"Kad već asfalt nemamo, nek nam poklone tepih - ali persijski, da preletimo rupe"

Građani Palilule kažu da žive kao u Bajaginoj pesmi "Dim i prašina", ali nije daljina jer su jako blizu centra grada.

Kako izgleda život u ovoj ulici, svedoče građani koji njom svakodnevno prolaze.

Kako kaže jedna građanka, barem se za njihovu ulicu sada čulo, iako su godinama pisali peticije.

"Svaki put je to negde gurnuto, pod neki čošak, pod tepih verovatno, ali kancelarijski. Svake godine su oni pričali 'mi sad imamo budžet za ovu godinu', 'ući ćete u budžet za sledeću godinu'. Mi opet pišemo peticiju, nema nas ni u jednom budžetu, verovatno zato što ovde ne živi niko ko je političar, niko ko ima novac. Ovde žive obični normalni ljudi", ističe.

Kako kaže, ljudi su počeli da grade kuće u ovom naselju misleći da će ovim naseljem put nekada proći.

Ističe i da je bilo slučajeva da kada se dovozi građevinski materijal, pa je cena do asfalta jedna, a u ovoj ulici druga. Isto je i sa dostavom.

Druga građanka u ovo naselje doselila se kako bi njenoj deci škola bila bliže. Očekivala je da će ulica biti asfaltirana, ali, kako kaže, komšice su joj rekle da nema ništa toga i da oni na asfalt čekaju 40 godina.

"Onda sam ja sa pravne strane pokrenula celu priču. Međutim, došlo je do toga da niko nije reagovao. Obećali su da će biti u budžetu za ovu godinu. Ja sam se obratila kabinetu Zaštitnika građana u Nišu. I tada smo, njihovom urgencijom dobili odgovor od gradske uprave da smo ušli u proceduru za asfaltiranje ulice. Međutim, dobili smo nezvaničnu informaciju iz Direkcije da ništa neće biti od toga ove godine", navodi.

Hitna pomoć, kad je zima, sneg, kiša i led, teško da mogu da dođu, navode.

U kakvom je stanju ulica, svedoči i to da je njom moguće proći samo "ladom nivom", kaže jedan građanin.

"Bez nje, ovde ništa, pogotovo kad su kiše. Majka mi je stara, ima 80 godina, da bi mogli da siđemo do grada, da je odvezem do doktora - moram da upalim 'ladu'", ističe.

Sreća, kaže, imaju komšije koje znaju da poprave automobile.

"Svratimo do njih, oni to brzinski odrade i idemo dalje", napominje.

"Ima tu i lepa strana kad pričamo za crveni tepih. Kad neko dođe kod nas kaže 'vi nas dočekujete kao na nekoj dodeli Oskara.' Mi se tu slatko nasmejemo, a oni što ostave auto na asfaltu pa dođu peške, e to je problem", navodi.

Kaže i da ako neko ima volju može da im donira tepihe, kad već asfalt nemaju.

"Ali da budu oni persijski, da možemo da poletimo, bar da preletimo ove rupe", navodi.