Kako hapšenja studenata i srednjoškolaca utiču na njih: “Neki iz pritvora izlaze odlučniji, kod drugih ostaju posledice”

Kako ovi događaji ostavljaju posledice na mlade? Da li to može ostaviti trajnu štetu na mentalno zdravlje mladih ljudi? Odgovor na ovo pitanje potražio je Ognjen Vasović, polaznik N1 letnje radionice.

U Užicu su 14. jula uzvikivali ime Pavla Cicvarića, studenta i aktiviste koji je nakon sedam dana provedenih u pritvoru pušten na slobodu. Jedan je od mladih ljudi koji su uhapšeni tokom protesta predhodnih meseci.

„Pritisak jesam osećao, naravno svi mi smo osećali, ali mislim da sva osećanja koja su bila izmešana u tom momentu nisu išla u korist toga da se mi odreknemo borbe. Sasvim suprotno, da negde taj žar borbe bude još jači“, kaže Pavle Cicvarić.

Za njega je kako navodi, najteže to što sistem kažnjava pogrešne ljude, zbog čega i nakon skoro mesec dana od puštanja na slobodu, oseća bes.

„Mnogi ljudi koji bi trebalo da su u zatvoru, koji su odgovorni za mnoga zlodela nisu u zatvoru, i promovišu sebe kao nekakvi spasioci ili kao neki časni ljudi dok smo mi, ali ne samo mi nego i mnogi drugi ljudi širom Srbije u tom trenutku bili u pritvoru“, kaže Cicvarić.

Prva osoba sa kojom pritvoreni mladi dolaze u kontakt često je njihov advokat. Jedan od njih je Ivan Ninić, koji kaže da ono što vidi kod njih varira od pojedinca do pojedinca.

„Neko to privođenje primi sa osmehom, veoma je komunikativan i zbija šale na svoj račun, a postoje ljudi, mladi ljudi, kod kojih sam primetio određenu vrstu tuge, neverice, depresije pa čak i straha zbog situacije u kojoj se nalaze, jer niko nike računao da će doći do privođenja“, kaže Ninić.

Neizvesnost u trenutku hapšenja, nepostojanje jasnih informacija i odsustvo kontakta sa porodicom - dodatno pogoršavaju stanje, kaže Ninić.

„Najčešće je to strah šta će im reći roditelji, da li roditelji imaju pravovremenu i tačnu informaciju i da li može da se prenese input roditeljima da su oni dobro, da su zdravo i da će sve biti u redu“, objašnjava Ninić.

Neki iz pritvora izlaze odlučniji, ali kod drugih ostaju posledice koje se ne vide odmah. Psiholog Aleksandar Kontić objašnjava da mladi različito reaguju na stresne situacije u kojima se nađu.

„Trauma ima jednu gadnu osobinu - da želi da se vrati. Dakle, zavisi od hipersenzibilnosti, zavisi od mnogo faktora o kojoj ličnosti govorimo i da li će to što je doživeo biti jedna frustracija ili trauma; a trauma ostaje trajna i ostavlja dugoročne posledice“, kaže Aleksandar Kontić.

Anksioznost, nesanica, pad koncentracije, osećaj nesigurnosti i povlačenje iz društva - neke su od posledica koje ovakva iskustva ostavljaju na mentalno zdravlje mladih, tvrdi psiholog.