Kako je iz ugla učesnika izgledala javna rasprava o proširenju "Beograda na vodi"

Onlajn javna rasprava povodom širenja projekta "Beograd na vodi" na 331 hektar u četiri beogradske opštine trajala je 11 časova. Na njoj su usvojene neke od 10.000 poslatih primedbi, od kojih su najvažnije odustajanje od rušenja Hala 2 i 3 beogradskog Sajma, i izgradnje visokih zgrada u na području Terazijske terase.

Kako za N1 navodi Sanja Solarević, predlagačica nekoliko primedaba na proširenje projekta onlajn javna rasprava je počela veoma turbulentno, jer prvih sat vremena nije bilo moguće da se sednica pratiti na aplikaciji Zoom zato što se Komisija za planove uopšte nije čula jer im je bio ugašen mikrofon.

"Morali smo da pratimo prenos sednice na Jutjub (YouTube) kanalu Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, a za reč smo se javljali preko Zum (Zoom) aplikacije".

To je kako kaže, stvorilo konfuziju jer građani nisu čuli kada su prozvani, niti su čuli odgovore na svoje primedbe, pa tako nisu mogli ni da se uključe niti da obrazlažu svoje primedbe, a samim tim ni da aktivno učestvuju.

Pokušaj ograničavanja diskusije

"Direktor Agencije i predsedavajući na sednici Đorđe Milić je sve vreme protivzakonito pokušavao da ograniči izlaganje i diskusiju građana koji su podneli primedbe na dva minuta, iako ne postoji takva vrsta ograničenja u pravilniku. Đorđe Milić je nekim učesnicima javne rasprave potpuno neosnovano oduzeo reč ili im je nije ni dao", navodiSanja Solarević.

Ona smatra da održavanjem online javne rasprave sa tehničkim problemima za koje je odgovorna Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, a ne građani, kako je tvrdio Đorđe Milić, narušena prava 10.000 građana koji su podneli primedbe.

Ona podseća da su svi građani, podnosioci, imali pravo da obrazlažu primedbe na javnoj raspravi da i nije bilo osnova da se njihovo učešće uslovljava prijavom niti da se građanima ograničava vreme rasprave ili da im se oduzima reč "samo zato što se predsedavajućem Đorđu Miliću nije dopalo to što su građani rekli".

"U pitanju je bila cenzura, a ne javna rasprava i fingiranje da je ispoštovana procedura javnog uvida samo da bi mogli što pre da pošalju plan na usvajanje", ocenjuje Solarević.

Kako navodi, zbog ovakvog sprovođenja javne rasprave aktivno je učestvovalo tek stotinak građana, što je jedan odsto. Solarević kaže da ukoliko zaista budu prihvaćene sve primedbe građana po zakonu zbog izmena plana mora da se ponovi javni uvid za prostorni plan u skraćenom roku od 15 dana tako da građani mogu opet da ulože primedbe i ceo postupak se ponavlja.

Pritisak građana urodio plodom, ali borba nije gotova

Ona je prihvatanje primedbe da se ne ruše Hale 2 i 3 već da bude raspisan javni arhitektonski konkurs za njihovo uređenje ocenjuje kao pobedom građana i pokazateljem da su pritisak i veliki broj primedbi urodili plodom.

Međutim, kako ističe za N1 borba za Sajam nije gotova jer dokle god se ceo kompleks Beogradskog sajma ne izbaci iz obuhvata plana i dok je planirana namena izgradnja stambenih kula visine od 75 do 120 metara na području Sajma “nemamo nikakvu garanciju da Sajam neće biti srušen”.

"Takođe mora da se vrati zaštita celom kompleksu Beogradskog sajma jer je Sajam jedinstvena ambijentalna celina".

Ona upozorava da kada se prostorni plan usvoji on postaje osnov za izdavanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole koje investitor može da dobije pre nego što javni arhitektonski konkurs bude završen i da poruši gotovo ceo Sajam.

"U prostornom planu u okviru javnog uvida je planirana namena za Hale 2 i 3 za obrazovne ustanove koje same po sebi jesu objekti javne namene pa raspisivanje arhitektonskog konkursa za uređenje ovih hala kao objekata javne namene nije nikakav ustupak.

Dodatni problem je što je prostornim planom planirana saobraćajnica koja prolazi preko Hale 2 što znači da će ako se ovaj plan sprovede Hala 2 biti srušena. Tek kada Komisja za planove na zatvorenoj sednici prihvati primedbe građana i kada građani dobiju odgovore na primedbe u pisanoj formi na kućnu adresu ćemo znati da li je Komisija za planove zaista uvažila naše primedbe. Jedino prhvatljivo rešenje je da se prostorni plan odbaci u potpunosti", zaključuje Solarević.