Kad otac stane uz vođu, a ne uz sina: Politika unela razdor u porodice u Srbiji

Svedočenje članova porodica razorenih politikom nisu samo porodični poraz, već poraz svakoga od nas, čitavog društva, poraz politike, kakva god ona bila i kakve god predstavljala. Zašto se zbog različitih stavova očevi i majke odriču dece, deca se distanciraju od roditelja, a braća i sestre ne govore? I ko u toj dvosmernoj ulici netrpeljivosti mora da popusti ili propusti drugoga? Da li je to moguće u podeljenom društvu, zatrovanom propagandom?

Digitalna umetnica Tea Jagodić, koja se bavi društveno angažovanom umetnošću, kaže da se u prvim danima nakon pada nadstrešnice video ogroman jaz između protivljenja režimu i opravdavanja režima.

"Napravila sam komentar i stvorila su se odmah dva ekstremna tabora - nema sredine", rekla je.

Kako dodaje, mnogi su joj se ljudi javili - ne javno, već u porukama, jer žele da ostanu anonimni i sramota ih je.

"Krenula je lavina ličnih iskustava i otišlo je toliko predaleko da sam odlučila da to mora da bude objava koja tu trajno stoji, jer je ovo problem za koji stvarno nismo znali da je ovoliki i da se ovoliko nešto dešava. Javilo mi se više od 150 ljudi. Svi su pojedinačno mislili da su jedini u ovoj situaciji, bilo ih je jako sramota i sad su bar videli da nisu sami i da masovno se ovako nešto dešava", navela je ona.

Psihijatrica Aleksandra Bubera Ninić kaže da su ovakve podele karakteristične i za druga društva i dala je primer Sjedinjenih Država u kojima se najčešće ženska deca udaljavaju od svojih konzervativnih roditelja.

I tamo i ovde, dodala je, sličnost leži u tom patrijahalnom jezgru.

"Zašto ženska deca? Pa zato što ženskoj deci više smetaju patriarhalne vrednosti, koje ograničavaju ženska prava", kaže ona.

Jagodićeva je saglasna - u njenom inboksu su 97 odsto žene te koje su se zbog politike posvađale sa svojim roditeljima.
"Mnogo je poruka bilo po šablonu - otac kako kaže, tako mora biti, majka ako je tu, ona ćuti, ili ako ne ćuti njeno mišljenje se uopšte ne uzima", dodaje ona.

Bibera Ninić kaže da većina muškaraca ne radi to namerno, već uopšte ne primećuje kolike su rodne razlike u društvu.

Smatra da je problem u tome kada se ne pravi razlika između bića i ponašanja, pa onda na osnovu nečijeg ponašanja "odbacujemo sve zajedno", celu osobu koja ima drugačiji stav.

"Setimo se šta je pre oko 100 godina Arčibald Rajs o ovome pisao, strašno je što se ništa nije promenilo. Dakle, nije politika kao politika, nego je celokupno društvo problem. Demokratija je da svi imamo glas i da se dogovaramo. A konzervativizam je da imamo vođu. Kult vođe je kod nas izražen decenijama, vekovima. Bitno nam je da imamo jakog vođu u koga 'ćemo sve da trpamo'. Dakle, mi svoju agresivnog i svoje ambicije 'gurnemo' u nekog drugog, postanemo pasivni i čekamo da vođa uradi nešto", objasnila je ona.

Jagodićeva kaže da je ove crte našeg mentaliteta nisu šokirale.

"Svesna sam iz kog sistema naše, na primer, bake i deke dolaze i mislim da tu nema popravke, jer ne možemo da prevaspitamo ljude od 70, 80 godina koji su oblikovani i porodično, i sistemski. Tako da ne znam da li da ih napadamo ili ne, ili da ih opravdavamo", rekla je ona.

Bubera Ninić smatra da, kada bi ljudi razgovarali, postali bi svesni da i najekstremniji slučajevi zapravo imaju slične vrednosti.

"Problem je što mi nemamo kulturu razgovora, zato što mi konflikt izjednačavamo sa vređanjem", navela je ona.
Tea Jagodić kaže da je od svih primera koji su ljudi delili sa njom samo je u jednoj porodici razdor u porodici prevaziđen razgovorom.

"Mislim da se u većini porodica nije dobro završilo zato što ovo već deceniju i nešto postoji u kući, ne priča se o tome i buja, i tek sada kada sve eskalira, mnogi više nemaju ni vremena, ni živaca da sednu i pomoću razgovora reše razlike", navela je.

Studentski protesti su, sa druge strane, istovremeno i ujedinili generacije. Sutra će protestovati penzioneri. Opet, juče su na mrežama nepoznati ljudi tražili smeštaj za devojku koja je izbačena iz kuće posle protesta u Novom Sadu.

Kako psihijatrica kaže, u porodicama koje su demokratične, u kojima su ljudi navikli da sukobljavaju stavove, a ne bića, razgovor će rešiti konflikt, bez obzira ko je na kojoj strani politike.

"Sa druge strane, kada je čovek odrastao i ima svoja primanja, ukoliko su toliko toksični odnosi da dođe do vređanja i zlostavljanja, morate otići. Problem je kada smo maloletni i neko nas izdržava, taj će neko reći 'ja ti plaćam studije, ti sad meni tu po ulici blokiraš'. Tu dolazi verovatno do ubrzanog odrastanja, čovek mora da se snađe ili da privremeno trpi", kazala je ona.

Kada su ljudi veoma ostrašćeni, smatra, teško je reći "za ovim stolom se ne razgovara o politici".

Zaključuje da je ovakvih podela bilo u našim porodicama i ranije i podsetila na devedesete godine.