Prosvetni radnici vratiće se u učionice kada svi studentski zahtevi budu ispunjeni, poručuju iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika. S tim se slažu i u Forumu beogradskih gimnazija gde smatraju da će "ispunjenjem studentskih zahteva biti ispunjeni i zahtevi prosvetnih radnika". Do tada, poručuju, stoje uz svoje bivše đake koji blokiraju fakultete na univerzitetima u Srbiji više od dva meseca.
Forum beogradskih gimnazija u ponedeljak je doneo odluku da ostaje pri stavu o obustavi nastave i podršci koju daju studentima, kaže za portal N1 Ana Dimitrijević iz tog foruma. „Ispunjavanjem zahteva studenata smatramo da će i naši zahtevi biti ispunjeni“, naglasila je.
Kako je rekla, prosvetni radnici su se pobunili zbog stalnih obmana vlasti. „Zahtevi reprezentativnih sindikata samo su delimično ispunjavani. Sećate se kako su prvo iz Vlade poručivali da nema para, nakon čega smo mi stupili u štrajk upozorenja. A onda su nam nudili razne opcije, ali je sve to bilo samo delimično ispunjenje zahteva“, pojasnila je.
Šta su dobili?
Sredinom januara reprezentativni sindikati prihvatili su ponudu države o koeficijentima. Vlada Srbije usvojila je dopune Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, kojom se koriguju koeficijenti za obavljanje poslova određenih grupa zaposlenih u prosveti u osnovnim i srednjim školama, kao i predškolskim ustanovama. „Ovom dopunjenom uredbom uvećavaju se osnovni koeficijenti za obračun i isplatu plata odgovarajućih grupa zaposlenih u obrazovanju, i to počevši od obračuna i isplate plate za mart 2025. godine u visini od pet odsto, kao i od obračuna i isplate plate za oktobar 2025. godine, takođe u visini od pet odsto“, navela je Vlada Srbije.
Razdor nereprezentativnih i reprezentativnih sindikata dodatno je pojačan potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora 30. januara ove godine. Naime, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i predstavnici tri reprezentativna sindikata potpisali su Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, a njima se onda pridružio i Sindikat radnika u prosveti Srbije.
Posebnu kritiku javnosti izazvao je član koji reguliše vrednost jubilarne nagrade, a na osnovu kojeg će oni koji nisu članovi sindikata dobiti 50 odsto manje jubilarne nagrade, što su prosvetni radnici ocenili kao diskriminaciju.
„Taj kolektivni ugovor je sporan u dve tačke – manje jubilarne plate i manje otpremnine za prosvetne radnike koji nisu članovi tih sindikata. To je protivustavno. Sindikati se ne bore za bolje uslove svojih članova, nego za bolje svih“, kazala je Dimitrijević.
Zbog toga što je i četvrti reprezentativni sindikat potpisao taj kolektivni ugovor, Forum beogradskih gimnazija je odlučio da istupi iz Sindikata radnika u prosveti Srbije.
„Spornim odredbama u tom kolektivnom ugovoru pravi se razdor među prosvetnim radnicima. Ili to neko radi namerno ili nesmotreno, da nisu primetili. Ne znam šta je od ta dva gore“, ocenila je Dimitrijević.
U školama – „vlada haos“
Govoreći o nastavi u školama, Dimitrijević priznaje da u njima „vlada haos“. „Ali, škole su u haosu zbog pritisaka na direktore i nastavnike, velike su ucene, konstantno se preti zaposlenima“, kazala je.
POVEZANE VESTI:
Ali, kako je rekla, škole se polako „bude i staju uz studente“. „Ljudi se oslobađaju straha, sve više se čuje naš glas. A mi imamo jak glas“, kazala je.
Poziv Ministarstva prosvete da direktori škola naprave plan nadoknade nastave za prve dve nedelje obustave rada, Dimitrijević naziva farsom. „To je jedan paravan koji služi da se sakrije koliko škola zapravo ne radi“, rekla je.
