Lobiranje u Evropskoj uniji, kao i u mnogim državama sveta nije nelegalno već je neophodno jer bi trebalo da doprinosi formulisanju odluka koje insitutcije donose u javnom interesu, kaže za portal N1 Marko Drajić, menadžer za projekte i javno zagovaranje, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Povodom slučaja pokušaja Telekoma Srbije da preko lobista izbriše delove o toj kompaniji u izveštaju o napretku Srbije, Drajić objašnjava da EU ima komplikovan sistem donošenja odluka.
„U njihovo formulisanje, donošenje i kontrolu sprovođenja su uključene sve glavne institucije – Evropska komisija, Savet EU, Evropski Parlament i Evropski savet. Svaka od ovih institucija ima svoja pomoćna i ekspertska tela koja pomažu u donošenju odluka. Lobiranje se najčešće i najviše vrši upravo na tom nivou koji, za razliku od npr. odbora Evropskog parlamenta ili njegovog plenuma, ili Saveta ministara spoljnih poslova, nije toliko pod lupom javnosti. Zbog toga i budi tolike sumnje“, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, mnogo je institucionalnih ulaza koje lobisti koriste kako bi lobirali u Evropskoj uniji, a različite su taktike i potrebe onih za koje lobiraju.
„Neki žele da rade dalje od očiju javnosti, drugi žele baš da privuku što veću medijsku pažnju, pa im je to deo taktike lobiranja. Neki lobisti iniciraju određene odluke, dok drugi pokušavaju da ih spreče ili odlože“, ocenjuje Drajić.
Pročitajte još:
On dodaje da postoje oni koji su samouvereni zbog moći aktera čije interese zastupaju poput onih iz automobilske ili farmaceutske industrije, a postoje i oni koji se oslanjaju na masovnost poput velikih međunarodnih nevladinih organizacija ili sindikata.
„Novac znači, ali nije presudan. Neke kompanije troše i preko 10 miliona evra godišnje za lobiranje, ali nekada je reputacioni rizik mnogo veći od novca koji se izdvaja za lobiranje. To se može videti na primeru lobiranja od strane kompanije Telekom Srbija“, ističe sagovornik N1.
Povodom tog slučaja, Drajić smatra da je sa stanovišta profesionalnog lobiranja, iznenađujuće i razočaravajuće da je tako velika kompanija počela tako kasno da lobira da se njen naziv izbaci iz Izveštaja o napretku Srbije u EU integracijama.
„Čini se da je u lobiranju da se ona nađe u ovom izveštaju mnogo veći uspeh imala druga strana, ko god to bio – konkurentske kompanije, udruženja za zaštitu konkurencije ili civilno društvo. Očigledno su ovi akteri ušli u lobiranje mnogo ranije i imali jače argumente u kontekstu zaštite javnog interesa“, smatra on.
Pročitajte još:
Ulaskom Telekoma Srbije pred kraj procesa formulisanja Izveštaja, kako kaže, ona sama je doprinela da javnost sazna za to, da našteti svojoj ali i reputaciji onog koga je lobirala i ko je očigledno pokušao da usliši interese ove kompanije.
„Mislim da na kraju dana oni neće biti zadovoljni ishodom. Na sreću, na dobitku su građani Srbije koji su informisani o ovom slučaju i shvataju da tu postoji neki problem. Makar oni koji nemaju kablovsku televiziju u vlasništvu upravo ove kompanije“, zaključuje Marko Drajić.
Komentari (12)
Vidi sve komentare