbe ne odustaje i dodaje da postoje ozbiljne indicije da je u pitanju kršenje propisa.

Kaže da mu je neverovatno da je moguće legalno dobiti dozvolu za gradnju kojom se na takav način narušava funkcionalnost susednog stana i umanjuje vrednost imovine trećih lica.

"Zazidavaju se dečje sobe, to su sobe u kojima deca rade domaći i provode vreme. Njihove sobe će, nakon izgradnje zida, biti u polumraku", istakao je ovaj Požarevljanin.

Slučaj kao u Kneza Miloša u Beogradu

Ovaj slučaj iz Požarevca u velikoj meri podseća na situaciju koja se 2025. godine desila u Beogradu, u Ulici kneza Miloša. Naime, investitor je dobio građevinsku dozvolu da izgradi šestospratnicu na broju 42, iako bi to značilo da će biti zazidani svi prozori na bočnoj strani zgrade u broju 44, kao i prozori i terase zgrade u Vojvode Milenka 13.

Stanari su se mesecima borili institucionalnim i vaninstitucionalnim putem, organizovali proteste i blokade gradilišta i na kraju odneli pobedu. 

Prvo je u februaru ove godine poništen urbanistički projekat za izgradnju višespratnice na toj adresi, koji je i bio osnov za izdavanje građevinske dozvole. Osnov za ukidanje projekta je bilo to što je republička urbanistička inspekcija uočila značajna neslaganja faktičkog stanja na terenu i stanja prikazanog u samom urbanističkom projektu. Potom je u aprilu usledilo i poništavanje građevinske dozvole.

Specifičnost ovog slučaja je što je kod njega više stvari bilo sporno.

Naime, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda je izdao lokacijske uslove na osnovu urbanističkog projekta da bi Ministarstvo građevinarstva preuzelo nadležnost za izdavanje građevinske dozvole, iako za to nije bilo nadležno. "Ministar za javna ulaganja Darko Glišić je potpisao spornu građevinsku dozvolu" na osnovu protivzakonitog urbanističkog projekta, a "odgovornost za nastalu štetu prebacio na investitora, projektanta i vršioca tehničke kontrole", ukazala je tada nezavisna odbornica u Skupštini opštine Savski venac Sanja Solarević.