Kako do bezbednijih pružnih prelaza: Saobraćajni inženjer kaže - dajmo zadatak ljudima koji su stručni

Prema rečima reportera N1, pružnih prelaza u Srbiji ima oko 2.000.

Saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija kaže da je tužno kada se izgubi život ovako kao što se izgubi u saobraćaju.

"Majka, 29 godina i detence, tri godine, izašli su iz života, pet minuta pre toga nisu ni pomislili da to može da im se dogodi, a to se događa skoro svaki dan", kaže on.

Ističe da je osnovno pitanje kako to sprečiti, šta raditi da se to ne događa.

"Problem je kompleksan, mada deluje da je jednostavan, jer svi misle da o saobraćaju znaju mnogo", kaže Simidžija.

Treba, smatra on, niz promena da se uradi da bi bilo drugačije, a "te promene mogu samo da osmisle i urade stručnjaci koji se bave ovim poslom".

"Struka struci, dajmo zadatak ljudima koji su život posvetili tome, tačan zadatak šta da postignemo, bezbedniji saobraćaj, konkretno bezbedniji, da pokazatelji pokažu da ćemo za šest meseci da pomerimo to stanje na kojem smo sad, pa za godinu dana još malo, pa da idemo tim putem. Nažalost, teško ćemo doći do toga", kaže on.

Naglašava da "u saobraćaju oprez učesnika treba da bude na prvom mestu".

"Svako treba da pazi na sebe, ali ako je taj pružni prelaz automatizovan, obezbeđen za bezbedan prelazak ili za zaustavljanje ako voz nailazi, šta se ovde dogodilo - ne znamo. Ali, ako je postojala rampa, kako je moguće da vozilo dođe na prugu, to je jedno, ali istraga će pokazati šta se dogodilo, mora da se utvrdi istina ko je napravio kakve propuste da bi stručni ljudi pravili mere da se takve stvari ne događaju", kaže on.

Prema njegovim rečima, "ni taj voz na pešačkom prelazu ne mora prolazi sa 80 na sat".

"Može brzinom koja mu omogućava da je podesi, da može da se zaustavi ako ugleda vozilo ili pešaka. Postavlja se pitanje koliko bi železnica gubila na brzini - par sekundi, to je jedna od mera koja bi dala rezultat. Zašto sve prelaze preko pruge ne obezbediti tako da ne može da se dogodi nezgoda, to da ne može je najbezbednija mera, ako ne može - neće se ni dogoditi. Ima rešenja", kaže on i dodaje da je moguće i denivelisati put, da nisu u sukobu.

Nisu to, dodaje, skupa rešenja.

"Može se to uraditi, ali treba da se posvetimo tome i da hoćemo to da uradimo. Kamere su jeftina mera, obavezno velika tabla na kojoj piše 'kamera snima', tako da vozači kad priđu tome jasno im je. Neće postupiti tako da dođe do nečega, vodiće računa, to mi deluje kao najjeftinije rešenje, a onda idemo dublje u problem. U Srbiji nema železnice previše, može to da se reši, samo treba da se posvetimo tome i da nadležni hoće da se to rešava, da daju tome značaj, da krenu tim putem i dođu do cilja", kaže on.