Ona je podsetila da je nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima kod Mladenovca školska godina iznenada završena mesec dana ranije. „Da nikoga nisu ni pitali, samo su presekli. Čemu sad žurba sa ovom nadoknadom časova“, upitala je.
Broj škola koje su u obustavi ne zna se tačno, ali kako kaže Dimitrijević, to se menja na dnevnom nivou. „Kada vlast kaže da tri odsto škola ne radi, to znači da vam tri odsto škola potpuno ne radi. Ako u nekoj školi imate dva nastavnika koji hoće da rade i drže časove, a pritom nema đaka na času, ta škola se računa da radi. I to je ta procena“, naglasila je Dimitrijević.
„Vlada pala, ali nije“
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika, koji nije reprezentativni, kazao je za N1 da je upravo preispitivanje reprezentativnosti jedan od njihovih zahteva.
„Trideset godina niko nije preispitao kolika je reprezentativnost tih sindikata koji ne predstavljaju nikoga ili mali broj ljudi. To je jedan od naših zahteva“, izjavio je Kokot.
Osim toga, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika traži ispunjenje svih studentskih zahteva i ostavku ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović.
„Studenti, a i mi, tražimo da institucije počnu da rade svoj posao. Nemoguće je u razorenom društvu tražiti pojedinačna rešenja. Imamo toliko problema sa pravosudnim organima koji sude po diktatu“, predočio je Kokot.
Ministarka je i dalje Slavica Đukić Dejanović, kaže i dodaje: „Vlada Srbije je pala, ali vidimo da i nije pala, Skupština to još uvek nije konstatovala. Nadamo se da će biti uskoro“.
Poseban kolektivni ugovor potpisan 30. januara ove godine još uvek nije zvaničan dokument, kaže Kokot, ali će se oni žaliti kada to postane.
„Izašli smo odmah sa tim stavom. Žalićemo se Ustavnom sudu, obratićemo se i Povereniku za ravnopravnost i svim nadležnim institucijama. Ne mogu prava prosvetnih radnika koji su u sindikatu da budu drugačija od onih koji nisu. Potpisivanje kolektivnog ugovora tih takozvanih reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije, pokušaj je da se sačuvaju pozicije i članstvo, što je naopako i pogrešno, jer sve više ljudi izlazi iz tih sindikata“, naglasio je Kokot.
Ukupno 68 odsto srednjih i 48 odsto osnovnih škola bilo je u petak, 24. januara, u nekom obliku obustave rada, pokazalo je istraživanje organizacije CRTA. Kokot kaže da ta slika nije drugačija ni poslednjih dana, s tim što škole ulaze i u druge, kako kaže, „oblike borbe“.
„Podatak vlasti o tri odsto škola koje ne rade je manipulacija, jer zašto biste pomerali maturu i odrađivali časove ako je samo tri odsto škola u obustavi nastave. Tri odsto je statistička greška“, rekao je Kokot.
Zabrinutost, ipak, postoji. Roditelji se pitaju kako će njihova deca završiti školu.
„Ima zabrinutosti, niko ne voli da smo u štrajku, ni nastavnici, ni roditelji. Ali, ogroman broj roditelja je dao podršku nastavnicima i to je sjajno, ponovo se uspostavlja taj odnos poverenja. Sada je važnije da deca nauče neke druge lekcije, o nekim drugim vrednostima, osim predmeta u školi“, rekao je.
Govoreći o nadoknadi časova, Kokot kaže da se „za to nisu stekli uslovi“.
„Plan nadoknade biće definisan kada se steknu uslovi. Vlada je poslala đake na raspust ranije nego što je to bilo predviđeno zbog, kako su rekli, bezbednosti đaka. Nije rečeno do danas šta je urađeno i da li je sada bezbedno da se ide u škole“, ocenio je Kokot.
Portal N1 je pokušao da kontaktira predstavnike reprezentativnih sindikata koji su potpisali Poseban kolektivni ugovor, ali se oni nisu odazvali pozivu.
PROČITAJTE I:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare