Kada će biti postavljen spomenik Đinđiću - posle rekonstrukcije Studentskog trga ili čeka promenu vlasti?

Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić izjavio je 2022. godine da očekuje da će krajem 2023. godine biti ispunjeni uslovi da se na Studentskom trgu postavi spomenik Zoranu Đinđiću. Rekao je da je pre toga neophodno izmestiti saobraćaj, završiti rekonstrukciju Vasine ulice i Studentskog parka i sprovesti arheološko istraživanje tog prostora.
Iako je skulptura “Strela“ Mrđana Bajića završena pre četiri godine, nijedan od uslova koje je pomenuo Stojčić nije ispunjen. Zato “Strela” - deo, kako navodi Bajić za N1, “skulptorsko-zvučne instalacije”, koju su koncipirali on i dramaturškinja Biljana Srbljanović, stoji u novosadskoj fabrici Exing, gde je napravljena i - čeka.

O tome šta tačno čeka - rekonstrukciju Studentskog trga, ili promenu vlasti - istoričarka Olga Manojlović Pintar nema dilemu - kaže da je ključni razlog zbog kojeg spomenik Đinđiću još nije postavljen to “što nikada nije ni postojala iskrena namera” da se to učini.

“Od dana ubistva premijera, Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić javno su iskazivali zadovoljstvo i veliku sreću koju su osetili kada je premijer ubijen. Štaviše, oni su taj zločin i najavili, a kasnije ponosno isticali da su slavili i te večeri i narednih dana. Vučić je, ne zaboravimo, Bulevar Zorana Đinđića proglašavao Bulevarom Ratka Mladića, ratnog zločinca“, navodi Manojlović Pintar za portal N1.

Mrđan Bajić objašnjava, da je, imajući u vidu da Vasina ulica nije rekonstruisana i da nije postala pešačka zona, “presek ose Vasine ulice i ose Studentskog trga zaista nedostupan za postavku skulpture”.

“Od trajne postavke deli je samo dostupnost mesta ozbiljnog temeljenja i priređivanje tehničke baze za zvuk. Jer je, kao što znate, u osnovi ideje tog mesta sećanja na Zorana Đinđića, konstantno reprodukovanje zvuka Đinđićevog glasa i njegovih harizmatskih rečenica i uputnica, kako bi se građani konstantno susretali sa njegovom političkom mišlju, koju nisu umeli da čuju i vrednuju onda kada su mogli da je slede, na putu do mnogo drugačije sadašnjosti od one koju danas imamo”, navodi Bajić.

Spomenik, za vlasti, tabu tema

N1 je zato upitao glavnog gradskog urbanistu Marka Stojčića šta su sada ključne prepreke da se spomenik Zoranu Đinđiću postavi na Studentskom trgu - ili na nekom drugom mestu, što je prema pisanju medija, bila jedna od opcija, ali odgovor - do objavljivanja ovog teksta nije stigao.

Nije stigao ni odgovor Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda da li je postavljanje spomenika Đinđiću bilo tema neke od njihovih sednica i da li je ta ustanova tražila od nadležnih institucija da učine sve kako bi konačno bili ispunjeni uslovi da spomenik bude postavljen u centru Beograda.

Ni Aleksandar Šapić ne želi ništa da kaže o tome da li je, kao gradonačelnik Beograda, nešto preduzeo kako bi spomenik Đinđiću bio postavljen - iako je iz redova njegove stranke 2016. godine najavljeno da će spomenik biti podignut na 15. godišnjicu ubistva premijera Srbije.

“Demokratska stranka nije našla za shodno da to (da postavi spomenik Đinđiću) uradi do 2012. godine”, izjavio je 2016. godine Aleksandar Vučić i naglasio da će to uraditi oni koji su na vlast došli 2012. godine.

To je međutim, ostalo samo na rečima - jedini spomenik u Srbiji u znak sećanja na ubijenog premijera nalazi se u Prokuplju i otkriven je 1. avgusta 2007. godine, kada bi Đinđić napunio 55 godina.

Za dve godine, koliko je na mestu prvog čoveka glavnog grada, Aleksandar Šapić nije pokazao baš nikakvu želju da ubrza proces postavljanja spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu - iako je zainteresovan za podizanje novih spomenika - i to kolaboracionisti i ratnom zločincu iz Drugog svetskog rata Draži Mihailoviću - pa je o tome, ubrzo pošto je drugi put postao gradonačelnik, Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica i podneo zvaničnu inicijativu.

