Kako država vrednuje ljudski život?

Ovaj tekst je objavljen u rubrici Dijalog na portalu Danas, a autor je advokat iz Zemuna, čiji se stavovi ne odražavaju nužno uređivačku politiku N1. Njegov tekst prenosimo u celosti:

"U društvima koja teže pravdi i solidarnosti, očekivalo bi se da je ljudski život i zdravlje neprocenjivo, te da pravni sistem to jasno reflektuje kroz visinu dosuđenih naknada štete. Međutim, uporedni pogled na iznose nematerijalnih odšteta i državnih nagrada za sportske uspehe otvara ozbiljna pitanja o vrednosnim prioritetima.

Na jednoj strani nalaze se tragični događaji – smrt rudara u rudniku ili povrede putnika u autobusima javnih komunalnih preduzeća. U takvim slučajevima, sudovi dosuđuju naknade za nematerijalnu štetu, poput duševnih bolova zbog gubitka bliske osobe ili pretrpljenog straha i fizičkog bola. Iako su te naknade zamišljene kao satisfakcija za pretrpljenu patnju, njihovi iznosi često ostaju u okvirima koji su, u poređenju sa drugim vrstama državnih izdvajanja, skromni.

Osnovni sud u Aleksincu dosudio je članovima porodica osmorice rudara stradalih 1. aprila 2022. godine u rudniku „Soko“ kod Sokobanje obeštećenje od po milion dinara za smrt njihovih srodnika, potvrdio je pravni zastupnik porodica Bratislav Stojanović.

Uporedna praksa pokazuje značajne razlike među državama. U pojedinim zapadnoevropskim zemljama, poput Nemačke, naknade za smrt bliske osobe mogu dostići srednje do visoke petocifrene, pa i šestocifrene iznose. U drugim državama, uključujući Srbiju, sudska praksa je znatno umerenija, pa su iznosi koje porodice nastradalih dobijaju često višestruko niži.

Slična situacija je i kod lakših telesnih povreda nastalih u saobraćajnim nezgodama. Za povredu vrata sa trajnim smanjenjem životne aktivnosti od oko 5 odsto dosuđuje se kod našeg suda 200.000 dinara, a za ujed psa lutalice 350.000 dinara.

Nasuprot tome, država istovremeno izdvaja izuzetno visoke novčane nagrade za sportske uspehe. Olimpijska zlatna medalja donosi sportistima u Srbiji premije koje dostižu oko 200.000 evra. Takav iznos višestruko nadmašuje većinu dosuđenih naknada za nematerijalnu štetu u domaćoj sudskoj praksi.

Ovakav odnos otvara legitimno pitanje: da li društvo implicitno vrednuje sportski uspeh više od ljudskog života i zdravlja? Naravno, sportisti svojim rezultatima doprinose međunarodnom ugledu države, inspirišu mlade i predstavljaju simbol nacionalnog ponosa. Međutim, to ne bi smelo da dovede do situacije u kojoj porodica izgubljenog radnika ili povređeni građanin dobijaju finansijsku satisfakciju koja je nesrazmerna ozbiljnosti njihove patnje.

Problem nije u nagrađivanju sportista, već u disproporciji. Ukoliko pravni sistem želi da zadrži poverenje građana, neophodno je preispitati kriterijume za dosuđivanje nematerijalne štete i uskladiti ih sa savremenim standardima i realnim životnim okolnostima.

Na kraju, ostaje utisak da zlatna medalja zaista „više sija“ – ne samo simbolički, već i finansijski. A to je slika koja zaslužuje ozbiljnu društvenu i pravnu raspravu".