Kad vam Beograd na vodi pokuca na vrata: Stanari u Aleksandra Kostića strahuju da im preti rušenje

Najsavremeniji vrtić, najmodernija škola, sve u vašem kraju, ima u izlogu - još uvek nema u radnji. Ali mic po mic, eto "Beograda na vodi" i tamo gde ga u prvobitnim planovima nije bilo.

"Važno, važno! Komšije, ruše nam kvart" - panično je po komšiluku bivši univerzitetski profesor lepio pozive za javni uvid u plan proširenja Beograda na vodi, na šta ga je pak upozorila komšinica koja je pak slučajno na sajtu Agencije za urbanizam to videla.

Na 201. strani obimne dokumentacije ugledao je svoj - blok 58. Kad tamo - imao je šta i da vidi profesor profesor Biološkog fakulteta u penziji Rajko Dimitrijević - sprema se prenamena zgrade u kojoj živi od 1959. i koja je namenski građena za univerzitetske profesore.

"Nemam reči, ne mogu da vam opišem, osetio sam se kao da neko, iz meni nepoznatog razloga, kao da mi čupa, razara tkivo, jer ovo je razaranje urbanog gradskog tkiva, a da ne pominjem emocije, sećanja i sve što stane u više od 60 godina života na jednoj lokaciji", kaže Dimitrijević.

Ali ta je lokacija zapala za oko Beogradu na vodi. Valjda se novosagrađane višespratnice u komšiluku "stide" ovih predratnih zgrada. I nije to samo stvar ukusa.

"Da živim u takvim oblakoderima, bez duše i duha, prosto nešto poput Beograda na vodi mi je strano. Veštačko od starta i ja verujem da nikad neće imati ono što je lepo Momo Kapor rekao 'duh Beograda'", navodi Dimitrijević.

Ali se duh Beograda na vodi zato širi od ulice do ulice, pa od ove u kojoj živi naš sagovornik pravi tzv. "mešoviti gradski centar", a to znači kombinaciju komercijalnih sadržaja sa stanovanjem.

Iz Agencije za prostorno planiranje kažu nema rušenja

Da to ne znači da će se bilo šta ovde rušiti, uveravali su profesora Dimitrijevića ljudi iz Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, na takozvanom javnom uvidu u plan proširenja Beogarda na vodi.

"Ja sam dobio negativan, odrečan odgovor - dva puta - neće se rušiti! E sad...", objašnjava Rajko Dimitrijević, profesor Biološkog fakulteta u penziji.

E sad... Em dobro pamti profesor, em dobro vidi - naročito ono prekoputa, a to tamo je mesto gde je nekad bila zgrada Pošte...

"Malo po malo, došli smo do toga da je tu sada gradilište. Srušena je do temelja", kaže profesor u penziji.

Uprkos obećanjima gradskih vlasti da se Pošta neće rušiti. Zato ne veruje ljudima iz Agencije da istu sudbinu neće doživeti i njegova zgrada.

"Jer ovo je priča na mnogo višem nivou, u koju su uključeni mnogo ozbiljniji faktori i igrači u kojoj se običan narod, kao što sam ja i moje komšije, apsolutno ništa ne pita", smatra Dimitrijević.

Jer da se su ljudi u ovom kraju pitali - ko bi tačno bio za to da se preko puta bolnice Sveti Sava u kojoj se leče najteži bolesnici, na manje od 10 metara udaljenosti, izgradi javna garaža na sedam spratova. Jer tako se širi Beograd na vodi. Bez najave i bez smisla.