Urbanistički ili politički razlozi?

Iako je, dok je bio zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić 2022. godine izjavio da će Gradska skupština odlučiti da li će spomenik biti postavljen pre ili posle rekonstrukcije Studentskog trga, Šapić nije odgovorio ni na pitanje N1 ni da li je međuvremenu ta odluka doneta.

Distanca aktuelnih vlasti može se objasniti i onim na šta skreće pažnju Alaida Asman - društvu koje “menja svoje ideološke i normativne temelje” teško pada suočavanje “sa veličanjem vrednosti od kojih se upravo distanciralo”.

Verovatno zato - a ne zbog urbanističkih razloga nema mesta za spomenik Đinđiću u centru Beograda. U prilog tome ide podatak da je odluka o raspisivanju konkursa za podizanje spomenika Stefanu Nemanji doneta 2016. godine, na sednici kojoj je predsedavao Aleksandar Vučić. Za manje od pet godina, ne samo da je rekonstruisan Savski trg, nego je 27. januara 2021. godine svečano otkriven spomenik - visok 23 metra i težak 68 tona.

Sa druge strane, od raspisivanja konkursa za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću, u martu 2017. godine, prošlo je sedam i po godina, ali od postavljanja spomenika nema ništa - iako Studentski trg nije jedino potencijalno mesto za njega. Na takvu mogućnost spreman je i sam Mrđan Bajić.

”Ako lokacija u Vasinoj ispadne baš sasvim nemoguća, zbog urbanističkih razloga, mislim da se posle toliko godina može razmišljati da kao zajednica potražimo i drugo rešenje - ali to mora da bude u prometnom centru grada - jer ova skulptorsko-zvučna instalacija treba da bude ne samo mesto sećanja - već i mesto stalnog susreta sa traumom zajednice”, naglašava Bajić.

Olga Manojlović Pintar uverena je da urbanistički razlozi ne stoje na putu postavljanja spomenika, već pokušaj aktuelnih vlasti - “da se narativ o Zoranu Đinđiću liši suštinskog sadržaja i ispuni floskulama sadašnje elite u Srbiji”.

Negativan odnos prema Đinđiću u retogradnim krugovima

Spomenik Zoranu Đinđiću u centru glavnog grada Srbije omogućio bi ono što Alaida Asman naziva “ritualom koji se periodično sprovode kod spomenika” - jer oni nisu samo “relikti koji štrče kao anahronizam već mogu biti i pozornica za nove inscenacije”.

Cvećem, vencima i govorima, dodaje Asman, “spomenici mogu da se trgnu iz sna i da se stave u žižu pažnje”.

Tako nešto, kada je reč o spomeniku Zoranu Đinđiću, aktuelnim vlastima nikako ne bi odgovaralo jer je, ističe Olga Manojlović Pintar, priča o njegovom postavljanju “od početka bila pokušaj mimikrije stvarnih vrednosti na kojima počiva ova vlast”.

“A to je prikrivanja korupcije koja je kao što svedočimo svih ovih godina, a najstrašnije - 1. novembra, kada je ubijeno 14 ljudi - potpuno razjela društvo u Srbiji. Ne može zločinac da podiže spomenik žrtvi. On uvek i jedino podiže spomenike samom sebi” naglašava Manojlović Pintar.

“Mesta sećanja na njega mora biti”

Među razlozima zbog kojih “Strela “četiri godine čeka u fabrici u kojoj je napravljena je, prema mišljenju Mrđana Bajića, “još uvek kontradiktorna pozicija Zorana Đinđića među desnim i nacionalističkim krugovima”.

“Dakle, desnim i nacionalističkim i za mene i retrogradnim krugovima, kako stanovništva, tako i raznovrsnih političkih i ekonomskih elita.Treće polje je nesumnjivo politička volja vlasti - nedostatak volje ili strategija ili samo odsustvo proaktivne pozicije”, kaže Mrđan Bajić,

Ipak, naglašava da je siguran da će u Beogradu jednog dana postojati mesto sećanja na Đinđića - ne samo zato što skulptura “postoji nego i jer, kako je rekao, “autorski dvojac”i pored kritika kojima je bio izložen, ima “stanovitu respektabilnost” - a pre svega zato što je Zoran Đinđić “nesumnjivi velikan ove zajednice”.

“Kad-tad biće, i nesumnjivo da mesta sećanja na njega mora biti”, zaključuje za N1 vajar Mrđan Bajić.